Dimitrije Boarov: Cene nafte u porastu
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Nagli porast cena sirove nafte u svetu početkom godine i prateći ubrzani porast cena derivata na domaćem tržištu poslednjih sedmica motivisali su Vladu Srbije da, poput Mađarske i Hrvatske, prošle sedmice maksimira cene dizel-goriva i benzina sa 95 oktana na mesec dana (s napomenom da ta vanredna mera može biti produžena). Kako je ovu Vladinu meru obrazložila ministarka trgovine Tatjana Matić, cilj je da se smire inflacioni potisci koje nužno izaziva porast cena goriva za transport robe na našem tržištu.
U spomenutom obrazloženju ne akcentuje se nervoza na svetskom tržištu nafte koju izaziva Ukrajinska kriza, to jest opasnost od vojne invazije Rusije na Ukrajinu, a koja se iz Vašingtona najavljuje kao pitanje dana, pošto diplomatski pregovori između NATO-a i Ruske federacije (uz prateće kontakte američkog predsednika Bajdena i ruskog Putina, te mirovne pokušaje francuskog predsednika i nemačkog premijera) tapkaju u mestu. Naravno da bi početak rusko-ukrajinskog rata izazvao veliku svetsku krizu, a najavljene američke oštre sankcije prema Rusiji, kao odmazda za rusku invaziju, ne bi mimoišle ni neke bitne pravce energetskog snabdevanja Evrope, mada se one navodno guraju u drugi plan.
Spomenuta ratna opasnost poslednjih dana ubrzala je porast cena sirove nafte na berzama, pa je tokom proteklog vikenda cena lake brent nafte na evropskim tržištima poskočila čak više od jednog dolara po barelu i preskočila 95 dolara po barelu, dok je u SAD cena slične WTI nafte skočila skoro jedan i po dolar po barelu i dostigla nivo od 94,37 dolara po barelu, što nije zabeleženo već sedam godina.
Taj porast cena nafte u svetu nije uzrokovan samo Ukrajinskom krizom nego i nedovoljnim porastom ponude proizvođača nafte da zadovolje veliki svetski privredni oporavak posle dve godine kovid-ekonomske, to jest industrijske recesije (kada je cena nafte padala i na 16 dolara za barel). Naime, tokom tih godina svetske kovid-pandemije veoma malo je investirano u otvaranje novih naftnih izvorišta i u istraživanje novih nalazišta, pa sada “OPEC plus” (kartel izvoznica nafte plus Rusija i nezavisni izvoznici) navodno ne mogu da povećaju svetsku dnevnu ponudu do oko 100 miliona barela dnevno i nešto više nego se i dalje drže prošlogodišnjeg dogovora da tokom ove godine kvartalno povećavaju ponudu za oko 400.000 barela dnevno. Prema američkim izvorima, ni taj dogovor nije održan, uprkos tome što predsednik Bajden vrši stalni pritisak na OPEC da povećaju prodaju i namire povećanu tražnju. U stvari, većina zemalja u svetu sada ubrzano uvećava zalihe sirove nafte koje su, navodno, na svetskom nivou opale tokom prošle godine sa oko 2,7 na oko 2,2 milijarde barela.
Veliko je pitanje da li je investicije u nova izvorišta nafte i gasa zaustavila baš samo kovid-pandemija ili je pretežan doprinos njihovom smanjenju dao talas svetskih dokumenata o “dekarbonizaciji” energetike (Glazgov, Brisel). Već decembra prošle godine na jednom svetskom samitu naftaša u Hjustonu (kojem nisu prisustvovale delegacije Rusije i Kine) vidimo različite pristupe ovom pitanju. Kako je to primetio urednik biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije dr Slobodan Sokolović, dok je na jednoj strani visoki američki funkcioner zadužen za energetiku rekao da naftne kompanije moraju ući u duboku tranziciju ili će propasti, na drugoj strani generalni direktor čuvenog Aramka je rekao da se sa investicijama u naftno-gasna izvorišta mora nastaviti, i to, ni manje ni više, po proceni odlazećeg generalnog sekretara OPEC-a Mohameda Borkindoa – sa oko 12 hiljada milijardi dolara već do 2025. godine jer ako se to ne učini, svet će se naći u energetskom haosu.
Ako se vratimo u Srbiju, na opisanu meru maksimiranja cena dizela i osnovnog benzina sa 95 oktana reagovali su mnogi posmatrači i zainteresovani. Većina smatra da je Vlada Srbije mogla da smanji akcize na gorivo i tako smanji poskupljenja na pumpama jer su ukupni nameti na gorivo prevazišli 50 odsto maloprodajnih cena. Mali je broj onih koji primećuju da su i marže pumpadžija goriva u Srbiji takođe previsoke, što se jedino belodano vidi na stalno visokim godišnjim profitima NIS-a. Uostalom, i profiti svetskih naftnih kompanija su već prošle godine postali basnoslovni (Total, BP, itd.), a samo godinu dana ranije svi su prijavljivali gubitke.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
