Vladimir Gligorov: Slučaj Evropske unije

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Zašto je postojao interes za pristupanje Evropskoj uniji (EU) i zašto postoji, mada oslabljeni, interes članstva u evropskoj monetarnoj uniji? Konačno, koja je razlika između EU i različitih regionalnih integracija?

Osnovni argument za učlanjenje u EU jeste da se dobija pristup većem tržištu od domaćeg ili bilo kojeg drugog koje je isprekidano carinskim i drugim preprekama. Zašto je povoljno imati pristup većem tržištu pod istim uslovima kao da je domaće? Zato što se s veličinom tržišta smanjuje ograničavajući uticaj tražnje na obim proizvodnje, pa količina izvezene robe zavise od toga koliko je ko sposoban da proizvede. To važi ne samo za prekograničnu trgovinu već i za domaće tržište. Jer, i kod kuće manju ulogu ima ograničenost domaćeg tržišta. Naravno, ovaj razlog privlačnosti članstva u EU jači je kod manjih nego kod većih privreda.

Osnovna prednost monetarne unije jeste u smanjenju rizika od ubrzanja inflacije i od promenljivosti kursa, gde prvo može da uzrokuje drugo ili obratno. Posledica smanjenja rizika jesu niže kamatne stope na državne obveznice, pa onda i na dugove korporacija i domaćinstava. Što bi u normalnim okolnostima trebalo da deluje povoljno na privrednu aktivnost.

Obično se iznose tri prigovora carinskoj i monetarnoj uniji kakva je evropska. Jedan je da nisu dostupne protekcionističke mere, pa će slaba domaća proizvodnja stradati u konkurenciji sa jačom stranom. Ovo može da bude razlog, kao što je i bio, da se pristupanje zajedničkom tržištu sprovede postepeno. Ali dugoročno posmatrano veličina tržišta bi trebalo da bude najveća zaštita i preduzetnika iz manjih zemalja jer tražnja ne bi trebalo da je ograničenje.

Monetarna unija, opet, onemogućava zemlju da devalvira jer nema sopstveni novac. A opet, to bi moglo da bude sredstvo povećanja izvoza. Ovaj prigovor nije lišen smisla ukoliko nije reč o jednokratnoj meri ili o meri s kojom se ne računa unapred, recimo zato što se retko ili sasvim izuzetno koristi. Mogu da postoje okolnosti, recimo koje nisu pod kontrolom privrednih vlasti neke zemlje, kada je, primera radi, devalvacija iznuđeno rešenje. Ovo, međutim, nije karakteristično za monetarne unije. Mnogi koji kritikuju evropsku monetarnu uniju ne razlikuju režim fiksnog kursa od monetarne unije. Jer, u drugom slučaju postoji zajednička centralna banka koja bi trebalo da, recimo nižim kamatama, ponudi alternativu promeni kursa. U režimima sa fiksnim kursom monetarna politika bi težila da višim kamatama brani fiksni kurs, što ima za posledicu značajno smanjenje privredne aktivnosti.

Ovu razliku između monetarne unije i privreda povezanih fiksnim kursom otkrila je Evropska centralna banka u vreme finansijske krize, zbog čega je grčka privreda, uz još neke uglavnom na jugu Evrope, imala veoma rđavo iskustvo.

Konačno, prigovara se da je fiskalna politika ograničena u Evropskoj uniji jer postoji bojazan da će troškove jednih plaćati poreski obveznici druge zemlje. Ovo je zapravo prigovor na namene fiskalnih politika pojedinih zemalja, a potom i na fiskalna ovlašćenja same EU.

Mnogo je složenije pitanje fiskalne integracije o kojoj se nešto više raspravlja sada, pogotovo posle izlaska Britanije iz EU.

Evropska integracija je veoma različita od trgovačkih unija, bilateralnih ili regionalnih jer ima jedinstven odnos prema trećim tržištima. Ukoliko, recimo kao u regionalnim integracijama na Balkanu, svaka zemlja ima različit odnos prema trećim tržištima i nema usaglašavanja privrednih politika, samo je pitanje vremena kada će se okolnosti promeniti i unija raspasti. Jer nema valjanog odgovora na tri prigovora koji ne stoje na putu Evropske unije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.