Da je neko odgovorio na Ljiljinu poruku, ništa od ovoga ne bi bilo

26. Mart 2021.
10. marta u 12:09 članovi Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Republike Srbije dobili su poruku od članice Ljiljane Stojanović, glavne urednice JUGpress-a iz Leskovca i predstavnice udruženja Lokal press-a u Radnoj grupi:
SASTANAK RADNE GRUPE ZA BEZBEDNOST NOVINARA
Radne grupa za bezbednost i zaštitu novinara. Foto: BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC

Piše: Veran Matić

Poštovane koleginice i kolege,

Da li bi trebalo možda da bar u mejling komunikaciji porazgovaramo o ovoj situaciji sa naslovim stranama tabloida i targetiranjem KRIK-a i Dojčinovića?

Mislim da bi bilo dobro i da bismo na taj način zapravo pokazali ozbiljnost i kredibilnost ove Radne grupe i našu posvećenost zaštiti bezbednosti novinara. Ovo može biti i prilika za principijelno reagovanje Radne grupe, o čemu smo razgovarali na jednom od sastanaka.

Puno pozdrava sa juga

Ljiljana Stojanović

Na ovaj poziv samo su se nadovezivali dopisi predstavnika novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u kojima se pozivalo i na javnu reakciju Radne grupe. Sa druge strane nije bilo odgovora. Niti komunikacije.

I to je sve.

Zbog toga imamo reakcije brojnih međunarodnih organizacija koje se bave slobodom izražavanja, medija i bezbednošću novinara. Plus saopštenje ambasada, predstavnika pojedinih država I, povrh svega, amandmana na Izveštaj Evropskog parlamenta.

I sve to samo zbog toga što niko nije odgovorio Ljilji Stojanović… I svima nama…

Veoma cenim koleginice i kolege koji rade van Beograda. Još od ‘94. godine kada smo napravili Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija, suočili smo sa šokantnim saznanjem da ima i gorih situacija od one u kojoj se nalazimo mi u Beogradu. Od tada imam posebne senzore za reakcije sa lokala koje mnogo bolje uočavaju ono što nama promiče.

***

Da je bilo odgovora i otvorene debate siguran sam da bi ipak bilo nešto drugačije. Možda i mnogo drugačije. Naročito zato što je ta tema, u skladu sa Akcionim planom, upravo danas trebalo da bude razmatrana. Tema koja se tiče pritisaka na novinare i medije koji dolaze od političara sa vlasti putem targetiranja medija, pretnji i govora mržnje i celokupne lepeze problema vezanih za bezbednost novinara…

To je i bila dominantna tema, iako je u međuvremenu niz predstavnika novinarskih udruženja i medijskih asocijacija napustio Radnu grupu. Na današnjem sastanku nastojao sam da predstavim razloge zbog kojih su koleginice i kolege napustile rad Radne grupe i da definišem nesporazume u (ne)komunikaciji. Zapravo mi je bilo najvažnije da naglasim koliko je važno zaštiti redakciju KRIK-a, da je neophodno načiniti bezbedonosnu procenu novinarki i novinara kao i cele njihove  redakcije.

Za one koji ne znaju, to je rutinska operacija kojom se intenzivira prevencija. Znam da sama redakcija KRIK-a ima sopstveni mehanizam zaštite, ali je nedovoljan. Zbog toga je izuzetno važno da i država izvrši procenu rizika, primeni mere, i tako neposredno preuzme odgovornost.

Sećam se problema koje sam imao sa bezbednosnim sistemom u procesu sedmogodišnjeg obezbeđivanja Brankice Stanković i mene samog. Kada je reč o drastično ugroženoj bezbednosti, o tome najčešće ne možete da govorite, kao i sam sistem koji vas štiti, što proizvodi efekte minimiziranja opasnosti i dodatne laičke relativizacije…

Međutim, svaka pretnja, svaki napad, svaka naznaka, svaki osećaj ugroženosti, signal su za punu akciju, jer je jedino to osnov za preventivu. Lični motiv za angažman i u ovoj Radnoj grupi baziram na činjenici da mogu mnogo više da uradim proaktivnim pristupom, u direktnoj komunikaciji, nego apstiniranjem. Ne umem drugačije. Ne bih mogao tek tako da posmatram da se mojim koleginicama i kolegama nešto sprema i(li) loše dešava a da pritom nisam uradio sve što sam mogao. Tim pre što kada se pogleda statistika Republičkog javnog tužilaštva, imamo više prijava – 12 u januaru i 11 u februaru, a na NUNS-ovoj listi u period od 1. februara nalazimo 14 registrovanih pritisaka i 3 verbalne pretnje.

Kada je reč o Sigurnoj liniji, servisu za prijavljivanje ugrožavanja bezbednosti novinara i pitanja vezanih za bezbednost novinara na broj 0800 100115, jasno se vidi da osećaj ugroženosti dolazi od govora mržnje, pritisaka i pretnji koji potiču od političara i drugih lokalnih moćnika. Sam servis Sigurne linije daje i više infomacija ali i direktnu pravnu podršku.

Uz svu nesavršenost i sve naše specifičnosti, zajednički imenitelj je bezbednost novinara i oko toga moramo stvoriti konsenzus. Nema bezbednosti bez učešća svih. U to čvrsto verujem.

Share