Peščanik

39807844644_e5a9c73ac3_c.jpg
Javni servis30. April 2020.

Pred slovenačkom državnom televizijom pre tri dana desilo se čudo: biciklisti, tokom dnevnog protestnog obilaženja grada i prolaznici su se zaustavili, pljeskali i uzvikivali pozdrave ovoj instituciji i njenim radnicima. Sličan događaj desio se jedino pred BBC-em, koji je takođe javni servis, za vreme trogodišnjeg previranja oko brexita. Trideset godina posle nastanka novih država iz Jugoslavije, nijedan javni TV servis nije doživeo ovakvo javno priznanje.

Foto-Pescanik-2-4-1024x576-1.jpg
Javni servis29. April 2020.

Izgubio sam pojam o vremenu otkad sam dospeo u karantin nakon što sam izgubio čulo mirisa. Kami piše da za vreme kuge nema „šta da se radi osim da se obeležava vreme“, ali to je teže nego što se čini. Je li danas ponedeljak ili utorak? (Zar je to važno?) Odskora vreme koje prolazi najpouzdanije merimo ne danima ili nedeljama, već brojem umrlih. U Njujorku je umrlo više od 7.000 ljudi – što je dvostruko više od broja žrtava 11. septembra 2001.

19e0db59-1280x853.jpg
Javni servis27. April 2020.

Možda Britanija i Amerika nisu bile podeljene zajedničkim jezikom, onako kako je George Bernard Shaw nekom prilikom tvrdio, ali Evropska unija očigledno jeste podeljena rečju koja je trebalo da posluži kao njen kamen temeljac: ta reč je solidarnost.

8f4ddb02-1280x853.jpg
Javni servis25. April 2020.

Stresamo se od same reči „viralno“. Kada vidimo kvaku, kartonsku kutiju, kesu s povrćem zamišljamo kolonije bića s pipcima, ni živih ni mrtvih, kako nam prodiru u pluća. Plaši nas pomisao na rukovanje s neznancem, ulazak u autobus ili slanje dece u školu. Svako malo zadovoljstvo praćeno je obaveznom procenom rizika. Svi smo postali priučeni epidemiolozi, virusolozi, statističari i proroci. Lekari i naučnici mole se za čudo, a sveštenici pomno slušaju epidemiologe.

sharon-mccutcheon-eMP4sYPJ9x0-unsplash-1280x853.jpg
Javni servis25. April 2020.

Kada je kuga stigla u London 1665. godine njegovi stanovnici izgubili su prisebnost. Savjetovali su se s astrolozima, šarlatanima, konsultovali Bibliju. Tražili su po svojim tijelima znakove bolesti: otekline, plikove, tamne mrlje. Preklinjali su za proročanstva, plaćali da im predviđaju budućnost, molili se bogu, zapomagali. Zatvarali su oči, pokrivali uši, ridali na ulicama, čitali uznemirujuće pamflete.

d2d79d1f-1280x853.jpg
Javni servis22. April 2020.

Moderni svet je oblikovan uverenjem da ljudi mogu da nadmudre i poraze smrt. Bio je to revolucionarno nov stav. U većem delu istorije ljudi su krotko prihvatali smrt. Sve do poznog modernog doba većina religija i ideologija videla je smrt ne samo kao neizbežan usud već i kao glavni izvor smisla u životu. Najvažniji događaji u ljudskoj egzistenciji nastupali su nakon što čovek ispusti poslednji dah. Tek tada je mogao da sazna prave životne tajne. Tek tada je mogao da dobije večno spasenje ili da trpi beskrajno prokletstvo. U svetu bez smrti – dakle i bez raja, pakla ili reinkarnacije – religije poput hrišćanstva, islama i hinduizma ne bi imale smisla. U većem delu istorije najbolji ljudski umovi nastojali su da daju smisao smrti, a ne da je poraze.

ev-U-8pVp66LOQ-unsplash-1280x853.jpg
Javni servis16. April 2020.

Šta epidemija korona virusa govori o nama, o svetu u kome smo je dočekali, i o tome kako ćemo i u kakvom svetu živeti kad epidemija prođe, jer je ovom ovakvom došao kraj? To su pitanja o kojima se danas uveliko raspravlja ili, bolje reći, priča, jer se korona virus najčešće pojavljuje u narativnim tekstovima, otelovljen kao neki imaginarni, literarni ili mitski lik. Priče o njemu raširile su se planetom skoro istom brzinom kojom i stvarni virus SARS-CoV-02, uzročnik bolesti Covid 19. Ustalilo se jedno njegovo ime – Nevidljivi neprijatelj.

kenniku-tolato-RF6ihUs5ShA-unsplash-1280x804.jpg
Javni servis16. April 2020.

Šta epidemija korona virusa govori o nama, o svetu u kome smo je dočekali, i o tome kako ćemo i u kakvom svetu živeti kad epidemija prođe, jer je ovom ovakvom došao kraj? To su pitanja o kojima se danas uveliko raspravlja ili, bolje reći, priča, jer se korona virus najčešće pojavljuje u narativnim tekstovima, otelovljen kao neki imaginarni, literarni ili mitski lik. Priče o njemu raširile su se planetom skoro istom brzinom kojom i stvarni virus SARS-CoV-02, uzročnik bolesti Covid 19. Ustalilo se jedno njegovo ime – Nevidljivi neprijatelj.

Beta-5zmg3llvix-1280x960.jpg
Javni servis15. April 2020.

Da politička dešavanja na različite načine utiču i na Crkvu odavno je poznato. U našem slučaju se, međutim, stiče utisak da je na delu svesno usaglašavanje poteza vodećih ljudi u SPC sa aktuelnim režimom. Pored zvaničnih susreta i javne podrške, ne izostaju ni pokušaji uspostavljanja prisnijih odnosa. Patrijarh Irinej uputio je poziv Vučiću da mu bude slavski gost na Lazarevu subotu. Vučić na patrijarhovu slavu nije došao uz obrazloženje da mu zbog nastale situacije dužnost i obaveze nalažu da sačuva što više života građana. A ko će ih bolje sačuvati od predsednika kadrog stići i uteći, i na strašno mesto – žarište korone – lično doturiti respiratore.

640px-Baerlauch_Bluete01.jpg
Javni servis14. April 2020.

Ova divlja trava (divlji beli luk, medveđi luk, čemaž) ušla je u Sloveniji u modu pre ne više od dve-tri godine, dok je poznavaocima bila poznata od mnogo ranije. Navala na sremuš bila je u poslednje vreme takva da su se počele dešavati nezgode: prošlog proleća, bračni par je umro u Ljubljani posle trovanja travom koja je ličila na sremuš. Primera radi, đurđevak je nalik sremušu, dok još nema cvetova, i jako je otrovan. Sremuš je dobar i kad procveta – i njegovi beli cvetovi potpuno su različiti od đurđevka. Koristi se u čorbama, pitama, salatama i posebno je dobar pesto od sremuša, mleven sa maslinovim uljem, pinjolima i lešnicima ili bademima i morskom solju. Sudeći po medijima, sremuš je našao svoje mesto u Srbiji, BiH i Hrvatskoj za vreme karantina i anti-virusnog ponašanja: između ostalog, tinktura od sremuša dobra je za iskašljavanje.