Radost, pa makar i lažna
Piše: Snežana Stamenković
Ovogodišnje 71. Dubrovačke ljetne igre, retka su manifestacija kulture na prostoru nekadašnje Jugoslavije koja je u doba korone preživela u predviđenom terminu. Umesto po tri događaja dnevno, kako je bilo ranijih godina, ovog leta je uglavnom izvođena po jedna predstava, ili jedan koncert tokom dana. Igre traju od 10. jula do 25. avgusta, a za nas je posebno zanimljiva bila premijera komada Intimnost Biljane Srbljanović u režiji Andreja Nosova, koja je izvedena 13. avgusta u Lazaretima.
U predstavi igraju Leon Lučev i Jelena Graovac, glumci koji su inače i životni partneri. Kostime i scenu osmislila je Selena Orb, a muziku je komponovao Draško Adžić. Predstavu je producirao beogradski Hartefakt.
Sala u kojoj se igrala predstava primila je 75 gledalaca (od 150 koliko inače prima), svi su razdvojeni metar i po do dva metra, na ulazu se svima meri temperatura, a jednako se svakog dana merila temperatura i celoj ekipi koja je probala predstavu. Na dan premijere, reditelj i glumci su bili na pokretnoj traci dajući intervjue za hrvatske medije. Posle premijere, posle snažnog aplauza i publike koja je ostajala u sali da još malo zadrži utisak o jednoj neobičnoj igri, nije bilo uobičajenog grljenja i ljubljenja kao inače kada se primaju čestitke.
Neke šaljivdžije su prilazile sa namerom da se tri puta poljube, neki ozbiljniji su gledali generalnu probu, pretpremijeru i premijeru. Jedna posetiteljka, u dijalogu sa glumcem koji nastaje nakon njegovog pitanja, zavapila je koliko joj nedostaje teatar. Ništa nije bilo kao što smo navikli u pozorištu, pa ipak: „Ima jedna stvar koju možemo, uprkos svemu u čemu nas je sprečila korona. Možemo da razgovaramo, i imam utisak da su Dubrovačke ljetne igre iskoristile tu mogućnost. Da raznim temama i ukupnim programom podstaknu razgovor o tome šta treba da bude ovaj festival, kako treba da izgleda savremena produkcija u Hrvatskoj, ko su ljudi koji rade, kako treba da izgleda regionalni program, kako međunarodni, Restrikcije koje je uvela korona bile su ozbiljan izazov za ljude koji su ovog leta promišljali o pozorištu“, kaže za NIN Andrej Nosov, reditelj predstave Intimnost i prvi čovek Hartefakta.
Početkom juna, pod pritiskom pandemije, autori predstave su doneli odluku da promene prvobitnu nameru i da u Dubrovnik dođu sa ovom predstavom. Izabrali su univerzalnu temu: život dvoje ljudi u intimnom, bliskom odnosu u vreme izolacije. A postavljaju pitanja koliko smo mi samoizolovani bez obzira na koronu, koliko smo spremni da se upustimo u odnos sa drugim, ko je nama drugi: „Ima u ovom komadu jedna rečenica koju izgovara glavni junak, glumac Leon Lučev. On kaže: Juče sam hodao cestom i video sam jednog mladog čoveka, nosio je masku. Bože kako je bio lep i seksi! Kako je seksi kad neko brine za nekog!
Korona je promenila život i gledanje na njega. Nametnula nam se neka nova socijalna paradigma koja pak nameće nova pitanja i traži drugačije odnose. A mi se ponašamo kao da pre korone nije bilo socijalnih nepravdi, kao da pre korone nije bilo krize pozorišta, kao da pre korone nisi morao da ideš kod lekara i čekaš u redu… kao da pre korone ništa od svega toga nije bilo. To je naš život, naše okolnosti, samo ih sada vidimo i osećamo na svojoj koži. Ima mnogo ljudi koji žive bez elementarnih stvari.
Čini mi se da je korona samo pojačala već uspostavljeno pravilo – moraš da budeš jak, ako si iole slab, ostavljen si sam sebi. Neće niko muku, svi hoće neku radost, pa makar i lažnu. To je društvena paradigma koju moramo da menjamo. Možda bi nam sve bilo drugačije da svako od nas ima još malo prostora da misli na ljude sa kojima živi u zajednici“, objašnjava Nosov.
Treba reći da je ekipa predstave spremala ovu dramu mesec dana na ostrvu Zlarin.
U načinu kako se desila ova predstava, krije se i jedna od mogućnosti kako se prilagoditi i živeti sa koronom. Za Andreja Nosova je od izuzetne važnosti kakva je odgovornost pozorišnih kuća svih profila za budućnost teatra: „Korona je nešto na šta ne možete da utičete niti znate kada će ona prestati i hoće li prestati. Zbog toga je veoma važno razmišljati o tome koji su to novi repertoarski postupci, nove forme kojima ćemo odgovoriti situaciji u kojoj se nalazimo. Ja ne mislim da treba menjati postojeće pozorište, kao što se bojim da odgovor o pozorištu kakvo može da postoji danas, nije samo u tehnologiji.“
Predstava Intimnost je ostvarena kroz projekat Future Epics kroz koji je sufinansiran sredstvima programa Evropske unije Kreativna Europa, a u sklopu kojeg se na programu 71. Igara nalaze još dve premijerne produkcije: plesna predstava Zagrljaj švedskog Vitlyk centra za izvođačke umetnosti i Grižula Marina Držića u režiji Saše Božića i Petre Hrašćanec, a u izvođenju Festivalskog dramskog ansambla.
Zanimljivo je da je ove godine iskorišćena prilika da se angažuje što veći broj mladih glumaca i umetnika koji nisu na stalnim platama, u okviru festivalskog programa, kako bi došli na Igre i igrali. Bio je to čin istinske solidarnosti sa glumcima koji ne igraju.
Kolumna preneta sa portala nedeljnika NIN.
