Zakon o socijalnom preduzetništvu: Nova šansa za skrajnute

Izvor: Novi magazin

Poslanici Narodne skupštine Srbije, bez uno rasprave, usvojili su Zakon o socijalnom preduzetništvu. Posle decenijskog rada na Nacrtu, ocena je stručnjaka iz NALED-a, to je jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi i prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća, među kojima su i Naša kuća, Cafe 16, LiceUlice, Avlija održivog razvoja i drugi.

Glavna odlika ovih preduzeća je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative s ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i drugim oblastima održivog razvoja. Karakteriše ih društvena misija, demokratsko upravljanje i obaveza da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu.

“Cilj ovog zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama. Na ovaj način, Srbija prati trendove u Evropskoj uniji, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, kao osnov za koordinisano delovanje na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou EU”, stav je Nevena Marinovića, izvršnog direktora Smart kolektiva, člana Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i NALED-a.

STATUS, NE FORMA: Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, sa NALED-om bili su aktivni članovi radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu, a značajnu podršku ovom procesu dala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, kroz Srpsko-nemačku inicijativu za održiv rast i zapošljavanje.

“Prema statistici, na evropskom tržištu postoji dva miliona socijalnih preduzeća, koja upošljavaju oko 11 miliona radnika. Ovaj zakon pomoći će da se i u Srbiji dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni, žene i druge osetljive grupe lakše integrišu u društvo i dođu do posla. “, ističe Marinović.

Kako kaže, tekst zakona je rezultat intenzivnog rada svih članova Radne grupe, koji dolaze iz javnog, privatnog i civilnog sektora, uz aktivne konsultacije sa socijalnim preduzećima, i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi.

Osnovni pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća. Na ovaj način, zakon će prepoznati postojeću praksu i na taj način oko 500 socijalnih preduzeća u Srbiji moći će da dobije podršku, bez obzira na to da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.

Zakonom je, takođe, predviđeno i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju zakona i donositi mere za razvoj sektora. Da bi zakon mogao da krene u primenu, neophodno je prvo da se uspostavi funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremi predviđeni Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.

OBRAZLOŽENJE: Cilj ovog zakona je stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanje svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, kao i zadovoljenje identifikovanih društvenih potreba, navodi se u obrazloženju Zakona.

Kako se predviđa, uvođenjem socijalnog preduzetništva u pravni sistem, doprineće se aktivaciji društveno osetljivih grupa, njihovoj integraciji u društvo, ali i njihovo ekonomsko osnaživanje.

Primena Zakona , uvereni su predlagači, imaće pozitivne efekte na društveno osetljive grupe, na njihovo osnaživanje, na povećanje zaposlenosti i jačanje njihovog društvenog uključivanja u sve tokove zajednice.

Kao razlog za donošenje Zakona navodi se omogućavanje donosiocima javnih politika na republičkom i lokalnom nivou, ali i donatorima u oblasti socijalne ekonomije, da jednostavno identifikuju privredne i neprivredne subjekte koji posluju po načelima koja su karakteristična za socijalnu ekonomiju, a u specifičnim oblastima u kojima dodeljuju podsticaje.

Zakon ne limitira socijalno preduzetništvo u oblastima trenutnog fokusa javnih politika, već socijalno preduzetništvo definiše u najširem obimu, prepuštajući dokumentima javnih politika, koji će se u budućnosti donositi na republičkom i lokalnom nivou, kao i internim politikama i fokusima potencijalnih donatora da sami odluče u kojim specifičnim oblastima i u kom obimu će u budućnosti podsticati socijalno preduzetništvo.

Odluka da se socijalno preduzetništvo zakonski uredi na ovakav način doneta je na osnovu analize koja je pokazala da zakonom ovu oblast ne treba limitirati isključivo na radnu integraciju društveno osetljivih grupa niti njime treba utvrđivati konkretne podsticaje za subjekte socijalnog preduzetništva već da treba urediti pravni okvir za razvoj socijalne ekonomije, kao pojave od opšteg društvenog interesa.

Ostvarivanje

Socijalno preduzetništvo se naročito ostvaruje kroz: 1) proizvodnju dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i dr.), u skladu sa ovim zakonom;2) radnu integraciju, u skladu sa ovim zakonom; 3) poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica; 4) poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa.

Beogradski centar

U Beogradu postoji Gradski centar za socijalno preduzetništvo, a osnovan je pre tačno devet godina, 13. februara 2013. godine, na osnovu odluke Skupštine grada ao ustanova javne službe, radi pružanja usluga u oblasti razvoja socijalnog preduzetništva i opšte socijalne zaštite.

Ciljne grupe korisnika Centra su osobe sa velikim poteškoćama u zapošljavanju, marginalizovane i socijalno ugrožene kategorije stanovništva na teritoriji Beograda, kao i socijalna preduzeća i preduzetnici.

I druge lokalne samouprave imaju sličan na različitim nivoima, Rasinski okrug je socijalno preduzetništvo podiglo upravo na nivo okruga.

Korisnici beogradskog Centra su lica koja ostvaruju prava ili usluge u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite i nezaposlena lica u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja, kojima je potrebna pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, uključujući dugoročno nezaposlene starije od 50 godina život, pripadnike etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave viša u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom; interno raseljena i izbegla lica, samohrani roditelji ili supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena – povratnici po sporazumu o readmisiji; lica koja su bila na izdržavanju kazne zatvora; žrtve trgovine ljudima, zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja ili eksploatacije; zavisnike od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava posle završetka programa odvikavanja i ostali građani iz tzv. teže zapošljivih kategorija

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.