Dimitrije Boarov: Ceh energetskog bratstva

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

U poslednjem broju MAT-a objavljen je kratak osvrt Ivana Nikolića, jednog od urednika ove publikacije, na plutajuću tezu da bi depresijacija dinara danas podstakla izvoz i poskupela uvoz, te tako u oba pravca smanjivalo narasli spoljnotrgovinski deficit Srbije. Nikolić osporava ovu „pogrešnu tvrdnju koja ignoriše realnost“. Uporišna tačka njegovog stanovišta je da je Narodna banka Srbije tokom ove godine (zaključno sa 6. decembrom) na deviznom tržištu prodala 2.360 miliona evra, a kupila 2.885 miliona evra. Ergo, neto je kupila 525 miliona evra. Uprošćeno, iz ovog podatka moglo bi se zaključiti da devizna ponuda nadmašuje tražnju i da je zbog toga nelogično „poskupljivati“ devizni novac, kad ga navodno ima više nego što se traži. Istina, mi iz bruto ponude deviza ne vidimo njenu tačnu strukturu, to jest ne vidimo jasno baš sve prodavce deviza i ne vidimo odakle nabavljaju ono što prodaju ili preprodaju. Nikolić zatim iznosi niz argumenata protiv napuštanja politike stabilnog deviznog kursa dinara u ovim inflatornim vremenima, kada je lako pasti u veoma opasnu spiralu inflacionih očekivanja.

Na kraju ove skice eseja na uvek zanimljivu temu, Ivan Nikolić nam izdvaja neke podatke koji bi trebalo da nam bolje objasne i nagli rast spoljnotrgovinskog deficita tokom ove godine (koji bi, dakako, u dužem razdoblju mogao da ugrozi i pokrivanje platnog deficita Srbije). Najzanimljiviji su podaci o naglom porastu vrednosti uvoza Srbije u energetskom sektoru. Za prvih deset meseci ove godine negativni saldo izvoza i uvoza u energetici (prema istom razdoblju 2021. godine) povećan je za 2.403,3 miliona evra. Dakle, prošle godine je vrednost negativnog salda u navedenom razdoblju bio 1.516,9 miliona evra, a ove godine je 3.920,1 miliona evra. Spomenuti spoljni deficit u energetici prošle godine je predstavljao 28,2 odsto ukupnog trgovinskog deficita Srbije sa inostranstvom, a ove godine je zauzeo skoro duplo više, 44 odsto ukupnog deficita.

Zanimljivo je primetiti da je uvoz struje tokom ove godine vrednosno povećan za 153,2 odsto, uvoz uglja i koksa za 163,4 odsto, dok je uvoz gasa po vrednosti povećan za 253,3 odsto (izvoz za 116,7 odsto). Na kraju, uvoz nafte je povećan za „samo“ 85,7 odsto.

Navodeći ove podatke koji ilustruju „cenovni udar“ koji je iz inostranstva, preko energetike, lupio po Srbiji, Nikolić je (da li svesno ili nehotice), u znatnoj meri ruinirao i neke od iluzija o značaju koji je dosada imalo „energetsko povezivanje“ Srbije (najviše putem gasa) sa Rusijom, pa i o navodnim Putinovim „benefitima“ koje je on rođački udeljivao Srbima.

Pri svemu tome treba primetiti da je naša državna vlast svojom „politikom cena“ stalno tokom ove godine „ublažavala“ inflatorni udar iz Kremlja i na privredu Srbije, što će već posle nove godine morati da se plati na bilo koji način. Putinova „zaprška“ i u našoj i u evropskoj inflaciji se iz nekog čudnog razloga kod nas zamagljuje na razne načine (valjda zavisno od političkih pozicija zamagljivača). Dok jedni naglo poskupljenje energenata povezuju isključivo sa sankcijama „kolektivnog Zapada“ prema Rusiji (zaboravljajući ruski rat u Ukrajini), drugi akcenat isključivo daju lošem upravljanju našim javnim energetskim preduzećima, a treći sve više izbegavaju energetske teme i dalje galame o „reintegraciji Kosova“ i svemoći ruskih tajnih projektila u nekom novom rasporedu svetske moći.

Neko će reći da je vezivanje za ruske energetske izvore bilo logično pre dvadesetak godina i da su to činile i „pametnije zemlje“ od Srbije. Međutim, sve je više podataka da se Putin odavno pripremao za „energetske ucene“, pa i za uzvratnu eventualnu blokadu izvoza energetskih sirovina iz Rusije ka Zapadu, o čemu jednostavno svedoči i prošlogodišnja naprasna kupovina više od stotinu tankera za prevoz sirove nafte, kao i zakup evropskih skladišta gasa, da bi ona ostala prazna uoči ovogodišnje sezone grejanja, itd. Možda je Srbija u svemu tome „kolateralna žrtva“, ali rezultat je isti – mala vajda u proteklim godinama, a velika ekonomska muka već danas.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.