Ako sam ja ona

Piše: Dragana V. Todoreskov, Novi magazin

Priređujući antologiju izabranih pesama dobitnica Nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ nastojala sam da, s jedne strane, odaberem ono reprezentativno u nagrađenim zbirkama, dok, sam, sa druge strane, na umu imala i dugogodišnju potrebu za revalorizacijom savremene ženske poezije, te sam stoga birala one pesme koje najbolje ilustruju njene osobenosti, karakteristična tematsko-motivska uporišta i kontekstualne uslovljenosti.

Činjenica je da ni danas, kao ni dve decenije ranije, nakon pojave antologije Radmile Lazić Mačke ne idu u raj, žene nisu u dovoljnoj meri izjednačene sa svojim kolegama ni po zastupljenosti u antologijama, ni po broju književnih nagrada, pa ni po učešću u radu književnih žirija, komisija i radnih tela pojedinih udruženja. Međutim, pojedine autorke (pa i autori) često se sami opredeljuju za marginalizujuću poziciju na književnoj sceni, što nije samo rezultat njihove društvene nemoći, nego i svestan otklon od kulturne politike sa kojom se ne slažu. Stoga smatram da termine žensko pesništvo, poezija koju pišu žene itd. ne treba doživljavati kao radikalni feministički aktivizam na polju literature, ali ni kao produkte getoizacije. Nesumnjivo je da se pre radi o osobenom poetskom diskursu koji u sebi dakako sabira različita iskustva, ali koji razvija svoje specifičnosti, sa pojedinim pesničkim strujama nalazi zajednički imenitelj, dok sa drugima polemiše ili sa njima nema dodirnih tačaka.

Antologija je naslovljena stihom Sunčice Denić, koji je deo pesme On. Radi se, zapravo o replici na pesmu Ona Miroslava Cere Mihailovića, autorkinog muža, pesnika, te bi se tako mogla čitati i kao ženski odgovor na mušku poeziju, pa čak i kao latentna borba za isticanje ženskog viđenja stvarnosti i složenih bračnih i, šire, ljubavnih odnosa. Sa druge strane, postavlja se pitanje nije li pesnikinja otišla i dalje u poetičkom smislu, nastojeći da od zahtevnog i kritički nastrojenog autora pesme Ona srčano izbori pravo da u stihovanoj formi ukaže na činjenicu da se vreme shvatanja žene kao muze i inspiracije muške ljubavne poezije neminovno menja i prilagođava i ženskom glasu. Sada je On, dakle, onaj koji biva podvrgnut kritičkoj analizi, koji biva predmetom pevanja, koji je, sa pesmom ili bez nje, inspiracija za ženu. Uloge su, dakle, zamenjene.

Prevratničku zamenu uloga predlaže i Dragica Stojanović u pesmi Sramota, gde se lirska junakinja projektuje u muškarca, ostajući svesna porodičnog balasta i svoje ženskosti, dok Mirjana Stefanović u pesmi Women’s lib problematizuje bračni odnos i precenjenu ulogu „supruga“ kao centralne figure ženskog pevanja. Protagonistkinja pesme Nedelje Stane Dinić Skočajić sa ironijom konstatuje samo slabu korist od borbe za ženska prava: „Samoj sebi/ svakog jutra/ sipam so na ranu/ e moja ti/ revolucionarko/ ponesi sada teret svojih ostvarenih snova.“

Samosvesna, snažna, Doroti Parker heroina korača ili je u izvesnoj meri prisutna u poeziji Ane Ristović, Danice Vukićević, Radmile Lazić, Dragice Stojanović, Tanje Stupar Trifunović, Mirjane Stefanović. Izuzev Tanje Stupar Trifunović, sve su ove pesnikinje zastupljene u važnoj antologiji ženske poezije Mačke ne idu u raj, i sve su nastavile da istražuju pitanja od ključne važnosti za određenje onoga što Radmila Lazić u predgovoru antologije naziva „imperativom ženskog pisanja“, a koji vidi kao „neprihvatanje, odbijanje muških vrednosti i muškog poslanja koji je stvorio po njih neprihvatljiv svet“. Detabuizacija polnosti kao oponiranje večno ženskom, iskorak u svet u kojem muškarci ne postoje, bilo jer ih u ljubavno-erotskom diskursu zamenjuju žene, bilo stoga što lirsko ja progovara o svom ili o autoerotizmu predstavnica svog roda, bilo zato što je ženski prostor nenaseljen, prazan. Zatvorena vrata Gordane Đilas presuđuju u korist odricanja od emotivnog angažmana.

Strah, apsurd, nostalgija, patnja, upitanost nad (be)smislom rata samo su neki od motivskih preokupacija Emsure Hamzić. Njena dvostruko osetljiva, kako rodna tako i kulturološka, pozicija u savremenom srpskom pesništvu daje njenom lirskom diskursu posebnu snagu i vitalizam.

Izmeštenost subjekta u ženskoj poeziji dočarava, pored pomenutih pesnikinja, i Kajoko Jamasaki. Žena je u sva tri slučaja ona koja nosi breme gubitka svog primarnog doma, zavičaja, detinjstva. Ona je u procesu lutanja i vraćanja na idilične prizore, te je stoga njeno povesno iskustvo, za razliku od muškog, krajnje lično.

Van priče koju sam prezentovala čitalištu ostalo je mnogo autorki čija imena zaslužuju da budu pomenuta, kako zbog činjenice da su svojim društvenim i književno-teorijskim angažmanom učinile mnogo za žensku književnost u Srbiji, tako i zbog poetičkih srodnosti sa pesnikinjama koje reprezentuju radikalniju, avangardniju liniju samosvesnog pevanja ženskog subjekta: Dubravka Đurić, Ljiljana Đurđić, Jasna Manjulov, Jelena Lengold, Marija Midžović, Marija Šimoković i dr. I tu ne mislim samo na aktuelne pesnikinje, već i na one čije je delo njihovim biološkim odlaskom zaokruženo, te predstavljaju važan tradicijski okvir: Judita Šalgo, Biljana Jovanović i dr. Sa druge strane, mnogo je mlađih pesnikinja koje bi bilo važno pomenuti.

Rad na sveobuhvatnijoj antologiji ženske poezije od ključne je važnosti za samu srpsku književnost i njene predstavnike od kojih mnogi, nažalost, robuju patrijarhalnom pogledu na književni život sa presudnom muškom ulogom u njemu, dok se viši stepen empatije, prelazak iz ja-faze u ona-fazu i kod samih protagonistkinja poetske i, šire, književne pozornice ne dostiže niti često niti lako.

Dragana V. Todoreskov (Novi Sad, 1975), doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, s temom iz poezije i proze Judite Šalgo. Stalna je članica Uređivačkog odbora časopisa Interkulturalnost, od 2011. godine, kao i Odbora manifestacije „Milici u pohode“, u okviru koje je priredila zbornik radova sa okruglog stola na temu „Moderna ženska proza i društveni kontekst“. Objavila je sedam i priredila nekoliko knjiga poezije (N. Mitrov, T. Kragujević, D. Maksimović) i dnevnik N. Mitrova. Antologija pesama dobitnica književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ od 2009-2019. „Ako sam ja ona“ promovisana je ove godine na 46. Književnim susretima „Milici u pohode“ u Vrdniku u okviru programa „Heroine“ Evropske prestonice kulture.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.