Transparentna netransparentnost

18. Februar 2021.
Iz ličnog iskustva znam u kojoj meri je Zakon o slobodnom pristupu informacijama bitan za svakodnevni rad profesionalnih novinara i medija. Da ne govorim o istraživačkom novinarstvu.
1604foto-BETAPHOTO-IVAN-MITIC
Veran Matić. Foto: BETAPHOTO/ IVAN MITIC

Piše: Veran Matić

Najveću količinu korisnih informacija za vrlo uspešne istraživačke emisije Televizije B92 dobijali smo upravo zahvaljujući ovom zakonu, upornom kopanju novinara po arhivama i pronalaženju mogućih lokacija kvalitetnih informacija čiju dostupnost nam je garantovao upravo ovaj zakon. Često smo se šokirali, naročito onda kada je Brankica Stanković, na pitanja o tome kako su ona i njena ekipa uspeli da dođu do podataka o tada aktuelnim navijačko-huligansko-kriminalnim grupama, odgovarala “po zakonu”…

Posebno je to bilo izraženo u vrlo uspešnom serijalu “Službena zloupotreba”.

Zato je logično da izmene pomenutog zakona privlače pažnju novinarskih i nevladinih krugova koji pomno prate šta se dešava u vezi pripreme tih izmena. Te vesti nažalost, nisu ohrabrujuće.

“Inkluzivno i transparetno” nisu pridevi koji opisuju rad Radne grupe koja radi na ovim izmenama. Dokaz je sastav Radne grupe koju je formiralo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u kojoj, među šesnaest članova, nije bilo mesta za ključne korisnike ovih informacija koji potiču iz novinarskih i medijskih udruženja i organizacija civilnog društva koje predstvljaju javnost.

Ovakav odnos rađa nepoverenje – naročito što se radi o zakonu koji je po prvi put usvojen pre šesnaest godina i čiji je nacrt sa predlogom izmena pre tri godine kritikovan od strane stručne javnosti, zbog čega nije ni ušao u skupštinsku proceduru. Upravo zbog toga je povećan interes javnosti – naročito kada je u pitanju kaznena politika koja je do sada omogućavala rukovodiocima i odgovornim licima da kazne isključivo plaćaju iz budžeta. Da ne govorimo o pasivnoj ulozi Vlade koja i nakon kažnjavanja ništa nije uradila da primora institucije da primene zakon i pruže tražene informacije.

Ovih dana susrećemo se sa još jednom nelogičnošću na koje ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparetnosti Srbija, a tiče se skupštinskog tumačenja Zakona o sprečavanju korpucije u delu koji se odnosi na definiciju “javnih funkcionera”.

To dovodi do apsurdnih posledica poput one o kojem na tviteru piše novinar Zlatko Minić, bivši član Odbora republičke Agencije za borbu protiv korupcije.

Direktoru @NeKorupciji čestitam prestanak statusa javnog funkcionera.

Ne brinite, nije podneo ostavku niti smenjen.
Po autentičnom tumačenju zakona, kojim je izmenjen zakon, on nije funkcioner jer ga nije izabrao nijedan od organa/institucija pomenutih u tumačenju (na slici).

Tu naravno nije kraj problemima vezanim za primenu zakona. Naime, skupštine je početkom godine trebalo da pokrene proceduru za izbor novog člana Saveta REM nakon ostavke Slobodana Cvejića. O tome zašto to nije učinjeno još 6. januara, kako to predviđa Zakon o elektronskim medijima, ćuti Odbor za kulturu i informisanje kojim predsedava poslanica Sandra Božić, ovih dana prilično aktivna u skupštini ali ne i po ovom pitanju. Pomenuti odbor je danas pokrenuo proceduru za izbor članova Programskog saveta RTS-a, ali ne i za popunu REM-a.

Ćuti i predlagač – pokrajinski parlament. Ali i REM koji ne žuri da popuni Savet iako ponovo radi u okrnjenom sastavu.

Ažurnosti u Savetu REM-a nije manjkalo kada su u decembru izabrali nedostajućeg člana Upravnog odbora RTS-a. Sada im se očito ne žuri.

Završavam današnji Dnevnik temom koja će izgleda tek postati aktuelna a tiče se plaćanja dugovanja za neplaćenu pretplatu iz perioda pre 2014. godine.

Došlo je takvo vreme. Nema besplatnog ručka. Pitajte frilensere.

U ovakvim situacijama uvek je bolje unapred naći rešenja koja će biti moguće primeniti nego da se ona donose u iznudici. Sećamo se građana Niša koje je za vreme Miloševićevog režima Zoran Živković pozivao da ne plaćaju struju. Kada su kasnije došli na vlast, morali su da pronađu rešenje. Na kraju je sve plaćeno.

Često se osećam prevareno kada vidim da se u takvim situacijama prave popusti od pedeset ili više odsto ili se neplatišama otpisuju razne obaveze od kojih nam zavisi život. Bez te discipline nema funkcionisanja sistema.

Ako ne platite na mostu onda će to biti na ćupriji, ali to isto važi i za vlast koja ne ispunjava svoje obaveze i podstiče nepoštovanje sopstvenih zakona, odluka, pravila. To uvek mnogo košta. Sve nas.

Slične objave

Share