Dimitrije Boarov: Budžet oslonjen na optimizam

Vlada Srbije je prošle sedmice saopštila da je usvojila Predlog zakona o budžetu za iduću godinu u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je povećanje državne potrošnje u odnosu na nedavno rebalansirani budžet za ovu godinu od 7,2 odsto. Taj predlog budžeta izgleda da se najviše oslanja na optimističnu projekciju da će iduće godine bruto domaći proizvod, u odnosu na ovu godinu, biti povećan za 3,5 odsto. To je prilično više od projekcije Svetske banke da će BDP Srbije iduće godine porasti za tri odsto (da bi 2035. godine skočio na stopu rasta od 3,5 odsto).

Dimitrije Boarov. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Ministar finansija Siniša Mali požurio je da pohvali ovaj svoj projekat budžeta (u Politici od 7. oktobra) naglašavajući da 2024. godine očekuje da će Srbija ostvariti 74-75 milijardi evra BDP-a, u odnosu na BDP iz 2012. godine, koji je tada iznosio tek 33,7 milijardi evra. Taj visoki BDP neće, navodno, naduvati strana zaduženja, jer će, kako kaže Mali, javni dug biti „apsolutno kontrolisan“ i iznosiće 51,7 BDP-a Srbije. Pri tome, planiran je skroman budžetski deficit od 2,2 odsto BDP-a. Ministar Mali izneo je očekivanje da će godišnja stopa inflacije u decembru ove godine spasti na oko osam odsto.

Odbacujući kritike da Vlada suviše deli pare biračkom telu, Mali se ipak pohvalio da će do kraja ove godine penzije porasti za još 14 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, dok su javne finansije ostale stabilne.

Tamo gde se planira „rast na svim poljima“, kaže logika, nema prioriteta. I to je možda i glavna mana budžetske projekcije za iduću godinu. Ona praktično ne smanjuje očekivanu stopu inflacije, pre svega

Na pitanje o javnim investicijama i stranim ulaganjima iduće godine, Mali je odgovorio, takođe, sa optimizmom, pozivajući se na okolnost da je do kraja avgusta ove godine evidentirano 2,7 milijardi evra stranih ulaganja, te da je za iduću godinu planirano 598,8 milijardi dinara (6,8 odsto projektovanog BDP-a) za javne investicije. Kad je reč o ovim informacijama čini se da Mali potcenjuje okolnost da i sama priča o eventualnim sankcijama prema Srbiji (koja je zasad zaustavljena) ne utiče povoljno na strane investitore u Srbiju. Pri tome, spominjanje relativno velikih sredstava za javne investicije iduće godine (pre 10 godina one su u BDP-a učestvovale sa samo 3,2 odsto) ne deluje potpuno realistično s obzirom na hronično poskupljenje svih projekata kad krenu putem realizacije.

Razmatrajući projekciju državnog budžeta za iduću godinu treba imati u vidu da zakoni kojima se taj budžet „štiti“ od izvršne vlasti imaju vrednost samo u dosledno „pravnim državama“, a Srbija se takvim atributom ne može podičiti. Evo samo najsvežijeg primera. Kada je Fiskalni savet, analizirajući izveštaj o realizaciji prošlogodišnjeg budžeta, primetio da nema podataka o utrošku čak 500 miliona evra, niko se u javnosti nije mnogo uzbudio.

Mada je ministar Siniša Mali u svom istupu u Politici istakao da je novi budžet građen „uz veliku dozu opreznosti“, to se baš ne vidi u većini drugih njegovih najava. Zapravo, ne vide se prioriteti Vlade u idućoj godini, jer i sam naslov njegovog intervjua koji smo ovde koristili glasi: „Prioriteti novog budžeta ostaju isti – rast na svim poljima“. Tamo gde se planira „rast na svim poljima“, kaže logika, nema prioriteta. I to je možda i glavna mana budžetske projekcije za iduću godinu. Ona praktično ne smanjuje očekivanu stopu inflacije, pre svega. Da ne govorimo o tome da je „međunarodna situacija sve gora“, kako ju je ocenio i sam predsednik države, što će verovatno nepovoljno uticati i na ekonomiju Srbije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.