Stop za pravljenje spiskova – Zaustaviti lov na veštice

Piše: Veran Matić

Nema mnogo opcija ako niste na ovom spisku: ili vas tretiraju kao bezopasne, ili  vaš projekat nije podržan na konkursu, ili ste poslednje veće sume dobili još tokom 2018. godine.

Moguće je i da je neko namerno birao ko će se naći na spisku, sa ciljem da ubaci „crv sumnje” po logici „zavadi pa vladaj”.

Ima tu nekih organizacija koje se bave humanitarnim radom, kulturnim projektima, evropskim integracijama – uzorak je dovoljno široko postavljen za bacanje mreže kojom treba da se upecaju ribe od kojih bi se skuvala čorba, koja bi mogla da se plasira kroz tabloidne medije, kada za to dođe pravo vreme. A to vreme će doći kada se javi potreba da se neko preventivno ili post festum oblati. Za nauk drugima.

Devedesetih smo na ovakve akcije odmah pravili bedževe „Izdajnik”, „Plaćenik”, i sa ponosom ih nosili. Kako bi danas izgledalo nositi „Perač novca”, „Terorista” – bilo bi to neodgovorno, a čini mi se, i opasno. Takva su vremena došla.

U jučerašnjem dnevniku sam pomenuo sličnosti u izjavama mađarskih i srpskih zvaničnika povodom „neistinitih optužbi u pogledu medijskih sloboda“.

Pretpostavljam da ima onih koji zaista veruju mađarskom ministru spoljnih poslova Sijartu kada se naivno pita kakva je veza države i odluke vlasnika privatnog medija?

Mislim da za tu vezu ne postoji bolji dokaz od nove Medijske stategije Vlade Srbije i Akcionog plana čije usvajanje čekamo.

Zato ne mogu da se otmem utisku o kontraproduktivnom gestu Uprave za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma pri Ministarstvu finansija, koja je  napravila spisak 20 osoba i 37 organizacija (mahom medijskih radnika, aktivista, nevladinih organizacija i udruženja građana), i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara, 2019.

Ovaj, na zakonu zasnovan postupak, sasvim sigurno neće Srbiju lansirati u red država koje su „preko noći” okrenule list i počele da proveravaju i zasluženo sankcionišu sve počinioce finansijskih i poreskih prekršaja.

Ali će sigurno biti tumačen kao gest koji Srbiju svrstava u društvo Mađarske, Turske i Rusije, čije vlasti primenjuju sličnu taktiku u borbi protiv neistomišljenika.

U medijskoj sferi, sve tri pomenute države se, na aktuelnoj listi „Reportera bez granica“, nalaze blizu ili daleko ispod Srbije, koja je na 93. mestu.

Mađarska je najlošije plasirana članica Evropske unije koja se nalazi na 89. mestu.

Posle slučaja „Index.hu“, izvestan je njihov dalji pad.

Rusija je na 149. mestu, a Turska je 154., od ukupno 180 država na listi.

Izgleda da, po svaku cenu, želimo da im se približimo – ovakvo postupanje vlasti  samo ubrzava pad.

Svako ko je ikada poslovao sa donatorima, zna veoma dobro koliko su komplikovane procedure i revizije kojima si izložen u tom procesu.

Ovo više liči na PR potez kojim se pravi intriga o belosvetskoj zaveri, u koju je uvek zgodno ubaciti kritičare vlasti.

Ne sećam se da je ovo što se juče desilo bila jedna od mera, predviđenih budućim Akcionim planom za sprovođenje nove Medijske strategije.

Ali, mislim da je ovaj spisak dobar povod da se Radna grupa urgentno ponovo sretne i razmotri sa nadležnima da li je ono što se sada događa prioritetno u sređivanju veoma loše situacije u kojoj se nalaze mediji i novinarstvo u našoj zemlji.

Spiskovi su već napravili štetu. Dobijen je efekat „progona veštica” uz korišćenje zakonskog okvira koji se primenjuje u slučajevima kada postoji opravdana sumnja da je prekršen zakon.

B92 i ja, koji sam ga tada vodio, više puta smo bili žrtve sličnih akcija kojima su prikupljani podaci koji ni po jednom osnovu nisu bila kršenja zakona, ali su povremeno nezakonito „curili” u javnost od nadležnih institucija ka tabloidima, koji su te podatke neovlašćeno koristili za brojne insinuacije.

U takvim slučajevima, nijedna državna institucija koja je vršila kontrole i preko koje su „curili” podaci ka tabloidima, nije izašla sa svojim nalazom koji bi zvanično demantovao postojanje bilo kakvog prekršaja.

Zato već vidim mehanizam kojim će biti načinjena šteta od ovakvog postupanja.

Donatori svih ovih organizacija, u isto vreme su, u mnogo većem obimu, donatori i same države, državnih institucija u procesu izgradnje demokratskog društva, sistema, zdravstva, obrazovanja… U pitanju su milijarde evra…

Isti ti donatori dobro poznaju državu kojoj doniraju, ali i nevladine organizacije, udruženja, medije… koje takođe pomažu.  Svima „češljaju” finansijske izveštaje, transakcije…

U atmosferi u kojoj imamo konstantan pad medijskih sloboda i pritisak na nevladin sektor, ne bi me začudilo da dođe do smanjenja budžeta i za jedne i za druge. Bila bi to ogromna šteta, i za državu i za civilni sektor. A nije nemoguće da se nešto ovako dogodi, usled ovakvog postupanja, usred ekonomskih izazova u vreme pandemije.

Postoji i niz drugih posrednih šteta koje će trpeti oni koji su se našli na ovom spisku i u celom ovom procesu.

Zato se protiv ovakvog procesa moraju pobuniti i oni koji se ne nalaze na spisku.   Ako ne zaustavimo  ovakvu praksu,  kad tad ćemo svi završiti na nekim spiskovima, a oni često znaju da budu i opasniji od ovog, u koji smo samo delimično imali uvid.