Gorica

Piše: Veran Matić

Odlazi nam Gorica a da nismo ožalili Mašića.

Da može, radio bi obukao crninu jer se od ovakvih gubitaka retko ko oporavi.

Crninu bi obukla i publika koja žali Goricu kao blisku, najbližu rođaku sa kojom se godinama razbuđivala i smejala do suza.

Ništa više neće biti isto bez njene lucidnosti i životnog optimizma koji nam je humorom ulepšavao jutro i životnu svakodnevicu.

Gorica je sa Draganom bila svojevrsni budilnik nacije koji poštuje, voli i ceni svoju publiku koja oseća da je izgubila nekog veoma bliskog.

Većina je imala utisak da je godinama lično poznaje iako se nikada nisu lično upoznali.

Neko je tim povodom lepo napisao: “Kada meni koja je poznajem samo preko radio talasa već toliko nedostaje, kako li je tek onima kojima je bila deo života?”

Lako nam je bilo da se sa njom poistovetimo zbog iskrenosti i neposrednosti kojom je zračila sa radio talasa.

Umela je da nas zabavi, nasmeje, da nas razume kao da je član porodice ili najbolja drugarica.

Tek kada jedan glas utihne shvatiš koliko ti nedostaje.

Da mi je neko rekao da će Gorica jednom zauvek prestati da priča ne bih mu verovao.

Nakon četiri decenije poznanstva i saradnje teško mi je da priznam da je došao taj dan.

Sa Goricom odlazi deo naših života i bolje prošlosti.