Šta bi bilo sa najugroženijima da nema fondacija, udruženja, nevladinog sektora?

25. Jun 2020.
Srpski filantropski forum okupio je danas organizacije civilnog društva i fondacije kako bi započeli prikupljanje podataka o tome šta su zbirno ove organizacije uradile tokom kovidkrize. Samo Srpski filantropski forum i Fondacija Ane i Vlade Divca su sa svojim članovima i donatorima prikupili i realizovali donacija u vrednosti od oko 2 miliona eura.
_MG_7055
Veran Matić. Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Čitava lepeza različitih organizacija uradila je posao koji nikada ne bi mogle da odrade institucije sistema. Veliki broj građana socijalni sistem države uopšte ne prepoznaje, ne vidi. Te grupacije su samoinicijativno pokrivale organizacije civilnog društva, udruženja, fondacije. I to u vrlo neregularnim uslovima, mnogi nisu mogli da  dobiju dozvole za kretanje van policijskog sata, kako bi pomogli onima kojima je pomoć bila neophodna.

Veliki broj organizacija odradio je herojski posao. I sada želimo da dokumentujemo se što je urađeno i što ne bi bilo urađeno da nije celog sektora.

Danas su vrlo ubedljivo svedočili predstavnici Banke hrane, udruženja Duga iz Šapca, Trag fondacije, Fondacije Ane i Vlade Divac, Građanskih inicijativa…

Sve urađeno nevidljivo je od strane institucija sistema, vlade… a ti podaci nam nisu potrebni da bismo izazvali neko odvanje priznanja ovim organizacijama.

Već upravo da bismo  pronašli adekvatan mehanizam saradnje.

Tokom krize više puta smo predlagali da se formira kooridnaciono telo za saradnju izmađu vlade i organizacija civilnog društva, da se koordiniraju akcije, čine efikasnijim, da se omogući nesmetani rad aktivistima, volonterima…

Nije bilo  odgovora. SIPRU tim Vlade i udruđenje A 11 izradili su čitav set mera koje treba preduzeti kako bi se uspostavila koordinacija. Tri meseca nema odgovora.

Evidentno imamo ponovo situaciju koja preti da se kovid kriza ponovi u izraženijoj dimenziji. Ponovo imamo informacije da nije obezbeđeno dovoljno  zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava… Sve to direktno utiče na širenje virusa… I šta ćemo ako zaista pandemija dobije masovniji oblik?

Gde su utrošena silna sredstva prikupljena od donatora? I upravo zbog toga je neophodno što pre objaviti čime raspolažemo, i gde su potrošene pare.

***

Svaka od naših organizacija redovno je objavljivala podatke o prikupljenim sredstvima i utrošenim, dodeljenim paketima pomoći, kupljene opreme za bolnice, dezinfekcionih sredstava, zaštitnih sredstava…

***

Nove krize

Danas ponovo neke od naših organizacija dobijaju pozive iz poplavljenog područja. Očigledno da lokalne samouprave i država ne čine dovoljno, i uvek će tako biti. Uvek će biti neophodan angažman organizacija civilnog društva. I zbog toga želimo da  kroz konkretne primere vladi predstavimo šta smo sve  uradili, kakve sve kapacitete posedujemo, kakve ekspertize, kakve su sve mogućnosti na raspolaganju da se svima koji su ugroženi, bilo gde u Srbiji, organizuje pomoć i ako je nema od strane sistema.

Čini se da Vlada više voli da  sarađuje sa međunarodnim organizacijama nego sa domaćim udruženjima, fondacijama, organizacijama civilnog društva.

Saradnjom sa  domaćim organizacijama, razvijali bismo  ovaj sektor, kako bi bio još efikasniji u rešavanju problema koji se obično prepoznaju kao problemi koje treba da rešava država.

Ove organizacije su pravo bogatstvo jednog društva.

One su resurs bez kojeg bi društvo bilo manje humano, bez kojeg ne bi preživeo veliki broj građana, bez kojeg bi pojedini segmenti društva bili u ozbiljnoj bedi.

***

Kada napravimo pregled, valjalo bi da napravimo  kampanju i upoznamo ne samo vlast na svim nivoima, već i građane o tome šta je zapravo civilni sektor, šta su nevladine organizacija, šta rade fondacije i udruženja.

Kada bi gledali samo na primeru Fonda B92 mogli bi da se zapitamo, šta bi se dogodilo da nije bilo akcije Bitka za bebe, – imali bismo i dalje inkubatore stare pola veka, smrtnost prevremeno rođenih beba bila bi veća. Koliko bi narodnih kuhinja bilo zatvoreno da nismo pokrenuli akciju Hrana za sve.

Koliko bi žena umrlo od raka dojke tj koliko je spašeno otkrivanjem kancera u ranoj fazi.

Zaista izgleda da moramo da progovorimo i tim jezikom, da i građanima i vladi bude jasno šta se događa ako nema hrane za hiljade građana koje obezbeđuje Banka hrane, gde bi živelo preko 100 porodicama kojima je Humano srce Šapca napravilo domove koje nisu imali…

Ovo je jedinstvena prilika da se ujedinjeni kroz naše rezultate predstavimo građanima naše pravo lice nasuprot onom sa negativnim stereotipom napravljenim na osnovu hajki zasnovanih najčešće na lažnim vestima.

Za DAFNE, Evropsku asocijaciju fondacija Mekinzi je napravio izveštaj presek o stanju filantropije u kovidkriza izazovima. Neki podaci su vrlo korisni:

Kriza izazvana Covidom 19 je pokrenula neviđen odgovor filantropske zajednice. Naša analiza je pokazala da je iznos od više od 1,1 milijardi evra sakupljen i dat do maja 2020. godine u evropskoj filantropskoj zajednici, najviše usmerene na hitno rešavanje krize u zdravstvu, kao i opštu podršku neprofitnom sektoru. Sada fokus prelazi na sekundarne efekte krize i na druga programska područja fondacija.

Organizacije širom Evrope izvestile su o povećanoj potražnji za podrškom u hrani od početka pandemije – za 20 do 25 % na nacionalnom nivou i za 30 do 40 % u nekim urbanim centrima (poput Amsterdama, Ženeve i Madrida)., odnosno 1.9 miliona ljudi više koji zavise od naronih kuhinja zbog Covida

Opstanak/sredstva za život: Više od 40% mladih u Evropi u riziku da izgube posao. Skoro 59 miliona ljudi u Evropi je u riziku od nezaposlenosti, pri čemu će samohrani roditelji tri do četiri puta verovatnije izgubiti posao. Ukupna nezaposlenost u Evropi mogla bi da se duplira na 11 %

Osnovno i srednje obrazovanje: 70 miliona učenika je pogođeno krizom. Ranjive grupe bice dodatno pogođene jer učenje od kuće povećava uticaj socijalnih razlika. Podaci pokazuju da 98 % učenika pristup internetu, a 90 % pristup računaru. Ali, kriza je otkrila da oko 60 % evropskih učenika pohađa škole čiji nastavnici nemaju neophodne tehničke i pedagoške veštine da bi integrisali digitalne uređaje u nastavu.

Mentalno zdravlje: Polovina zdravstvenih radnika već ima simptome PTSP-a, a više od 63 % opšte populacije oseća depresiju ili anksioznost zbog COVIDa.

Međunarodni razvoj

Ukupno 55 % svetske populacije nema pristup bilo kojoj mreži socijalne sigurnosti. Poslovi i prihodi 150 miliona Afrikanaca i 30 miliona Indijaca su nestabilni. Već slabi zdravstveni sistemi mogli bi se srušiti a rezultat toga bi mogla biti smrt dodatnih 2,4 miliona dece (mlađe od pet godina) od bolesti koje se mogu sprečiti.

Održivost: Usporavanje aktivnosti moglo bi smanjiti globalnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 8 procenata u 2020. godini.

Više od 11 milijardi dolara podsticajnih mera koje su najavile vlade širom sveta predstavljaju jedinstven prozor prilika za promociju zelenih mera u ekonomskom oporavku.

***

Danilo iz A11 poslao nam je sledeće predloge i vrlo korisna viđenja:

„1. da se otvori jasan i transparentan kanal komunikacije u situaciji krize (koji mislim da nismo imali sada), posebno sa stanovišta policy odgovora i dizajna mera koje se sprovode u odnosu na najugroženije;

  1. da se otvore podaci o potrebama najugroženijih zajednica, kroz open data ili na drugi način, kako bi se pospešila koordinacija različitih aktera o potrebama najugroženijih.

A11 je 20. marta zajedno sa SIPRU podneo Vladi ceo set mera koje smatraju bi trebalo preduzeti, i evo tri meseca i nešto preko kasnije – nema odgovora iz Vlade o tome. Na ovom linku je inicijativa koja je otisla ka Vladi: https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2020/04/PREDLO_1.pdf gde su rešenja i konkretni predlozi za trenutnu podršku najugroženijim kategorijama stanovništva (pri kraju dokumenta oznacene kao HITNO) kao i mera koje se mogu preduzeti u narednim nedeljama kako bi se ublažile posledice korona virusa po socijalno isključene kategorije stanovništva.

Kao najugroženije kategorije stanovništva prepoznati su: Romi i Romkinje koji stanuju u neformalnim (podstandardnim) naseljima, beskućnici, raseljena lica koji žive u neformalnim kolektivnim centrima, lica koja imaju hronične bolesti i stara lica, korisnici i korisnice socijalnih davanja (novčana socijalna pomoć, dečiji dodatak…), korisnici i korisnice narodnih kuhinja, osobe sa invaliditetom, lica bez dokumenata (pravno nevidljiva lica), izbeglice i tražioci azila koji borave u centrima za azil i prihvatnim centrima, siromašni koji nisu korisnici ni jedne od prepoznatih mera podrške i višestruko diskriminisane žene. Lista nije zatvorena i podložna je dopunama u skladu sa potrebama koje prepoznaju organizacije civilnog društva i drugi akteri.

Kako bi se obezbedilo najefikasnije i optimalno pružanje pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva, potrebno je uspostaviti jedinsveni način prikupljanja podataka i razmene informacija o merama koje preduzimaju različiti akteri. Imajući u vidu nemogućnost sastajanja, jedan od predloga je uspostavljanje online platforme za razmenu ovih informacija. Platformom bi rukovodio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa organizacijama civilnog društva i drugim akterima.

Istovremeno, kako bi se resursi koji su na raspolaganju na najbolji mogući način generisali i upotrebljavali, potrebno je kontaktirati i bez odlaganja koordinirati donatorsku zajednicu kao i međunarodne i razvojne agencije koje su prisutne u Srbiji kako bi se utvrdilo koja su sredstva trenutno na raspolaganju za pružanje hitne podrške najugroženijim kategorijama stanovništva, kao i koja sredstva se moraju obezbediti bez odlaganja. Potencijalni donatori i finansijeri koji su identifikovani u ovom trenutku su: GIZ, Delegacija Evropske unije, Swiss Cooperation Office, Svetska banka, Unicef i UNHCR. Organizacije civilnog društva, posebno one koje rade sa ugroženim kategorijama stanovništva spremne su da u skladu sa svojim kapacitetima doprinesu sprovođenju mera za sprečavanje i ublažavanje posledica korona virusa po socijalno isključene kategorije stanovništva. Kako bi se mere i aktivnosti koordinirale i sa biznis sektorom, potrebno je uključiti i Savet za filantropiju u apele kompanijama da pruže podršku u borbi protiv posledica korona virusa. Predloge mera za usklađivanje politika i rešenja za sprečavanje i ublažavanje posledica korona virusa po socijalne isključene kategorije stanovništva prpremaće u saradnji sa zainteresovanim akterima Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Znam da je današnji dnevnik dug ali važno je…