Šta država treba i mora da uradi za neprofitni sektor, nevladine organizacije, udruženja, civilno društvo?

Piše: Veran Matić

I ovog puta, u pandemiji koja traje, fondacije, udruženja, pokreti su se vrlo brzo frontalno uključili u akcije koje su prvenstveno bile usmerene na pomoć u jačanju odgovora zdravstvenih institucija i države, a potom i direktne pomoći i podrške ugroženim grupama, osobama sa invaliditetom, marginalizovanim grupama, itd…

Samo organizacije, fondacije, kompanije okupljene u Srpskom filantropskom forumu, prikupile su i realizovale pomoć u vrednosti od skoro 2 miliona evra, od pomoći zdravstvenim ustanovama, do pomoći udruženjima koja okupljaju i pomažu onima kojima je pandemija samo donela dodatne probleme sa kojima su se suočavali. Humanitarni angažman zasnovan na paketima pomoći ugroženima Fondacije Ana i Vlade Divca traje svo vreme pandemije, a direktnim donacijama Divca i naših košarkaša iz NBA, nabavljena je oprema za bolnice. Fondacija Novaka Đokovića, pored brojnih akcija, realizovala je ličnu donaciju Novaka Đokovića od milion evra.

Fond B92 je u potpunosti iskoristio svoju infrastrukturu za prikupljane sredstava i nabavku opreme, vrlo efikasno, bez obzira na sve zabrane izvoza opreme iz nekih zemalja. Sada, kada pandemija jenjava, uočavaju se teškoće sa kojima se suočavaju nevladine organizacije, udruženja i fondacije.

Niko se iz ovog sektora u početku pandemije nije pitao šta država može da uradi za njih, već su odmah počeli da pomažu državi. Sada ova Kenedijeva poruka treba da dobije svoj drugi deo, da država pomogne organizacijama civilnog društva, udruženjima, da prežive i rade svoj veoma važan posao kako bi istrajale u svojim misijama podrške ranjivim, ugroženim, marginalizovanim delovima populacije. I kako bi svaki put moglo da se računa na angažman ovog dela društva onda kada je najpotrebnije.

Srpski finantropski forum organizovao je razgovor o stanju u sektoru, i potrebama.

Na samom početku, predstavnici organizacija Catalyst Balkans Maja Gligorić i Tomas Momčilović su predstavili ključne tačke istraživanja o finansijskim potrebama i izazovima sa kojima se susreću neprofitne organizacije tokom i nakon krize izazvane pandemijom:

• Polovina svih organizacija u uzorku očekuje da će moći da poveća obim ili uvede nove aktivnosti nakon krize, a trećina da će morati da ih smanji i/ili ukine. Ovo ukazuje na sposobnost sektora da se brzo prilagodi.
• Očekuju se fluktuacije kod broja angažovanih i zaposlenih, i volontera
• Očekuju se teškoće u radu, najpre nemogućnost/teškoće u plaćanju zaposlenih i podmirivanju troškova/režija, a zatim i plaćanju prostora, odnosno smanjenje plata
• Veliki broj organizacija očekuje smanjenje priliva sredstava, naročito iz lokalnih izvora
• Očekuje se da će mahom lokalni donatori menjati namenu sredstava
• Najpotrebniji su institucionalni grantovi i opšta sredstva za aktivnosti u odnosu na sredstva sa specifičnom namenom
• Potrebna je i pomoć u identifikaciji potencijalnih donatora
• Najatraktivnije opcije su sredstva domaćih i stranih fondacija, bi-/multilateralnih ili poslovnih donatora, ali takođe, polovina bi razmotrila opcije online finansiranja ili prodaje proizvoda/usluga.

Aleksandra Vesić je zaključila da je neprofitni sektor tokom krize pokazao da je brži i efikasniji nego država, efikasniji na terenu i u prepoznavanju potreba svojih korisnika i zajednice uopšte.

Iz same ankete, vidljivo je da je civilni sektor reagovao blagovremeno, a sada se od države očekuje da učini potez koji bi bio razuman, a to je da pomogne civilni sektor da bi civilni sektor ponovo mogao blagovremeno i uspešno da reaguje u kriznim situacijama koje nas, po svemu sudeći, tek čekaju. Naša država bi trebalo da reaguje po ugledu na razvijene države koje su pomogle fondacijama jer postoji svest o njihovoj važnosti za društvo u celini, ali i tome da su vitalnije i efikasnije od države.

U samom razgovoru, učestvovali su i predstavnici kompanija članica Srpskog filantropskog foruma. Darko Budeč, direktor kompanije koja daje i ulaže, Buck lightning, navodi da i za poslovni sektor nastupa težak period. Teško da će i najsolidnije firme moći u većoj meri da pomognu civilnom sektoru. Veoma teško je i do jeseni dati neki odgovor, teža situacija tek sledi. Slaže se i Elixir fondacija (Elixir grupa), uz napomenu da neće smanjivati svoje budžete za davanje. Kao važno, ističe se i osnivanje korporativne fondacije od strane kompanija (iskustva Elixir fondacije), kako bi sama komunikacija sa zajednicom, ali i pristup udruženjima koja traže pomoć bio sistematičniji i kompletniji, kada se sistemski pristupa zahtevima, a ne samo na osnovu ličnih kontakata sa udruženjima i prethodnim iskustvima.

Žarko Stepanović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom vlade Srbije, navodi utisak da civilni sektor jeste zabrinut, ali i uporan i siguran da će nastaviti u mnogo težim okolnostima. Prilagođavanje je odlika sektora, zaključio je. Sektor je dao ogroman doprinos, ali je prepoznatljivost sektora u javnosti i onoga što čini, i dalje manja od onoga što je sektor zaslužio. Postoji potreba da se  formira zajedničko mesto, portal za sve vesti civilnog sektora, o potrebama i aktivnostima i vesti iz korporativnih fondacija, ali i samih kompanija, kako bi vesti mogle lakše da se prate, ali i plasiraju dalje u javnost, uključujući i nevladin sektor i udruženja koja će se lakše povezivati sa društveno odgovornim kompanijama.

Opšti zaključak je da kod civilnog sektora postoji potreba za većim finansiranjem, potreba za institucionalnim grantovima je velika, stabilnost organizacija od toga zavisi. Jedno od najvažnijih pitanja je kako učiniti da civilni sektor ostane u takvom institucionalnom kapacitetu da bi sektor mogao da funkcioniše.

Dejana Stevkovski iz Građanskih inicijativa iznela je preliminarne rezultate njihovog istraživanja među lokalnim samoupravama: skoro polovina konkursa na lokalu za projekte u ovom sektoru je bila ukinuta tokom vanrednog stanja, za dalje, skoro sve lokalne samouprave su izričite da ne planiraju nikakva dodatna finansiranja i konkurse osim onih planiranih.

Pred sektorom je neizvesna situacija, organizacije koje zavise od finansiranja sa lokala biće u nezgodnoj situaciji: preostaje im okretanje drugim donatorima, i domaćim i stranim.

O posebno teškom položaju osoba sa invaliditetom svedočilo je nekoliko predstavnika različitih organizacija iz cele Srbije. Jedino su u Beogradu deljeni paketi pomoći za osobe sa invaliditetom. Tokom pandemije, bilo je veoma malo razumevanja za potrebe osoba sa  invaliditetom. Sada imamo situaciju o kojoj je svedočila Ivana Bučko da postoji realna mogućnost da prestane sa radom gradski servis prevodilaca za gluve i nagluve osobe, a za šest meseci rada, tek ovog meseca, dobili su ukupno 45.000 dinara koji se dele na tri prevodioca za servis od 8 do 20 časova svakim radnim danom. I umesto da se poveća obim ovog servisa  na 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno, kako bi se pokrile sve moguće situacije, prevodioci na znakovni jezik više ne mogu gotovo besplatno obavljati ovaj posao.

Ovo je posebni prioritet koji je potrebno odmah rešiti kako se ne bi ugasio ovaj važan servis, i to u situaciji u kojoj donatori učestvuju u tehničkom opremanju servisa kako bi se pokrile sve situacije u kojoj je neophodna ova usluga.

Nameće se zaključak da je neophodna zajednička akcija, kako da se ovaj problem finansijske neodrživosti civilnog sektora stavi u fokus. Neprofitni sektor mora jače i jedinstvenije da nastupa u medijima, mora da objašnjava šta radi i da izbriše negativnu konotaciju koja je stvorila negativni stereotip. Civilni sektor mora da pripremi jasne poruke i da se ciljano obrati stranim donatorima, državi i poslovnom sektoru, kako bi došlo do očekivane podrške u prevazilaženju krize. Važno je međusobno razumevanje.

Najviše teškoća će imati male i srednje manje lokalne organizacije, one koje zavise od lokalnih samouprava; kičma sektora su male organizacije, bez obzira što su velike veoma važne; male organizacije rade direktno sa stanovništvom, sa ugroženima u lokalnim organizacijama i njihov opstanak je veoma važan.

Jelena Avramović iz USAID prenela je da, kada je reč o ovoj veoma važnoj organizaciji za podršku projektima, nema smanjenja podrške civilnom sektoru, fleksibilnost je postojala i pre pandemije. I sa ovom organizacijom je važno ponovo započeti temu institucionlnih grantova: Jelena poručuje: „Ubedite nas da uvedemo ponovo institucionalne grantove!“ Za USAID će veoma važna biti i saradnja sa društveno odgovornim kompanijama, naročito onim koje i same, svojim delovanjem i proizvodnjom, direktno učestvuju u odgovorima na izazove pandemije, i sl.

Važno je da čujemo jedni druge i da zajedno razgovaramo sa državom, sa privredom i sa stranim donatorima. Neće biti reakcije, ako svi kao društvo, privreda i država ne podržimo civilni sektor!

I pored toga što se često pominje potreba da se pri Vladi Srbije osnuje Savet za saradnju sa neprofitnim sektorom, organizacijama civilnog društva, još uvek nema prvog koraka, dogovora.

Iskustva Saveta za filantropiju su pozitivna, i svakako mogu poslužiti kao model.

Nepoverenje sektora i Vlade se mora prevazići zajedničkim dogovorom i zajedničkim angažmanom.

U međuvremenu, Vlada mora da poštuje svoje budžete i odluke, i realizuje sve konkurse za lokalne i nacionalne projekte, mora da realizuje sve obaveze prema udruženjima osoba sa invaliditetom i drugim udruženjima, mora da isplati sve obaveze prema servisima koji su nezamenjiva podrška osobama sa invaliditetom i sa drugim potrebama.

Odgovor na pandemiju ne sme da proizvede masovne probleme za najugroženije u našem društvu. Upravo obrnuto. Sva iskustva i kapaciteti moraju se upotrebiti kako bi se stvarala i razvijala još bolja i jača mreža solidarnosti i humanosti.

I Srbija se mora prvenstveno oslanjati na svoje kapacitete u vremenima kada to čini svaka država i kada je često nemoguće računati na međunarodnu solidarnost kao rešenje.