Biljana Srbljanović – Kazna za zločin

13. Septembar 2020.
Snimak strahotnog prebijanja (u trenutku dok ovo pišem još uvek nepoznatog) mladića koji se, od udaraca, onesvešćuje, pa mu nasilinik, tako onesvešćenom, krvnički lomi obe ruke, pojavio se na medijima, prelio na društvene mreže i izazvao more reakcija, što je veoma logično. Pozivi da se oglase tužilaštvo i policija, potpuno su opravdani i jedini normalni u ovoj situaciji, pritisak medija je očigledno jedini put da se to ostvari.
biljana_srbljanovic
Biljana Srbljanović. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Biljana Srbljanović

Sam snimak je, i samo na osnovu fotografije i opisa, toliko uznemirujuć, da mi na pamet nije palo da ga pogledam. I ne znam zašto bih, snimak i nije namenjen meni, odnosno nama, običnim gradjanima, već pravosudnim organima koji ili nisu znali za ovo krivično delo (što je  problem) ili su znali, ali su ćutali (što je, naravno, još gore).

To što je snimak uopšte isplivao tek pune dve nedelje nakon što je nastao, to što je očigledno načinjen sigurnosnom kamerom nekog susednog lokala, to što je anonimno načinjen i dostavljen, govori da bi se svako, ko bi javio kao autor zapisa ili svedok prebijanja, možda našao na meti zlikovca i da opasnost uopšte nije otklonjena.

Ipak, ono što posebno uznemirava je broj ljudi koji masovno gledaju ovaj video. Ako želite da se uključite u pritisak javnosti na policiju da reaguje, onda je dovoljno da podelite opis i eventualno fotografiju. Gledanje ovog monstruoznog čina nije normalna reakcija, njegovo deljenje, pa makar i uz dušebrižničke osude, dodatno ponižavaju žrtvu, pretvaraju nas u užasnu svetinu čiji se prag ljudskosti sve više pomera.

Snimak je, u medjuvremenu, skinut sa Youtube-a i to je jedina normalna stvar. U pitanju je gotovo snaf video teškog i krvoločnog krivičnog dela, kome nikako nema mesta na platformi za zabavu, sada kada pravosudje više nema izgovora da se pravi da ne zna o čemu je reč.

Komentarisanje samog snimka je nekako još strašnije. Ljudi ga masovno gledaju, dele ga jedni drugima i komentarišu rečima koje zapravo i objašnjavaju kako je ovakvo nasilje uopšte moguće. Ljudi koji osudjuju druge ljude koji se na snimku vide kako samo posmatraju zločin, isti su kao oni. Posmatraju zločin i eventualno nešto ispale po mrežama, vrlo često ponude neku vrstu monstruoznog scenarija koji prevazilazi ovo nasilje, a kojim bi oni, “da sam ja neko” kaznili počinioca.

Uopšteno, hiljade komentara su nekako podeljene na tri grupe: manjinski traže odgovor tužilaštva (jedini normalan zahtev), jedan deo njih relativizuje stvar, sumnjaju u žrtvu govoreći nešto u smislu “ko zna šta je ovome prethodilo” pa kao “ne treba prenagljivati” u osudi zločina, uz to ide i poslovično “crnogorska posla” i slično, kao da nacionalni identitet i pitanje pitanje šta je (prebijeni) čovek eventualno uradio batinašu, objašnjava čime je i “zaslužio” ovaj krvnički “odgovor”.

Treća i najmasovnija grupa komentatora i na portalima i na mrežama, je i najgora. Oni su, naoko, zgroženi monstruoznim aktom nasilja, ali pravdu traže upravo u novom monstruoznom nasilju koje smišljaju, a kojim bi kaznili batinaša. I kad se svi zajedno čudimo kako je jedan ovakav čin uopšte moguć i gde smo mi to potonuli kao društvo, možda da odgovor potražimo baš u razmišljanjima većine ljudi koji se, sve pitajući se kako je taj čin moguć i bla bla, utrkuje u sadističkim maštarijama često gorim i od samog čina batinanja. Ova velika većina komentara nekako se može sažeti u rečima izvesne Zorice, koja piše sledeće: “Koji je ovo ludak? Ja bi njega na sred Novog Sada okačila o drvo, i svako ko prodje da mu otkida po parče mesa klještima dok ne crkne, sa slašću bi ja bila prva.”

Ne znam  da li bi Zorica stvarno bila kadra na ovakav, do sada nevidjeni, zločin. Nekako se nadam da ne ipak ne bi bila. Ali, sama ideja, sama bolesna svest u kojoj je to odgovor na krivično delo, objašnjava mi kako je ovo delo uopšte bilo moguće. Zorica nije jedina, nije ni usamljena. Hiljade “Zorica” danas ovako komentariše stvar. Još hiljade i hiljade drugih vrti snimak u nedogled. Kada je to postalo društveno prihvatljivo? Kada je to uopšte postalo moguće? Šta nam se to dogodilo?

Ne znam, možda je odgovor i u tome kako se, maltene pre samo neku godinu, video kaseta sa snimkom na kome se jasno vide Škorpioni kako neke vezane dečake poredjaju uz jarak, pa im pucaju u glavu, samo zato što su Bošnjaci, mogao iznajmiti u video klubu “Laser” u Šidu, samo kad se jednom stigne na red na dugačkoj listi čekanja svih zainteresovanih da uz kokice pogledaju i ovaj zločin. Možda je to bio jedan od trenutaka u kom smo skliznuli kao društvo u duboku provaliju. I kada su i ovaj batinaš i sve ove Zorice postali saučesnici u ubistvu društva.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja lista Blic.

Share