Da li uopšte idemo ka EU integracijama ?

Piše: Veran Matić

Predstavnica crnogorskog Ministarstva za ljudska i manjinska prava Blanka Radošević-Marović izjavila je da najveći deo prava i obaveza iz zakona predstavljaju „deo našeg svakodnevnog života”. Predlogom vlade je postavljena i crvena linija – u njemu se ne pominje mogućnost da istopolni parovi budu roditelji, da postanu staratelji dece, kao i da usvoje decu.

Za to vreme, mi smo zabavljeni drugim pikom naleta Kovida 19, rešavanjem drame u Novom Pazaru i novim merama koje se uvode (vraćaju) kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Raspredamo o tome ko se razboleo, ko se testirao, ko je hospitalizovan, ko krije da je oboleo, ko se autovao, ko je i zašto protestovao i ko je kriv za ovo što nam se događa i sve više lični na začarani krug.

Izbori deluju da su daleko iza nas i više nas zanima kako će izgledati život kada stignu na naplatu sva dugovanja i naplate koje su bile odložene tokom prethodna tri meseca.

U takvim okolnostima nedovoljnu pažnju izaziva vest da smo po prvi put doživeli da Srbija ne otvori nijedno EU poglavlje tokom šestomesečnog perioda predsedavanja. Stereotipizacija bi bila olakšana da kažemo da je to zato što su tada Hrvati predsedavali. Ali nije tako jer đavo je u detaljima: Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska, Bugarska i Nemačka (nova predsedavajuća) bile su protiv otvaranja poglavlja sa argumentacijom vezanom za reforme u domenu vladavine prava (o čemu sam već pisao pozivajući se na „non-pejper“).

Ministarka Joksimović karakateriše ovu odluku kao političku i argumentuje stav da „tzv.“ non-pejper o napretku u vladavini prava notira značajne aktivnosti, posebno usvajanje Medijske strategije koja je veoma značajan deo Poglavlja 23.

Kao član radne grupe za izradu Medijske strategije i Akcionog plana mislim da je i nama i EU jasno da se usvajanjem Medijske strategije ništa nije promenilo i da su trendovi negativni. Akcioni plan je trebalo da bude usvojen sredinom maja – sada je početak jula i nema naznaka da da će se bilo šta pomeriti sa mrtve tačke dok se ne konsitutiše skupština, izabere Vlada, ministar/ka koji treba da da izabere tim… Drugim rečima, mogući primetni pomaci slede nam tek za nekoliko meseci što će verovatno prouzrokovati nove negativne ocene tokom nemačkog predsedavanja EU.

Imajući sve ovo u vidu, na sastancima Radne grupe sa premijerkom Brnabić sam insisitrao da se ne čeka usvajanje već da se paralelno radi na rešavanju naraslih problema. Razumevanja nije bilo ni sa jedne ni sa druge strane – administracija jednostavno drugačije ne ume da radi, političarima u lokalu odgovarao da u godini izbora dobiju još jednu šansu da rade protivno medijskim zakonima, a sa druge strane niko se baš mnogo ne sekira jer preovlađuje filozofija „što gore, to bolje“ i „jesam ti rekao?“.

E, to očito ne važi za Crnogorce koji su, i pored međusobnih podela i tenzija, napravili hrabre iskorake koje ih onda lišavaju spekulacija kada i kako možemo u EU.

Lepo zvuči kada predsednik u Briselu izjavi da kraj pregovora sa EU očekujemo do 2024, a članstvo do 2026. godine.

U realnost vas vrati Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od nekadašnjih ključnih operativaca u procesu pristupanja Evropskoj uniji, sa sledećim činjenicama:

„Da bismo postali članica EU do 2026. godine, usklađivanje mora da biti gotovo do septembra 2023. godine, poslednje poglavlje zatvoreno do decembra te godine, a do juna 2024. potpisan Ugovor o pristupanju. Pošto je ova godina skoro već izgubljena, a 2022. godine su predsednički izbori, ostaje nam 27 meseci za sve.“

Ako znamo da odlaskom Tanje Mišćević već devet meseci nemamo njenog naslednika/naslednicu na poziciji šefa Pregovaračkog tima, možda da sačekamo još malo i zaokružimo punu godinu da nam još kvalitetnih ljudi poput Srđana Majstorovića i Vladimira Međaka razočarano napuste državni sektor zadužen za EU integracije…

Za to vreme, Crnogorci će okončati pregovore a mi ćemo i dalje robovati našim stereotipima i zabludama dok naše blisko okruženje ide dalje i osvaja neke nove slobode, štiti ljudska prava i usvaja vrednosti primerene 21. veku.

Ne smemo se razbacivati vremenom i energijom. Timovi zaduženi za Evropske integracije moraju se ojačati tako da se najvećom brzinom otvaraju poglavlja, na načine koji će se ustanovljavati reforme na ubedljiv način.  Ali i cela Vlada mora biti u potpunosti posvećena ispunjavanju svih obaveza prioritetno.

Inače, će postati dominantno upitno da li uopšte postoje namere pridruživanja EU i da se sada samo fingira ceo proces? A sa druge strane, takođe ne postoji blanko obećanje da će se članstvo dogoditi samo po sebi. Sve je do nas.