Srpski populistički žal

Piše: Boško Jakšić

Saučešće gospodo.

Najneiskrenije saučešće svima koji su se radovali osvetničkom naletu bele falange verujući da će erupcija njihovog besa omogućiti ostanak na vlasti njihovog heroja Donalda Trampa.

Saučešće svima koji žale što je u vašingtonskom košmaru demokratija prevladala nad političkim vandalizmom i što autoritarni impulsi odlazećeg predsednika više neće moći tako snažno da inspirišu belosvetske populiste i desničare.

Iako nisu poraženi, legionari nacionalizma i bahate nadmenosti, ostrašćeni komandosi u operacijama protiv liberalne demokratije ostaju izolovaniji, globalno okuženiji i politički ugroženiji.

Posle četiri godine tokom kojih su s divljenjem pratili kako laborant u Beloj kući eksperimentiše vrednostima slobodnog sveta, klonovi koji su kopirali svog ideološkog patrona mora da se pitaju: Šta sada?

Srpski trampisti nastavljaju da iz zasede aplaudiraju odlazećem predsedniku koji je i pre izbora rekao da neće priznati njihov rezultat – ukoliko izgubi, a posle poraza je megafonskom snagom tvrdio da je „pokraden”. Ništa neobično, podržavaju laži kao temelj političkog marketinga.

To što je Tramp motivisao svoje zaslepljene jurišnike i slao ih na Kapitol tumače kao viteški poziv na borbu, istu koju anatemišu kada „bande huligana” izađu pred srpsku skupštinu.

Da li gospodo pomišljate da ono što su na Kapitol Hilu radili fundamentalisti protestantskog „jevanđeoskog pojasa” sutra mogu da budu litije pravoslavnih zilota koji i Aleksandra Vučića smatraju „veleizdajnikom” spremnog da im ukrade i preda Kosovo? Da li biste se tome obradovali?

Zapomažete da zbog većine koju demokrate imaju u oba doma Kongresa dolazi vreme „diktature”. Ćutali ste dok je Tramp u vreme procesa njegovog opoziva Kongresu nadmeno pretio „Vi ne možete da opozovete mene. Ja mogu vas”.

Kontrola koju imaju demokrate najednom vas plaši i podseća na totalitarnost, na jednoumlje koje branite u Srbiji olako zaboravljajući da se razlike dva politička sistema mere svetlosnim godinama.

Oplakujete sirotog rijaliti predsednika na način koji je on obožavao kad god bi se suočio sa otporom političkih rivala: gradeći kult žrtve i progona kakav je, tvrdio je, postojao samo u vremenima Pontija Pilata i Staljina.

Po novinama i portalima Trampa predstavljate kao žrtvu „duboke države” i zlih novinara, „neprijatelja naroda” kako ih je nazivao. Impulsivno ste očajni što mu je trajno ukinut tviter nalog. „Tviter Đuka” je demonstrativno, u znak solidarnosti,  sam sebi ukinuo taj nalog koji, zna on, kontrolišu „radikalni levičari”.

Ne pitate se šta su bili sadržaji zbog kojih je „Fejsbuk” na 30 dana blokirao stranicu lobističke organizacije „Srbi za Trampa”, iste koju su sa toliko nežnosti dadiljali ovdašnji zvaničnici pokušavajući da spreče izbor „Džoa Bajdena srbomrsca”.

Uz sve neraščišćene etičko-informativne dileme, nikome ne pada na pamet da su ukidanja naloga zasad najefikasniji način sprečavanja širenja mržnje i haosa u društvu koje je Tramp kolosalno opasno polarizovao.

Plašite se amnestije nekih 25 miliona ilegalnih migranata, a ćutali ste dok im je administracija oduzimala decu i trpala ih u kaveze. Kako ste poslovično skloni teorijama zavera, na sva zvona prenosite vest da su među Trampove pristalice ubačeni maskirani pripadnici nasilne terorističke grupe Antifa. Biće da vam je poznata ta tehnika.

Hvalite Donalda da nije pokrenuo nijedan rat. Jeste, podsetiću vas, i to jedan od najopasnijih: rat protiv demokratije.

Umesto da se pokunjeno sklonite u kućicu jer vaš miljenik završava sramno kako je i zaslužio brukajući Ameriku i demokratiju, vi po televizijama i tabloidima trabunjate hvaleći  Trampovo „emotivno” obraćanje pristalicama u kome ih je pozvao da napuste Kapitol i da se posle uništavanja Kongresa vrate kući – kao heroji.

Zahteve za njegov opoziv vaši mediji nazivaju „Novim udarom na Trampa” i sretni ste kada on poruči: „Želim da vam kažem da naše izvanredno putovanje tek počinje.”. Seirili ste poslednjih nedelja o Trampovom „rezervnom planu” i svim njegovim nadama u pobedu, a sada se molite da se „neće tek tako povući” i da će možda formirati novu stranku. Nije isključeno. Moguće je čak, na vašu radost a moje zgražavanje, da posle svega što je učinio razmišlja da se kandiduje 2024.

Likujete što „bespovratno nestaje slika jedne velike zemlje koja je mnogima bila ideal, i koja je imala ambiciju da svoju slobodu i demokratiju seje i drugima po svetu”, kako piše komentator Sputnjika na srpskom pozadinski nudeći drugi „ideal”.

No, platno je vraćeno u demokratski ram. Trampa napuštaju mnogi republikanski kongresmeni i senatori. Ogradio se i potpredsednik SAD. Savetnici podnose ostavke, a vi gospodo?

Prestanite da Trampom zagađujete politički život Srbije. Bilo je dosta!

Ali, ne brine vas toliko Trampov poraz, mada biste voleli da nije tako. Politička pobeda na Kapitol Hilu je ne samo lični debakl predsednika, već i težak udar svim autokratama, nacionalistima i populistima kojima je bio globalni pokrovitelj. Strahujete od posledica trijumfa liberalne demokratije koja je odolela napadu nagoveštavajući novu eru.

Vas brine šta će se dogoditi ovde, u Srbiji, čija vlast gubi uticajnog ideološkog patrona. Strepite šta će biti kada vlast preuzme Džo Bajden. Plašite narod „novim pritiscima na Srbe” zaboravljajući da je i vaš obožavani Tramp zahtevao da Beograd prizna nezavisnost Kosova.

Najviše ipak brinete zbog toga što će Bajden svuda po svetu pritiskati za demokratiju, pravnu državu, nezavisne institucije, sudstvo i medije, za ljudska prava.

No, žilavi ste momci vi desničarski populisti. Plašim se da će neki od vas posle svega ovoga biti još uvereniji da ne sme da se dopusti širenje istinski demokratske države jer je ona najveća brana autoritarnosti.

Tramp je konačno priznao poraz. Svako ima pravo na svoja politička uverenja ali pomirite se sa tom po vas bolnom, a mene radosnom činjenicom.

Tekst je prenet sa portala lista Politika.