Nedostaje „R“, naravno, jer je reč o Science Fiction, odnosno o ulazu jugoslovenske ikonologije, njenog specifičnog dela u ovaj poštovani žanr. Desilo se pre četiri godine, na Islandu of all places, a zvanično je film prikazan u Rusiji prošle godine i na 70. Berlinskom festivalu, takođe prošle godine, pod imenom Poslednji i prvi ljudi, u sekciji Berlinare Special. Režiser i kompozitor muzike za film, Johan Johanson, umro je 2018. Film je (okvirno) napravljen po motivima istoimenog romana Olafa Stepldona iz 1930.

Moj dida sa Šolte je sa drugom ruljom čekao isprid ambulanti za dobit vakcimu. Sa njim je bijo onaj njegov frend barba Tonino. Barba Tonino je didi rekao: „Ako ovi tupamarosi misle da ja neman drugog posla nego ćukit isprid ambulanti i čekat cjepivo, skroz su u pravu!“ Dida je rekao: „Buden li mora čekat još uru vrimena, toliko ću popizdit da ću čekat još uru vrimena!“ Samo onda je izgibala neka teta sa spiskom i prozvala ih je. Moj dida je ušao u livu ambulantu. Barba Tonino je ugibao u desnu.

S obzirom da nakon „Dare iz Jasenovca“ i najava redatelja Antonijevića da će sada snimati film o Oluji, očito postoji realna opasnost da se još jedna kompleksna i bolna tema banalizira na filmu i iskoristi kao pamflet, umjesto da pomogne društvu u suočavanju s traumama, prilažem sinopsis filma o Oluji iz perspektive poraženih.