Nekažnjivost ubijanja novinara sve značajnije pitanje

30. October 2020.
U danu u kojem je kod nas objavljena informacija da Evropski parlament pokreće nagradu Dafne Karuane Galicije u spomen na istraživački rad malteške novinarke koja je ubijena pre tri godine, ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope je prosledila izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova „Platformi za promociju zaštite i bezbednosti novinara Saveta Evrope o napretku u istrazi slučajeva napada na novinare tokom julskih protesta u Srbiji“.
_MG_7135
Veran Matić. Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Vremenska koincidencija je puka slučajnost, ali bi bilo dobro da ovakva reakcija naših organa (dokument na engleskom) umesto izuzetka, postane praksa kojom će se pokazati iskrena želja države za promociju, zaštitu načela i vrednosti Evropske unije, kojima se u svom radu rukovodila i malteška novinarka.

Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, upozorava da u poslednjih deset godina raste broj ubijenih novinara, što je globalni problem sa dugoročnim posledicama kojeg Evropska unija, doskora, nije bila svesna jer su se ubistva događala negde drugde.

A onda su se desili: masakr u Francuskoj, u redakciji lista „Šarli Ebdo“, ubistvo Dafne Karuane Galicije na Malti i Jana Kucijaka u Slovačkoj, kao i manje poznati slučaj ubistva irske novinarke Lire Meki.

Ove tragedije su promenile dotadašnji narativ država Evropske unije o tome da bezbednost novinara nije njihov problem.

Zbog toga je bitno da se stalno radi na edukaciji iz ove oblasti, unutar koje je Savet Evrope nedavno objavio dve publikacije: „Kako zaštititi novinare i ostale medijske aktere?“ i „Smernice za zaštitu privatnosti u medijima“, ali i niz preporuka Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara.

Voleo bih da osim novinara i medijskih radnika, ovo štivo pročitaju sudije i advokati i svi oni koji ovoj oblasti pristupaju sa dozom rutine, smatrajući ovakve procese uobičajenim.

Pišem ovo iz sopstvenog iskustva.

Takav lakonski pristup ovdašnjim procesima nas je doveo do situacije u kojoj suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije postaje svetski poznat primer nekažnjvosti, koji pred sudom nije okončan punu 21 godinu nakon ubistva.

Po osnovu globalnog indeksa nekažnjivosti 2020 Komiteta za zaštitu novinara, Srbija je po prvi put dospela u red država u kojima su „novinari ubijeni dok su njihove ubice na slobodi“.

Treba da budemo svesni da će se na ovakvom primeru graditi buduće prakse, dok će Srbija biti na stubu srama.

Zato kritička javnost diže glas u vezi sa suđenjima za pokušaj ubistva Milana Jovanovića i ubistvo Slavka Ćuruvije, svesna gde nas vodi relativizacija ovih bitnih sudskih procesa i budućih presuda.

Izgleda da mnogi to ne razumeju.

Pre će biti da neće i ne žele da razumeju.

Click