Veliki i snažni, ali i blagi i nežni – o jednoj fotografiji Dušana Mašića

Piše: Veran Matić

Nekada smo fotografije uglavnom vadili povodom godišnjica, a u poslednjih nekoliko godina, na žalost, više zbog toga što nas je neko prerano napustio.

Juče sam zamolio Goranku Matić, koja nam je „rod najrođeniji“ na celoj medijskoj sceni, da pregleda arhivu.

I dobio sam ovu sjajnu fotografiju. Goranka je znala kako da nas slika, kako naše prirode da se vide, kako da se vide stanja, kako dišemo…

Ova fotografija je nastala u danu kada je Radio B92 konačno preuzet od strane nove uprave koju je postavio Omladinski savet ili ko već, na čelu sa Aleksandrom Nikačevićem, Nemanjom Đorđevićem i Vladanom Zagrađaninom.

Komemoracija u znak sećanja na Dušana Mašića

Komemoracija u znak sećanja na Dušana Mašića održaće se u ponedeljak, 7.februara u 14 časova u Sali Amerikana Doma omladine Beograda, Makedonska 22, u zgradi u kojoj je nastao Radio B92 i u kojoj je najveći deo profesionalnog života proveo. Ova fotografija, koju je napravila Goranka Matić, nastala je upravo u tom prostoru u jednom od najdramatičnijih dana burne istorije Radija B92, za vreme bombardovanja kada je po treći put zabranjen rad radija a stanica u potpunosti preuzeta od strane režima Slobodana Miloševića.

Tog dana smo svi ostali bez posla, odnosno bilo je jasno da nekoliko nas ostaje bez posla, a da će drugima biti ponuđeno da pod nekim uslovim ostanu i niko nije ostao.

Imali smo konferenciju za štampu upravo u sali Amerikana, tada Dansing dvorani Doma omladine, u kojoj će se u ponedeljak u 14 časova održati komemoracija Dušanu Mašiću. Na ovo okupljanje došao je Slavko Ćuruvija sa Brankom, da nam da podršku, kao što smo i mi bili podrška njemu, Dnevnom telegrafu i Evropljaninu.

Samo devet dana posle pres konferencije u Domu omladine, Slavko je ubijen ispred svog stana.

Posle konferencije, ostali smo u ovoj prostoriji da se dogovorimo kako ćemo dalje raditi.

Potrudili smo se da svima prenesemo da nastavljamo dalje da radimo na alternativama, da ćemo nastaviti da se okupljamo u Medija centru svakoga dana, da ćemo se potruditi da prikupimo novac kako bi svi dobijali plate i u periodu dok ne rade… U vreme bombardovanja, izgubiti čitav radio, ne samo posao, svakako je na sve stravično uticalo. Nastojali smo da vratimo energiju i optimizam. Mislim da smo uspeli i da smo ispunili sve što smo tada obećali. Vratili smo se kroz nekoliko meseci kao B2 92, pa kada smo ponovo zabranjeni, gotovo iz ilegale, izgradili ANEM mrežu predajnika oko zemlje. I vratili se 5. oktobra 2000. u svoj Radio u Domu omladine.

Ova fotografija je nastala posle tog sastanka, i vrlo slikovito i do detalja odražava duh ljudi koji su radili u Radiju B92 i samog Dušana Mašića, sa svim svojim karakteristikama.

Imali smo puno internih motivacionih slogana koje smo primenjivali u različitim situacijama. Akcije za izlazak iz nemogućih situacija zasnivali smo na paroli „Oštro i bez veze“, pod velikim pritiscima govorili smo „Kače se sa jačima od sebe“…

Na ovoj fotografiji vidi se da smo preživeli šok, žestoki udar, nepravdu … ali i da znamo da ćemo nastaviti, možda ne odmah, ali znamo. Znamo da se nećemo samo vratiti, nego ćemo biti višestruko jači, boleće vas koliko ćemo biti jači. Spremni smo da umremo za ono što radimo, i ništa nam ne možete. Sada će biti malo komplikovano ali već imamo neka rešenja, imamo nepokolebljive novinarke i novinare i znaćemo to da iskoristimo. Veliki smo kao što sam ja (Dušan..) velik, snažni, ali i blagi i nežni, puni ljubavi. Spremni da istrpimo udarce, a da se ne svetimo. Pamtimo žrtve i rane i nećemo vam oprostiti.

U knjizi „Talasanje Srbije“ Dušan je do detalja opisao ove teške dane u čijem središtu je ova fotografija Goranke Matić.

Poglavlje 19.: Veranovo hapšenje… Bombardovanje

Poglavlje 20.: Bombardovanje … Preuzimanje B92