Pravda kao osnovna vrednost

Piše: Veran Matić

Desetine prodavaca ovog časopisa žive od prodaje, novina postoji zbog njih, i kada se čitaju intervjui sa njima, priče o njima, vidi se koliko je važno uključivanje svih sa posebnim potrebama, socijalnim potrebama, koliko je lekovito biti koristan, u komunikaciji, ravnopravnoj. I zbog toga je važno podržati i projekat Lice ulice i sve slične projekte.

***

Danas smo objavili zbirni izveštaj o prikupljenim i utrošenim sredstvima. Srpski filantropski forum i Fond B92 zajedno su prikupili preko 200 miliona dinara. I realizovali ih odmah za one kojima je podrška bila najpotrebnija.

Svi smo uložili sve svoje kapacitete u protekla dva i po meseca, bez ikakvih prihoda. Sada je potrebno da mislimo i na sebe, da omogućimo nastavak nesmetanog humanitarnog, društvenog, obrazovnog rada. Nastojimo da sklopimo konstrukciju za opstanak. Neće biti lako, kao što ni poslednje godine a naročito meseci nisu bili laki. Ponosni smo na rezultate i nastojaćemo da napravimo nove iskorake, bez obzira na sve što smo prošli i što nas čeka. Imamo obavezu prema sebi samima, nasleđu aktivizma, solidarnosti i borbe za prava svih, a pre svega prema onima za koje radimo sve ovo – za bolju budućnost beba, dece i mladih, žena koje trpe ili su se izborile sa nasiljem, starih, osoba sa invaliditetom, čitavog društva koje više od 30 godina nastojimo da učinimo boljim i pravednijim. I iako ponekad deluje da uzaludno guramo kamen uzbrdo, imamo sreću da radimo sa ljudima i za ljude čije se bazične vrednosti ne mogu promeniti nikakvim spoljnim okolnostima. Znam da zato imamo rezultate kakve imamo i da ćemo sa istom strašću nastaviti.

***

Poziva me poznanik da pomognem u osnivanju fondacije, nešto kao fleksiterijansko društvo. Pomalo iznenađen prvi put saznajem ko je fleksitarijanac? Fleksitarijanska ishrana ciljano smanjuje potrošnju mesa i mesnih proizvoda, koncentrišući se na biljnu hranu, ne isključujući u potpunosti upotrebu mesnih proizvoda. Reč fleksiterijanac je nastala spajanjem reči fleksibilan i vegetarijanac. Zaista sam vrlo prijatno iznenađen da postoje i ovakve inicijative, rado pomažem u savetima kako osnovati i voditi fondaciju.

***

Sutra se nastavlja suđenje bivšem predsedniku opštine Grocka Simonoviću i drugim optuženim za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Pravim raspored obaveza tako da mogu da prisustvujem i suđenju. Svako ročište je nova priča. Saučesnici menjaju radikalno iskaze, advokati odbrane koliko god je moguće opstruišu, sudija često pokazuje nemoć, iako nastoji da vrlo autoritativno vodi proces. Simonović u sudu upravo onakav kakav je u životu i kakvu vrstu politike primenjuje, nadmenu, potcenjivačku, uvredljivu, bez obzira prema istini. Posesivan, preteći. Dobija se utisak da mu se može. Od početka ovog suđenja dobija se utisak da nepravda ima veći primat, da dominira. Da je pravda autsajder. Odbrana a i deo javnosti, oštećene Jovanovića i Matorčevića, njihov Žig info nastojali su takođe da prikažu kao autsajdere, lokalne gubitnike, bundžije bez razloga. Tako se kreira stvarnost u kojoj je moguće neistinama, uz političku i ekonomsku moć, diktirati pravila koja odgovaraju optuženima, ne samo za paljenje kuće, pokušaj ubistva, već i za brojne druge kriminalne radnje. I tako onda postane nebitno da li će neko biti osuđen ili ne.

Umesto suđenja za široku lepezu kriminalnih dela, imamo pokušaj da se sudi za delo koje je bilo najvidljivije. U ovom slučaju još uvek nemamo počinioca surovog prebijanja urednika Žig info, Željka Matorčevića, nemamo reakcije na sve prijave-tekstove koje su objavili o kriminalnim radnjama u Grockoj, nemamo nadoknađenu štetu paljevine kuće i garaže, nemamo mir za žrtvu, upravo život pod policijskom zaštitom svedoči o tome da postoje saznanja da mu je život ugrožen.

Ako se ovaj slučaj bude rešavao samo zbog mesta na svetskoj listi slobode štampe, a ne zbog pravde, a ne zbog primera drugima, onda je nebitno kakva će biti presuda.

Ipak, biću sutra u sudu, kao što to često činim, da dam podršku kolegama, da nadzirem i da posle toga obavestim o onome što sam video. Bio bih srećniji kada bi tamo bilo više novinara, više onih koji misle da su nasilje i nekažnjivost nedopustivi.

***

Bio u jednom sudu, da podignem pošiljku pošto me nisu pronašli kod kuće. Ispostavlja se da je to rešenje jedne prekršajne prijave, za koju nemam direktnu odgovornost. Sudija ili neko iz njegove okoline, dok preuzimam rešenje i pre nego što sam pogledao papir, obaveštava me: „Nismo vas osudili iako smo mogli, bilo elemenata“. Nije mi se ulazilo u debatu o razlozima, dokazima. Nekako me bilo sramota, i toga što je napravljen neki prekršaj, i presude, i ovakvog komentara. Ceo dan me to drži. Inače, u rešenju se kao razlog navodi zastarelost postupka, što se veoma često događa. Neefikasnost sudova proizvodi veoma često i nekažnjivost. Svejedno, neobični su ovakvi komentari.

***

Čitao u knjižari pesme iz sjajne zbirke Oto Tolnaija. Nadam se da ću dobiti knjigu pa nisam kupio. Do tada, Oto Tolnai govori „Pesmu o lovoru“ kod dragog Kaze na blogu, koji kao da redovno apdejtuje sa onog sveta.

***

Zainteresovala me knjiga „Kada Jevrejin bude vladao svetom“ Džoela Ričardsona, koja govori o tome šta Biblija zaista kaže o Božjem planu za Izrael. Kada sam bio mali, rastao sam u religioznoj porodici. Deda je govorio o tome da se bliži kraj sveta, jer u pismu piše da će sve otići u propast „hiljadu i … godine“. Dakle, za mog života. I plašilo me. Kako i ne bi kada se usput obavezno govorilo o poplavama, vatri koja će nas progutati, bolestima, skakavcima itd… Ne znam šta da mislim o tome, malo je promašen trenutak. Ali izgleda da sve to zajedno sve nas stiže.

A Jevreja se nisu mnogo doticali. Samo jednom je ćerka, sa pet-šest godina, kada se vratila iz sela, bila jako zabrinuta jer je saznala da su Jevreji ubili Isusa. Na pitanje ko su Jevreji, odgovorila je „pa crnci“… Stereotipi vladaju sa svojim izopačenjima. Nalazimo lažne vesti i po svetim knjigama i njihovim interpretacijama. Zanimljivo mi je da o čitam o tome. Ali nije prijatno.

Oto Tolnai opet, pesma „Bojim se biću izuzetak“

„…Molim te gospode nemoj da me izbavljaš

počuj moju molitvu kao prolom čistog leda

nemoj da me izbavljaš

znam nikad nisi nikog ni izbavio

ali bojim se biću izuzetak…“