Izmena zakona kao beg od realnih problema

27. April 2021.
Nemam šta da dodam saopštenju izdatom posle nedavnog sastanka održanog u Predsedništvu Srbije kada je Predsednik Srbije, nakon susreta sa šefom Delegacije Evropske unije, istakao da je neophodno brzo početi sa primenom radnji predviđenih u akcionom planu Medijske strategije, što obuhvata i početak izrade nacrta za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
JOKSIMOVIC I FABRICI POTPISALI IPA SPORAZUM
Sem Fabrici šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

Piše: Veran Matić

Od kada je usvojena Medijska strategija, stalno postavljam isto pitanje i ne dobijam suvisli odgovor. Zašto moramo da čekamo primenu Akcionog plana da bi menjali ono što ne valja u primeni postojećeg zakonskog okvira? Zašto nam je potrebna promena Zakona o javnom informisanju i medijima da bi npr. zaustavili zloupotrebe projektnog sufinansiranja? To se rešava postojanjem političke volje i željom da se primeni ono što je ova vlast davno usvojila.

U pitanju su veliki budžetski iznosi koji se izdvajaju za ovu svrhu. Od početka ove godine za tu namenu je, prema nalazima UNS-a, na svim nivoima vlasti izdvojeno već 1,6 milijardi dinara. A zloupotrebe su sve veće i besprizornije. I zato rad na izmeni postojećeg zakona uz tolerisanje bezakonja šalje pogrešnu poruku kojom se ne rešava suština ovog problema.

Iz nedelje u nedelje ukazujem na primere zloupotrebe koji se nižu jedan za drugim. Sada su aktuelni Smederevo i Bor, dok ne stignu rezultati iz drugih lokalnih samouprava u kojima se ponašaju po istom ili sličnom receptu.

Izmena krovnog medijskog zakona neće sprečiti SLAPP tužbe od strane firmi bliskih vlastima.

A upravo takvi gestovi šire nepoverenje u iskrene namere vlasti i želju za ućutkivanjem medija, prilikom kojih i iznosi sudskih taksi lako mogu da „zaviju u crno“ već osiromašene medije koji nisu prorežimski.

U takvim okolnostima je izbegavanje odgovora na novinarska pitanja nakon bitnog sastanka u Predsedništvu, na kojem su tema bili i mediji, suštinski loša poruka. Izgleda kao da se nešto skriva. U ovom trenutku to nam najmanje treba.

Brisel nas stalno podseća da su transparetnost i inkluzivnost veoma značajni. Dodao bih i razboritost da stvari nazovemo pravim imenom i da probleme rešavamo najkraćim i najbezbolnijim putem, ne pretendujući da kao država budemo „inventivniji“ u sferi evropskih integracija od svih onih koji su taj put već davno prošli.

Verujem da postoji rešenost predsednice vlade Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića da se naprave ozbiljni pomaci u domenu slobode medija i bezbednosti novinara kao preduslovu da se poboljša pozicija Srbije na međunarodnim listama ljudskih sloboda, da se uvaže primedbe Evropske komisije, Evropskog parlamenta i da se realizuju jasne preporuke.

Priznajem da ne razumem previđanje aspekta koji proizilazi iz isključivog fokusiranja na formalne okvire akcionog plana uz dinamiku njegove realizacije. Istovremeno nereagovanje zbog čestog kršenja važećih zakona, uvod je u sistemsku grešku na osnovu koje ćemo na kraju godine imati štiklirane odrađene obaveze po dinamici akcionog plana, uz istovremeno pogoršano realno stanje na terenu. I nećemo imati status kvo na listi kao ove godine, već će ukupna ocena biti još negativnija.

Jer, ako na jednoj strani budemo imali SLAPP tužbe sa ciljem da se pritiscima i konkretnim presudama unište kritički mediji, a zloupotrebama u dodelama sredstava u procesu sufinansiranja medijskih sadržaja diskriminišu kritički mediji i istraživačko novinarstvo, dobićemo nepovratno siromašenje i trajno uništavanje supstance medija koji štite i promovišu javni interes.

Ovaj scenario kuvanja žabe može nas dovesti u nepovratno tragičnu situaciju – a za koju opet na žalost neće biti nikakvih adekvatnih konsekvenci koje bi bile efikasne. Biće na kraju: „Žabu ste skuvali, i gotovo“.

Postoje i zagovornici tog scenarija na svim stranama, svesni ili nesvesni toga šta to znači. Mislim da i jedne i druge moramo da ubedimo da je to najgori mogući scenario po sve, i da svi učinimo maksimalno da do takvog kraja ne dođe. Jer to je ona priča: prvo su došli po … pa na kraju niko nije imao da obavesti kada budu došli po vas…

Share