Biljana Srbljanović – Novinar

30. April 2020.
Desetak dana nisam redovno pratila štampu, i opet sam neka sirotinjska uspavana lepotica, otvorila oči u svetu u kom su stvari toliko drugačije da je čak i Ivan Ivanović postao novinar. Govorim o njegovoj "tituli" koja mu je dodeljena u emisiji "Utisak nedelje", sasvim ozbiljno i bez zadrške, u kojoj je gostovao ove nedelje.
biljana
Foto: Medija centar Beograd

Znam da je Ivanović već bio u “Utisku”, u godini kada je Tomislav Nikolić, uz pomoć brojnih sada zgadjenih nezavisnih intelektualaca, pobedio Tadića i da je tada govorio da se tom pobedom nisu obistinile pretnje tadašnjih demokrata, da ćemo da propadnemo ako nam SNS zavlada. Te godine je u svojoj emisiji, ugostio i Rudolfa Djulijanija, tadašnjeg specijalnog savetnika Aleksandra Vučića koji je došao na dan i po u Beograd, odbio da se sretne sa gradonačelnikom Djilasom, jer nije imao vremena, ali je zato odvojio dobar sat da u ovom gledanom šou programu, uz snishodljivo terciranje i očitu uposlenost voditelja Ivanovića, reklamira ideju Beograda na vodi i podrži Vučića kao “vizionara”. Na bojažljivo unapred pripremljeno pitanje Ivanovića kako odgovara na kritike da je bio plaćen da savetuje Vučića, Djulijani je izneo i pripremljen odgovor – nisam plaćen ja, nego moja firma i tu se novinarsko rešetanje voditelja obustavilo. Nisam ja nego moja firma, to je rekao “novinaru” i ovaj je zaćutao, ako ne verujete, eno vam Jutjub, ne bilo vam zapovedjeno.

Nakon te godine izbora, nešto se dogodilo što ja nisam baš pratila, te je Ivanović iznenada postao ljuti opozicionar, a od prošle nedelje, kako vidimo, i – novinar. Ovaj šoumen ništa u svom načinu stvaranja medijskog sadržaja nije promenio, i dalje zagreva publiku prostačkim vicevima kojih bi se postideli i pijanci u bircuzu i dalje ima neprikosnoven rejting zasnovan na transgresiji svake pristojnosti i podilaženju onom našem najodvratnijem zaparloženom nacionalističkom i rasističkom pogledu na svet, koji jedini nikako da propadne.

Da se razumemo, ja cenim posao voditelja šou-programa. To je ozbiljan biznis i obično se veliki novci vrte oko rejtinga. Ali to nije novinarstvo i ni ne treba da bude. Jer, šta je novinarski u tome kada Ivanović priča baš smešne viceve o silovanim Muslimankama u ratu u Bosni ili opisuje Rome kao vašljive lopove koji kradu poklopce na banderama, ili se “šali” kako roditelji Albanke treba da se stide zato što im je dete – Albanka, ili da na  Hrvate treba baciti atomsku bombu? Šta ima novinarsko u tome da ti i silovano dete bude predmet sprdnje, iz bilo kog razloga, a pogotovo zato što je Bošnjakinja? Ja mislim – ništa, i hvala bogu da je tako. To jeste medijski sadržaj, pre svega kao biznis model, koji je zasnovan na eksploataciji onog prostačkog, primitivnog i neljudskog u nama i sa novinarskom profesijom, etikom i značajem nema baš nikakve veze.

Dok ovo pišem, osećam se kao da se valjam u oboru, pitam se šta mi treba, jer razumem ja dobro da svako društvo ima svoga Tajger Kinga, niti je ovaj naš najgori, niti mu je publika najprimitivnija. Ali ne mogu da shvatim kako to, kada odjednom, u nekoliko nedelja ili meseci, a zbog ličnog obračuna sa onima kojima je, u godini njihovog dolaska na vlast, bio veran sluga, jedan vulgarni zabavljač, Minimaks vašeg detinjstva, postanelegitimni sagovornik na temu novinarske etike, onda mi se učini da smo se izgleda mnogo ozbiljno pogubili.

Mene, evo, zaista ne zanima sukob DJ Vučićevića i Ivana Ivanoviča, na primer, jer ni jedan ni drugi nisu novinari, niti su zaduženi za bilo koju društveno vrednu oblast, obojica su biznismeni koji cirkulišu podzemnim tokovima medijske estrade i u njima su vrlo uspešni: zaradjuju odlično, tiraži i gledanost su im neprikosnoveni. Ali su isto. Isti jezik, ista rasistička ideologija, ista mržnja prema targetiranom, ko god da on ili ona u tom trenutku bio, isti kompleksi mizoginih omalenih muškaraca, isto podilaženje najnižem ljudskom talogu, samo što su, ovoga trenutka, a čudesnim spletom okolnosti, u razvodu pripali različitim roditeljima. Pa kako to da smo onda, samo zbog toga što je jedan ljut na Vučića, za koga drugi radi, pristali da u tom mutnom lovu tog jednog prepoznamo kao “našeg”, sve se ju ju ju zgražavajući nad prostotom drugog? Izmiriće se ova braća kad tad, slutim, čak veoma brzo. Podeliće se karte opet, naći će se na istoj strani, kao da se nisu ni odvajali. Mi ćemo ostati ti koji smo se obrukali što smo u tome učestvovali, ačitavo društvo nastaviti da bude žrtva tog i takvog “novinarstva”.

Tekst je prenet iz lista Blic.