Akademija republika

Piše: Veran Matić

Devedesete su „protrčane”. Nisu svarene, događaji nisu procesuirani, nije bilo nijednog pozitivnog aspekta, vezanog za razumevanje užasavajućih događaja, koji su naneli neprocenjivu štetu građanima bivše zajedničke države, a poseban tabu predstavlja zlo prema građanima Srbije koje je počinjeno i pre nego zlo prema svim drugim narodima, narodnostima… 

Još uvek traje izložba Lavirint devedesetih u Prostoru Miljenko Dereta, projekat regionalnog karaktera, sa idejom da se suprostavimo zaboravu, da tumačenja današnjice lakše procesuiramo uz pomoć važne faktografije naših života devedesetih. To je bio i razlog moje vrlo entuzijastične participacije kada je KC Grad pokrenuo ovaj projekat. 

Znam za sva ograničenja i mogućnosti i upravo zbog toga nastojim da, kada god mogu, podsetim na važne događaje i važne uloge. Radio B92 predstavlja kičmu otpora devedestih, jedini elektronski medij koji je vrlo principijelno, snažno, permanentno bio antiratno orijentisan, sa akcijama koje su bile više od medija, sa dinamičnom produkcijom knjiga, časopisa, kulturnim centrom, muzičkom produckijom, video produkcijom, medijskom podrškom za svaku emancipatorsku akciju, snažnom osudom zločinačke politike sopstvene vlade i svih drugih, sa četiri zabrane, sa brojnim novinarima i medijskim radnicima koji predstavljaju najbolji deo medijske zajednice Srbije danas… Radio B92 stvorio je Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija koja je 1997. godine povezana satelitskim programom, sa BBC… brojnim inovacijama, a 2000. godine, i predajnicima oko zemlje… Ako sam dobro video, na izložbi je predstavljena samo jedna od intervencija Rimtutiki iz 92… Ali svakako, to je mnogo ozbiljnija tema. Ove nedelje smo posvećeni Miomiru Grujiću Fleki koji je ostavio neizbrisiv trag u alternativoj, underground kulturi Beograda, koji je Klub Akademija stavio na svetsku listu klubova, isto kao što je niz medija od New York Times-a do stručnih časopisa stavio Radio B92 kao  vrlo originalni medij…

…

Dragan Ambrozić u tekstu Fleka među zvezdama – Javni servis spekuliše o razlozima fenomena Šišmiša koji je bilo alternativa već postojeće alternative koju je predstavljao Radio B92:

„…Često su gosti bili jednako izazovni kao Fleka, pa su se sasvim u tonu sa modelom undeground radio programa, tu najčešće odvijala razna razobličavanja zavera i lažnih pravila po kojima navodno treba da živimo. Činjenica da je i Veran Matić bio iz Šapca, kao i Miomir Grujić, možda je odigrala neku ulogu u tome da je tokom deset godina radijskog trajanja, svako ludilo uživo prošlo…”

Zaista znam Fleku iz osamdesetih u Šapcu kada me je više zanimao fudbal u FK Mačva, ali i neizbrisiv identitet grada, figura visokog impozantnog lika, gurua, koji je jednim delom bio poput onog studenta iz Varljivog leta  68… kojeg sam kasnije sreo u Beogradu, kada sam kao mladi saradnik u Ritmu srca, od kojeg je nastao Radio B92, postao ne samo redovni posetilac Kluba Akademija, „Rupe”, već i saradnik. Ritam srca je bio ono što se zove danas jedan od medijskih sponzora Akademije, ali i mnogo više… Kada smo osnovali Radio B92, meni je bilo logično da imamo i nekoga ko je bio radio uveče, posle emitovanja Ritma srca na Studiju B… 

I zbog Fleke i Šišmiša se raspala vrlo ružno „neprincijelna koalcija” Radija B92 i Indexa 202. Braniti Šišmiš značilo je braniti koncept slobode, koja je krasila B92 potpuno netipčno čitave devedesete, od informativne redakcije do muzičke… 

Kada pomislim na Fleku, prva asocijacije je gordost. Za mene je to nosio vrlo snažno, prirodno. Više puta sam mu nosio honorar kada je već izgubio vid. Podnosio je to kao da mu je to novi prozor. Bio je toliko neposredno duhovit. Kada sam ga pitao o potrebama, ograničenjima, samo mu je smetalo što ne vidi kada mu mali Lun dočepa cigarete i pojede po neku… 

Lun je danas neki novi Fleka u oblasti koju je izabrao za svoju profesiju. 

Jovana, mama Lunova, mi je pre nekoliko dana rekla da se priprema igrani film sa Flekom kao motivom, glavnim likom… Neka svetska galerija je kupila jedno od Flekinih dela… Ponosan sam na jednu grafiku koju svakoga dana gledam u svom stanu. Jer je ona više od onoga što likovno, grafički predstavlja u mom životu.  

…

Uvod u devedesete

Akademija republika je grafit sa zida nekadašnjeg kluba na Akademiji, koji je poslužio kao naslov za dokumentarni film Zorana Vujovića Vuje i Dragane Kanjevac, koji je sredinom devedesetih producirao nekadašnji Radio B 92. 

Ovaj dokumentarac je dobio prvu nagradu žirija novinara na Beogradskom festivalu kratkog i dokumentarnog filma, a na filmskom festivalu u Košicama, u Slovačkoj, nagradu „Endi Vorhol“. Premijera filma održana je u kulturnom centru Radija B 92 „Cinema Rex”, krajem oktobra 1996. godine, par nedelja pred početak višemesečnih demonstracija zbog krađe lokalnih izbora, posle kojih u Srbiji više ništa nije bilo isto.   

Ovaj film je ponovo spojio ljude sa Akademija i Radija B 92 od kojih su se mnogi kao tinejdžeri bukvalno formirali u tom klubu u vreme omladinskog radio programa „Ritam Srca” koji je pomno pratio šta se sve dešava u ovom prostoru. Poleđina press kartice „Ritma Srca” sa potpisom Miomira Grujića Fleke i pečatom Akademije omogućavala je ulaz i bila je važnija i dragocenija od svih VIP karata ovog sveta. Neprocenjiva vrednost Flekinog potpisa omogućavala je ulaz na mesto čija je istorija ovekovečena u nagrađivanom filmu.

Osnivanje Radija B 92 produbilo je saradnju sa Flekom. Njegov „Šišmiš radio” ponedeljkom u ponoć, jedini je trajao puna tri sata. Alternativni B 92 u tom terminu bio je još alternativniji i predstavljao je neku vrstu „off B 92” koji se opirao bilo kakvoj ustaljenoj klasifikaciji. Fleka je definisao pravila prema sopstvenim standardima koje, dve decenije nakon odlaska sa ovog sveta, niko nije uspeo da dosegne. 

Baš kao što nijedan klub sa ovih prostora nikada nije dosegao slavu nekadašnje Rupe, iz vremena kada se na njenom čelu nalazio Miomir Grujić Fleka. 

Teško je nekim kratkim crtama govoriti o fenomenu Radija B92 devedesetih. Fleka je jedan od brojnih odgovora čija se kreativnost i slobodna misao utkala u temelje ne samo devedesetih već i svetle strane Srbije.