Svet koji nosimo u našim glavama nije precizna replika stvarnosti. Naša očekivanja i procene događaja iskrivljeni su medijskim sadržajima kojima smo izloženi... Zato, oduprimo se medijskim konstrukcijama rizika i opasnosti, i „dobrim pričama“ o pretećem zlu i naopakosti. Koji dolaze od strane migranata, opozicionara, društvenih mreža ili paklenih temperatura kao najnovijih snaga haosa i bezumlja.

Govor mržnje i agresivnosti svakodnevno je prisutan u medijima u Srbiji, i to u onim najčitanijim i najgledanijim, ali u javnosti se čini kao da u tim slučajevima niko ne reaguje. Niti je jasno ko je nadležan.

Žene se u komercijalnim medijima često omalovažavaju i prikazuju pornografski, dok se nasilje nad njima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida, neki su od zaključaka monografije dr Zorice Mršević „Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama“.