Bekim na albanskom znači blagoslov

Piše: Veran Matić

Danas je tačno deset godina kako je preminuo Bekim Fehmiu. A pre 15 dana bila je i godišnjica njegovog rođenja 1936. u Sarajevu. Njegov život i njegovu umetnost odlikuje izvanredan talenat, svetski afirmisan. Osećanje pravde i časti, i nepokolebljivost u njihovoj odbrani uokvireni su i dokumentovani i u dve knjige „Blistavo i strašno“ koje smo objavili u Samizdatu B92. I to nije samo dokument, jer je Škeljzen Malići za prvu knjigu rekao da je to najbolje napisana knjiga na albanskom jeziku.

***

O Bekimu sam govorio na promociji „Blistavo i strašno II“ u Prizrenu i Prištini. Ovde se može pročitati taj govor.

***

Pre 10 godina, te 2010. godine Samizdat B92 je objavio knjigu “Ljepši kraj” Bekima Sejranovića, roman pisan u autobiografskom ključu.

Nedavna smrt Bekima Sejranovića izazvala je veoma sličnu reakciju kao i u slučaju Bekima Fehmiua, ceo region je imao jedinstvenu, istovetnu snažnu emotivnu reakciju – tugu i priznanje veličini dela i ličnosti i jednog i drugog Bekima.

Čitam u Nedeljniku da je Bekim Sejranović 1972. godine dobio ime baš po Bekimu Fehmiu. Tekst je napisao Aleksandar Đuričić, takođe Samizdatov autor… A divno sećanje na Sejranovića dokumentuje i Lidija Kusovac, urednica svih ovih knjiga. „Sve što je vezano za njega bilo je pravo osveženje, u toj svojoj jednostavnosti bio je neverovatno neobičan.  Nema takvih ljudi: jednostavan, topao, to ga je činilo posebnim jer su drugi pisci drugačiji, a kada postanu zvezde, onda su naročito drugačiji. A on je ostao isti, nije se menjao.“ A Marko Tomaš: „Bekim je upravo to – veseli dobronamerni Bosanac bez obzira na to da li se nalazi na nekoj proslavi ili se suočava sa nekom nedaćom, najbolje od te zemlju u jednom čovjeku“. Povodom skandala koji je napravljen ambasadorki BiH koja je spustila zastavu na pola koplja povodom Bekimove smrti, Ante Tomić je napisao „ Kazali su da Bekim ne zaslužuje državne počasti, ali ja bih rekao da je prije obratno, da država ne zaslužuje njega“.

****

Mi smo nekako ne znajući za vezu, spojili u Samizdatu dva Bekima, gde smo široj publici ukazali na njihov veliki talenat.

***

Oba Bekima, pored talenta, čini i lepota. Kao da ih ne vezuje samo ime, već i izgled, kao da liče.

***

Malo je ličnosti čiji odlazak poveže toliko, reklo bi se, različitih ljudi. A u stvari tu različitost sami smo kreirali poslednjih decenija. I setimo se samo kada gubimo nešto veliko kao dva Bekima. Sećam se komentara na vest o smrti Bekima Fehmiu na B92 sajtu, kada su Albanci i Srbi jedni drugima izjavljivali saučešće, kao i drugi sa ovih prostora.

Iz tih gubitaka nismo uspevali da stvorimo neku posvetu njihovim veličinama, osim članova porodice, čiji se gubitak ne može porediti sa svima nama. Nosili su uspomenu na Bekima sa ponosom, nastavljajući svojevrsnu simboliku kreativnosti i zajedništva u čovečnosti.

Pored porodice, Inicijativa mladih za ljudska prava sa svojim saveznicima iz Beograda i Integra iz Prištine svake godine organizovali su festival Mirdita – Dobar dan, a kao posvetu Bekimu Fehmiu, kroz kulturnu razmenu autora. Poslednjih godina kao da se gubila podrška institucija i donatora ovoj izuzetnoj manifetaciji, neophodnom mostu. Ove godine verujem i zbog pandemije nema prepoznatljivog programa koji je počinjao na današnji dan. Nadam se samo privremeno.

I nadam se da će sećanje na Bekima Sejranovića izroditi trajno podsećanje na njegovo delo kroz razmenu novih mladih autora sa prostora zemalja Balkana i, što da ne, Skandinavije o kojoj je Bekim pisao i u čijim je zemljama živeo.

Jer izazovi koje živimo, a koji kao da su ubili dva Bekima, pokazuju svoju snagu i vitalnost i danas, više nego vrednosti koje su Fehmiu i Sejranović zastupali svojim delima.