Osnovni argument za učlanjenje u EU jeste da se dobija pristup većem tržištu od domaćeg ili bilo kojeg drugog koje je isprekidano carinskim i drugim preprekama. Zašto je povoljno imati pristup većem tržištu pod istim uslovima kao da je domaće? Zato što se s veličinom tržišta smanjuje ograničavajući uticaj tražnje na obim proizvodnje, pa količina izvezene robe zavisi od toga koliko je ko sposoban da proizvede. To važi ne samo za prekograničnu trgovinu već i za domaće tržište.

Ovde se gubi iz vida da u svim sporazumima o slobodnoj trgovini postoje pravila porekla. Tako da ne bi bilo moguće da se uveze evropska ili bilo koja druga roba iz trećih zemalja i da se izveze na kinesko tržište, a da se ne plate carine. Isto važi i u suprotnom pravcu. Pogotovo što su i Kina i EU članice Svetske trgovinske organizacije, pa to ne bi ni htele da rade čak i ako bi Srbija bila spremna da se bavi kontrabandom. Bilo bi potrebno preseliti proizvodnju u Srbiju.

Potrebno je razlikovati slobodna od javnih dobara ili zala. Sunčeva svetlost i toplota su slobodna dobra do mere do koje ih ima. Ona postaju javna dobra ukoliko je vazduh zagađen. A isto važi i za vazduh i za ostala prirodna dobra koja su svima dostupna. Ukoliko pak njihov kvalitet zavisi od ponašanja ljudi, onda su ona javna dobra ili, ukoliko postaju štetna, javna zla.