Jadna Borka i mi sa njom
Piše: Veran Matić
Uživali smo u njegovoj muzici u kultnim filmovima koje smo gledali kao deca i odrasli, ali je nama sa Radija B92 bila posebno važna njegova muzika iz filma “Dobar, loš, zao” koja je bila muzička podloga radijskog Dnevnika B92 koji se emitovao svakog dana tačno u 17:00 časova.
Muzika iz ovog “špageti” vesterna Serđa Leonea bila je zvučna kulisa za sve dramatične događaje čiji smo akteri bili, o kojima smo izveštavali i koje smo preživeli tokom devedesetih godina.
Gledajući prethodne dve noći prizore sa beogradskih ulica na televiziji N1 setio sam se koliko je puta B92 bio u takvoj ulozi i koliko je bilo kompleksno rukovoditi timom u takvim situacijama.
Verujem da je takva uloga RTV B92 (koje su se neki podsetili na društvenim mrežama) umnogome doprinela da takvog, nekadašnjeg, pravog B92 više nema u etru. Sada sa beogradskih ulica izveštavaju naše nekadašnje novinarke poput Tanje Aleksić koja je zajedno sa Jelenom Zorić i ex-B92 snimateljem Aleksandrom Crvkotićem sa velikom predanošću odradila fantastičan posao, u veoma složenim i zahtevnim okolnostima u kojima je oko njih preovladavalo nasilje.
Mnogo puta sam preživeo ono što se događalo prethodne dve noći.
I opet je, kao nekada Radio i kasnije Televizija B92, samo jedan medij uživo prenosio šta se dešava na ulicama dok je RTS ćutao ili krajnje dozirano izveštavao o onome što se događalo u njegovom komšiluku.
Napisao sam ogromnu količinu sličnih saopštenja ovom koje smo danas poslali javnosti:
Očekujemo da napade na novinare osude sve institucije
U prethodna dva dana tokom demonstracija na ulicama Beograda, Novog Sada i Niša na meti napadača su se našli i predstavnici medija koji su izveštavali sa ovih događaja. Brojni su primeri u kojima su se novinari, novinarke i snimatelji našli na udaru policijskih snaga i huligana koji se nisu obazirali na vidljivo istaknute novinarske legitimacije i upozorenja da su u pitanju predstavnici medijskih kuća koji rade svoj posao.
Povređivanje novinara agencija Beta u Beogradu, snimatelja ekipe RTS u Novom Sadu i Tanjuga u Beogradu, napadi na novinarke portala Nova S i pretnje ekipi televizije N1 u Beogradu kao i napad demonstranata na zgradu Radio-televizije Vojvodine, primeri su nedopustivog ponašanja koje mora biti nedvosmisleno osuđeno od strane svih ključnih aktera i institucija u našoj zemlji. Omogućavanje elementarnog prava na rad i bezbednost tokom izveštavanje javnosti treba da budu prioriteti i principi koje će svi nedvosmileno braniti bez obzira na političke afinitete.
Ulični napadi na predstavnike medija ne razlikuju se mnogo od verbalne agresije advokata odbrane prema prisutnim predstavnicima Komisije za istraživanja ubistva novinara koja je iskazana na sednici Apelacionog suda povodom suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije. To je dokaz više da atmosfera nekažnjivosti napada na novinare ne sme da bude tolerisana jer će pre ili kasnije proizvesti tragične konsekvence.
Primetno je da su neke domaće i međunarodne novinarske organizacije već osudile ove napade. Primetno je da je ovog trenutka izostala reakcija Ministarstva kulture i informisanja, Zaštitnika građana i Tužilaštva za koje očekujemo da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima. Vrednosno određenje prema ovakvoj vrsti napada očekujemo i od kabineta predsednice Vlade Republike Srbije koji koordinira izradu Akcionog plana Medijske strategije u kojem bezbednost novinara zauzima jedno od prioritetnih mesta, kao i od predsednika Republike.
***
Pored ovog saopštenja, svojevrsni “deja vu” je i kontinuitet u ponašanju javnog medijskog servisa koji je prethodnih dana bio predmet dodatne pažnje i komentara šire javnosti zbog prošlonedeljnog intervjua sa predsednikom Vučićem.
Voleo bih da sam aktere o kojima dalje pišem video u sudnici Apelacionog suda gde se juče i prekjuče odvijala sednica povodom žalbe na prvostepenu presudu zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Nažalost, bilo nas je ukupno desetak prisutnih iako se sve odvijalo u samom centru grada. Hoću da kažem, mnogi su mogli i peške da dođu, nisu morali prevoznim sredstvima, kao kada je u pitanju Specijalni sud.
Danima se raspravlja o gostovanju predsednika Vučića na RTS-u u emisiji „Upitnik“. Montiraju se i emituju delovi emisije, pišu se analize, sugeriše kako je ko trebalo da se ponaša u takvoj situaciji.
Izvesno je da onakav dijalog/monolog nije primeren. Nedopustiv je i u emisiji RTS-a i uopšte kada je reč o nastupu političara-javnih ličnosti u javnim komunikacijma, a posebno na javnom medijskom servisu koji bi trebao da postavlja svojevrsne standarde u toj oblasti. Razumljiva nervoza zbog rasta obolelih i preminulih i nužnosti uvođenja dodatnih mera za suzbijanje pandemije ne mogu biti opravdanje za gosta.
Sa druge strane, voditeljka programa ne predstavlja etalon profesionalizma jer se ni do sada nije baš najbolje snalazila u zahtevnim emisijama istog ili sličnog tipa.
Zanimljivo je da se sve ovo odigrava u samom finišu konkursa za izbor novog generalnog direktora RTS-a u kojem se za sada dešavaju (ne)očekivani obrti.
Možda u tome leži deo odgovora baš kao što pokušavam da proniknem u razloge zapaljive i uvredljive komunikacije resornog ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i novinara Nedima Sejdinovića.
Matrica je poznata: nečija neodmerena izjava bude povod za još žešću reakciju čime se započne negativna spirala iz koje nema izlaza. Debata se ubzo pretvori u besmisleno vređanje I onda se naširoko debatuje o tome i tone sve dublje umesto da se sumiraju krajnje negativni rezultati četvorogodišnjeg mandata aktuelnog ministra u sferi informisanja. Umesto toga, dolazi do svrstavanja između nepomirljivih blokova koji imaju odličan povod da se oglašavaju u javnosti i mobilišu pristalice.
Za to vreme više se niko ne seća da je sve krenulo od komentara Grujice Spasovića u Danasu u kojem je pomenuo ministra koji pre godinu dana nije poslao telegram saučešća povodom smrti Borke Pavićević.
To više nikoga ne zanima niti to bilo ko i spominje već je bitno ko je upotrebio reč “fukarluk” i zašto ga je onaj drugi kao “faunu” poslao u “prirodno stanište”.
Jadna Borka.
I mi sa njom.