Veran Matić – (Ne)dostupne informacije

Piše: Veran Matić

Ekstreman primer nakon bombardovanja predstavljala je kupovina satelitskog prijemnika i antene putem kojih su se premošćavale zapreke Miloševićevog režima i dezinformacija.

Da bi danas mogli da pratite kablovske kanale sa informativnim programom nije vam dovoljan jedan operater. O sportskim kanalima da i ne govorim. Lično poznajem ljude koji su od početka SBB pretplatnici, veoma su kritični prema sadašnjem režimu, ali se osećaju uskraćenim što ne mogu da gledaju kanale koji se nalaze u ponudi MTS-a. Pošto ne žele da se odreknu informacija koje im pružaju programi United medije poput N1 i Nova S, pretplatili su se i na MTS da bi mogli da prate Euronews Srbija i da vide i sami procene da li su K1, Kurir TV ili TV Tanjug vredni bilo kakve pažnje. Drugog načina nemaju, pošto hoće sami da se uvere, procene, prosude i donesu zaključak bez prejudiciranja zasnovanih na polarizovanim tumačenjima njihovog vlasničkog statusa.

Verujem da svi oni misle da to nije normalno i da ne treba da budu žrtve i plaćaju cenu srpskog duopolonog kablovskog sukoba. Takve korisnike ne zanimaju optužbe u kojima samozvane advokate tih istih poreskih obveznika na društvenim mrežama glume oni koji primaju visoke plate na osnovu skupe pretplate kablovskog operatera koje plaćaju isti oni koji nemaju izbora ako žele da budu informisani iz više izvora. Njih neće pokolebati ni legitimna debata o vlasničkom statusu kanala, pošto nalaze da je licemerno da im na to ukazuju isti oni koji nalaze rupe u zakonu vodeći kampanje u bliskim medijima ili u onima u njihovom vlasništvu.

Ovo vrzino kolo dodatno je usložnjeno pojavom kanala Euronews Srbija koji sada može da gleda samo polovina kablovskih korisnika. Drugi ne mogu, ali neke to ne sprečava da imaju izgrađen sud o tome kakav će biti uređivački koncept samo zbog toga što će se emitovati na platformi Telekoma. Ništa tu ne znače biografije novinara i novinarki, urednika i urednica… Broje se samo plusevi i minusi na osnovu trenutne pripadnosti nama ili njima. Šta ćemo sa onima koji su u sredini?

Primećujem zlurade komentare na račun koleginica i kolega sa kojima sam godinama radio u nekadašnjem RTV B92 i bio im glavni i odgovorni urednik. Miloš Milić, Marko Subotić, Živana Šaponja Ilić, Roksanda Babić, Jasmina Koprivica, Stefan Goranović, Zoran Radovanović (nadam se da nekog nisam zaboravio) su nesporni profesionalci. Nekada smo radili zajedno, svojevremeno su nam se razdvojili putevi i karijere, ali znam da zbog toga nisu ništa manje profesionalni u svom radu poštujući etičke i profesionalne kodekse. Isto važi i za neke druge koleginice i kolege sa kojima nisam zajedno radio ali znam da drže do sopstvenog integriteta i ugleda medija za koji rade. Onih trećih koje ne poznajem ili neću da poznajem ionako ima svuda oko nas. Neka se sami prepoznaju.

Vreme će najbolje pokazati da li će Euronews Srbija obogatiti ovdašnji medijski prostor. Imao sam lično iskustvo pregovora sa njima pre desetak godina kada smo posredstvom cenjene Nađe Petrovski iz francuske ambasade stupili u kontakt sa predstavnicima Euronewsa. Zajedno smo putovali u Lion, pregovarali ali se na kraju nismo dogovorili. Drago mi je da su na kraju ipak došli u Srbiju.

Možemo da međusobno prebrojavamo profesionalna krvna zrnca i nadgornjavamo se u tome ko je dežurna meta, a ko je nedodirljiv. Možemo beskonačno da napadamo jedne, a da drugima peremo biografije prećutkujući burnu prošlost koja se sugestivno potiskuje zarad imidža. Samo nemojmo da se zaigramo u toj igri i da zaboravimo da smo tu zbog publike koja želi informacije. Ako im otežavamo pristup, ubeđujući ih u naše istine, to će se loše završiti po sve nas. Svima treba sve da bude dostupno bez mnogo komplikacija, opstrukcija ili brojnih pretplata. Na osnovu toga će doneti sud ko koga potkopava, a ko zatrpava. Jedino je to ispravno. Sve ostalo je bacanje prašine u oči.