Poštovani, sajt je u fazi razvoja. Mogući su problemi u prikazu.

Ozonpress - Javni servis

koridor11-1-2-1.jpg
Javni ServisAugust 16, 2019

Vozači koji iz Obrenovca krenu ka Čačku novim auto-putem, trebalo bi da napune rezervoare, jer na razdaljini od 103 kilometara nema nijedne benzinske stanice. Prve pumpe na Auto-putu Miloša Velikog trebalo bi da budu otvorene tek sledeće godine, pišu Večernje novosti. Ni u Grdeličkoj klisuri vozači neće moći pre da sipaju gorivo, kao ni na ostalim novim deonicama auto-puteva u Srbiji. Na potezu od Obrenovca do Čačka prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Tako je u svakoj opštini kroz koju prolazi Koridor predviđena izgradnja po dve benzinske stanice. Na odmorištu kod Obrenovca planirana je i izgradnja baze za održavanje Puteva Srbije, u kojoj bi trebalo da se zaposli od 40 do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, benzinske pumpe, restorana, kafea, prodavnica i informacionog centra. Sledeća benzinska stanica gravitira opštini Ub, a kod petlje Lajkovac predviđeno je da postoji odmorište, gde je planirana i izgradnja manjeg motela kapaciteta od 20 do 40 ležajeva. Na području opštine Ljig biće izgrađena još jedna benzinska pumpa. U blizini petlje Preljina nalaziće se odmorište i motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva. Sve aktivnosti u vezi sa otvaranjem ugostiteljskih i drugih objekata sprovode se preko JP Putevi Srbije. – Investitori moraju da otkupe zemljište, da izrade projekat i da dobiju sve dozvole. Očekujemo da sve te aktivnosti budu realizovane 2020. godine. Interesovanje je veliko – kaže Nebojša Pavlović, savetnik u Ministartsvu građevinarstva.

3-1.jpg
Javni ServisAugust 16, 2019

Pre tri godine portal Ozon pres je uz finasijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja realizovao medijski projekat pod naslovom „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ sa ciljem da se ukaže na alarmantno stanje u kome se decenijama unazad nalazi Zapadna Morava koju Čačani često nazivaju svojim morem. Nažalost ni naš projekat ni stalna upozorenja stručnjaka nisu dala nikakv efekat kada je reč o reakcijama nadležnih institucija, ali ni kada je u pitanju svest građana koji uprkos relevantnim podacima svesno ili nesvesno odbijaju da prihvate činjenicu da je voda Zapadne Morave u toj meri zagađena da se kupanje u njoj slobodno može porediti sa kupanjem u kolektoru otpadnih voda. Od 2016. godine, kada je Ozon pres realizovao ovaj projekat situacija se znatno pogoršala o čemu svedoči i permanentno izlivanje ulja i masti u rečicu Lupnjaču, odnosno Jezdinski potok, pritoku Zapadne Morave, a da se do dana današnjeg nadležni nisu usaglasili oko toga ko je zagađivač, mada mnogi Čačani prstom upiru u kompaniju Sloboda, što je pre nekoliko dana potvrdio i gradonačelnik Čačka, doduše tvrdeći da je Sloboda krivac samo za poslednje registrovano zagađenje. Budući da tekstovi objavljeni u sklopu projekta „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ ni posle tri godine nisu ništa izgubili na aktuelnosti redakcija Ozon presa je odlučila da neke od njih ponovo objavi kako bi javnost stekla uvid u pravo stanje u kome se nalazi Zapadna Morava. Ključne izvore zagađenja u Srbiji predstavljaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenažne vode iz poljoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, zagađenje izazvano saobraćajem, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana. Sve ono što krakteriše ekološku degradaciju vodotokova u Srbiji u najvećem se ogleda i u slučaju Zapadne Morave i njenog sliva. Dosadašnja istraživanja su pokazala da u ukupnoj količini ispuštenih otpadnih voda, komunalne vode učestvuju sa 33, industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju biorazgradive materije sa 32, a industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju neorganske materije sa 35 odsto. Na loš kvalitet vode utiče i prekogranično zagađenje voda nutrijentima, naftom, teškim metalima i organskim materijama. Samo 46 odsto domaćinstava je povezano na kanalizacionu mrežu (u Vojvodini 45 odsto gradskih sredina, a u Centralnoj Srbiji 55). Od ukupne količine komunalnih otpadnih voda, oko 87 odsto se bez prečišćavanja ispušta u vodotokove. Neadekvatno održavanje i nedovoljno ulaganje proteklih godina, dovelo je do značajnog pogoršanja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. U ruralnim oblastima koriste se u velikoj meri vodopropusne septičke jame. Trenutno samo 20 opština (16 odsto stanovništva) poseduje postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda -15 postrojenja vrši biološki i pet mehanički tretman. Najveći gradovi u zemlji, Beograd, Novi Sad i Niš, ispuštaju neprečišćene otpadne vode dok se svega 12 odsto ukupnih komunalnih otpadnih voda prečišćava. – Kao i ostali vodotoci i sliv Zapadne Morave izložen je snažnim zagađenjima: organskog (otpadne materije podložne biološkoj razgradnji) i neorganskog (suspendovani nanos, ispiranje jalovine, hemikalije) porekla. Emisija zagađenja iz Užica, Požege, Arilja, Ivanjice, Čačka, Kosovske Mitrovice, Novog Pazara, Raške, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca predstavljaju dominantan izvor pre svega organskog zagađenja Zapadne Morave. Zbog toga je reka Zapadna Morava zagađena od samog početka, pa sve do ušća kod Stalaća – upozorava Milan Glidžić u radu Rasprostranjenost zagađivača u slivu Zapadne Morave. Industrijska postrojenja koja se nalaze u urbanim područjima ispuštaju otpadne vode u postojeći komunalni kanalizacioni sistem. Velika industrijska postrojenja obično se nalaze u blizini reka, pa ispuštaju otpadne vode direktno u vodotokove, uglavnom bez ikakvog tretmana ili samo sa primarnim tretmanom. Oko 80 odsto ukupne količine industrijskih otpadnih voda prima sliv reke Save. Tokom 2000. godine ukupno je prečišćavano 11 industrijskih otpadnih voda, a tokom 2004. godine samo 3 procenta. Zagađenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezaštićenih odlagališta jalovine, a više puta je došlo i do značajnog zagađenja vodotokova i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja jalovine. Otpadne vode iz industrija koje se bave proizvodnjom i preradom hrane izazivaju mikrobiološko zagađenje površinskih voda. _________________________________________________________________

nuC5A1iC487ijada-2019-1.jpg
Javni ServisAugust 12, 2019

Progonstvo prave Nušićijade iz rodne Ivanjice i dalje traje, ali traje i kulturno-umetnička gerila kao vid otpora udruženja građana KudeS, koje su ivanjičke opštinske vlasti izbacile iz festivala koji su osam godina u partnerstvu organizovali. Druga godina u izgnanstvu ponovo će u okviru tri događaja okupiti veliki broj javnih ličnosti i prijatelja Nušićijade, da pod neobičnim okolnostima slave deceniju ovog festivala, koji je po svom izvornom konceptu simbol borbe za slobodu govora, humora, smeha i života. Baš kao i sam Nušić. Događaji će se organizovati na Dorćol placu u Beogradu, kao i na privatnim posedima u okolini i centru Ivanjice. Poslednji vikend avgusta, tradicionalno rezervisan za ivanjički praznik kulture i zabave, humora i veselja, umetnički prostor u centru glavnog grada i privatna imanja na Nušićevom kraju sveta transformiše u ključna mesta Nušićijade – scenu, ulicu, trg i kafanu – na kojima se nastupa, govori i smeje, i to bez straha. U petak, 23. avgusta 2019. godine, Dorćol Platz iznova postaje spoj Ivanjice i Beograda, i vrata otvara umetnicima, aktivistima, novinarima i, naravno, humoristima i satiričarima. Sutradan, u subotu, 24. avgusta 2019, kapije svog imanja u okolini Ivanjice (do kog ste stiže asfaltnim putem!) za potrebe druženja sumnjivih lica koja se i dalje naglas šale, poštovalaca umetnosti i namernih prolaznika otvaraju prijatelji i učesnici festivala. Ova Nušićijada, za koju iskreno verujemo da je samo privremeno u izgnanstvu, ponovo će okupiti brojne prijatelje festivala bez kojih bi poduhvat njene organizacije bio nemoguć. U formatu radija koji se gleda koji će voditi Marko Mitrović i Marko Stepanović, odnosno Marko Vidojković i Nenad Kulačin, a u programu „Mentalno razgraničenje“, festival okuplja glumce Petra Božovića, Laneta Gutovića i Tihomira Stanića; humoriste i poznata lica poput Zorana Kesića, redakcije Njuz.net, Miodraga Stošića i nezaobilaznog Dražu Petrovića koji ove godine nastupa u okviru PLJiŽa, zajedno sa Mićkom Ljubičićem i Vojom Žanetićem; pisce, izdavače, novinare, dramaturge, reditelje, aktiviste: Petra Arbutinu, Milana Ćulibrka, Minju Bogavac, Zorana Hamovića, Vladana Slavkovića, Gutu Grubačkog; muzičare poput Dragoljuba Đuričića, Sashke Janx, Jovana Maljokovića i Balkan Salsa Benda; pedagoge, naučnike i edukatore poput Milana Popovića sa eksplozijom otkrića, Ivu Eraković sa dečjim pravima i Pozorište tri mame sa pozorištem senki. Tokom ova dva događaja biće prikazane i izložbe Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića – „Karikature od naših života“ i „Karikature protiv diktature“, dok će učesnici moći da započnu kreiranje Depoa Nove solidarnosti. Kao završni događaj, koji će se na nešto drugačiji način baviti stanjem u društvu, 25. avgusta 2019. biće organizovan razgovor u slavu 50. godišnjice od objavljivanja „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića, i to u njegovoj kući u Ivanjici. O odjecima Konstantinovićevog dela, ali i trajanju i posledicama filosofije palanke, govoriće brojni poznavaoci i poštovaoci rada ovog velikog filozofa, pisca i pesnika. Ovaj događaj odvija se na platformi Nove solidarnosti u organizaciji Novog optimizma i KudeSa, a u partnerstvu sa Savetom za negovanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, Trećeg programa Radio Beograda, Fondacijom Stanislav Vinaver iz Šapca i listom Danas. Uz poziv da budete viđeni za svako mesto na kom su Nušićijada, i sve ono što je čini, dobrodošli, pozivamo vas da nam se pridružite. U slavu Nušića, slobode, smeha, dostojanstva, prijateljstva i solidarnosti, dobro nam došli! __________________________________________________________

Malina-1-300x259-1.jpg
Javni ServisAugust 11, 2019

Проблеми малинара у Србији трају већ годинама. Исто толико трају и стална обећања власти да ће држава на сваки начин помоћи малинаре као веома важну пољопривредну производњу и значајан извозни приход Србије.  У међувремену ништа се не дешава, осим што су произвођачи све незадовољнији, а профитерима џепови све пунији. Власт првима све више даје лажна обећања, а другима све више логистике у згртању пара.  Из разних државних радних тела и удружења малинара све чешће пљуште оставке оних који су чистог срца и са добром вољом ту дошли да помогну колико могу, а на крају схватили да власт баш и нема часне намере кад је помоћ малинарима у питању.  Оставку је поднела и Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Ево њеног, како сама каже, последњег саопштења за јавност са те позиције:  Саопштење за јавност У прилог свему ономе кроз шта сам прошла последње две године од како сам активно као члан Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица учествовала у борби за цену првенствено малине, а и права и бољи положај пољопривредних произвођача, обавештавам јавност као неко ко је јавно говорио испред Удружења, да одлучно дајем оставку на место председнице Скупштине и иступам из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Сваки мој искорак који сам направила да јавно кажем и укажем на проблеме као активиста, заједно са члановима удржења утицао је да се у одређеном тренуку мобилише јавност и да се о нашим проблемима дискутје, у нади да ће се нешто променти верујући у сигурнију бућност пољопривредних произвођача и њихових породица. Како је време пролазило била сам све одлучнија да ћу својим гласом и искреношћу направити мали помак, који је можда и направљен али лицемерје малих људи и позиције великих ајкукла који њима управљају, сваки дан говоре да се све више манипулише, а модел за то је страх и неизвесност који се ствара свакога дана. Велики једу месо бацајући коску за глодање са којом се задовољавају подгузници и мали који су једино битни када седну у кавану да отварју „Пртински састанак затвореног типа“ у нади да ће остаци бити довољни да они живе или преживе. Глодаторка никада нисам била, а нити ћу бити то ми моје људско достојанство, а и грађанско право не дозвољавају. На протесте малинара ишла сам са надом да ћемо успети у борби и нисам профитирала, а они који јесу надам се да ће искрено једнога дана положити рачуне за то и платити ако ништа пред свевишњим. Јавно сам говорила о томе шта се дешава и износила проблеме са којима се суочавамо, а проблема у нашој производњи је много. Била сам поласкана, а у уједно и дирнута када ми је јденога дана стигла коверта на кућну адресу једног нашег еминентног академског грађанина који је у њу ставио део онога чиме се он бавио у свом радном веку указивајући на проблеме и манипулације које се дешавају када је производња малина и њена цена у питању. Све што сам прочитала и растумачила у датом тренутку помогло ми је да КАЖЕМ И ДА СЕ БОРИМ, јаче и гласније! Ценом малине управљају моћни у спрези са владајућом класом која из године у годину у завиности од потреба и апетита одређују цену, удељујући милостињу онима који стварају ту вредност. Више се ни не питам, пошто знам али указујем да је врло јадно и бедно да се прича о наталитету и суверенитету у једној држави, а да се с друге стране подрива сваки развој и напредак који демотивише просечног човека да се развија и ствара, а посебно младе људе. Што се тиче самог удружења као и „савеза“ са којима је наше удружење деловало у протеклом периоду морам рећи да је многo контрадикторности и „случајности“ од тренутка када су савези склопљени. И до дана данашњег није разјашњено шта се то збило од како је „САВЕЗ“ склопљен и како су активисти који су били до тада подобни и вукли цело удружење излажући себе на такозвану црту постали непожељни чланови истога удружења љагајући их са свих страна. И то од кога? Од истих оних који су били слободни да се обрате сада „непожљенима“ за било какву помоћ у сваком тренутку да и у касне ноћене сате одговоре на питања и да саслушају проблеме, нађу решење, врло савесно и солидарно. Али шта рећи, обично вас изневере они у које верујете и остане стварно мало оних људи на које можете да рачунате. То је живот. Као неко ко је по образовоању трговац, а и потиче из радничке породице и није био у кругу интелектуалне елите, без очајавања и било кавих заблуда после свега додала бих још и и то да сам генерално стекла врло ружну слику о нашој академској структури. Зашто? Разлог је врло кукавички приступ наших интелектуалаца, не свих али доброг дела, који иду само дотле докле се њихове позиције и њихова сигурност не угрозе. Не бих овом приликом генерализовла али то је раширена појава. Ипак су они људи у позицији да кажу и да се боре, изнад сваког просека, од којих се очекује али слаба вајда ипак се све сведе само на сигурност. Питала бих овом приликом економисте и правнике и агрономе и друге где виде себе у будућности са оваквом пољопривредом и овим механизмима заштите нашег тржишта и наших пољопривредних производа? То што се сада цена на тржишту мења и што се се лицитира од 138 рсд до 187 рсд то је та можда борба на гладном тржишту за малином, а да ли је реално да цена буде и већа? Ко гарантује оним пољопривредним произовђачима који су уговоре склопили са хладњачарима да ће им бити исплаћена разлика као што у неким уговорима и пише: „може бити“, ко им то гарантује? А да не причам о бизарностима да ли сте предали малину до 13 часова попоподне или после тога па на основу тога имате већу или мању цену. По званичним изјавама наших стручњака малине на тржишту нема довољно, а приноси су ове године били мањи што смо сви осетили у нашим малињацима. Свака част изузетцима, није све ни до мера заштите и унапређења, али ипак има ту и среће. Снег који је падао у пролећном периоду, затим кишни дани све је то утицало да се негативно одрази на принос и саму биљку, а да не причам о самој заштити где су се морала издвојити већа средства да би се обавио процес заштите. И сада долазимо до тога када се подвуче рачуница која је то произвођачка цена малине и која је то реалана цена која припада произвођачу. Има много оних који кажу па добро не треба бити незадовољан. Јел? А што не тражити оно што вам реално припада. Друго нико више не поставља питање ових дана а шта је са ценом малине из 2018. године и пљачком која је задесила пољопривредне произвођаче – малинаре. Да ли је то што је прошло, било па прошло или том пљачком треба неко да се позабави? Да, да задовољиће се коском. Оно на шта бих скренула пажњу, а када је Удружење пољопривредних произвођача у питању, је да стварно не желим да седим у удружењу у коме сам била до данас, у коме се у пролећном периоду када се бије битка за аконтну цену малине, расправља где ће бити окачена захвалница додељена на локалној манифестацији када једног дана добијемо простор од већ некога.  Нити желим нити имам времена да попуњавам време за туђ рачун у разним телима од којих слаба вајда. Оно што радим радим поштено и врло одговорно, у шта су се уверили и људи са којима сарађујем на послу који обављам. Колико још савеза и асоцијација тереба да се оформи да би се положај пољопривредних произвођача побољшао? Одговор на то питање ја имам. А пољопривредници који се задовљавају на мало, чекајући да се проблем сам од себе реши нека се бар мало запитају, а за то време нека се кредитно задужују и „осигуравају“ рачунајући на субвенције као шансу за развој у неизвесним условима у сваком погледу. Можда све то лепо функционише у уређеним друштвима али са оваквом културом и приступом стварима код нас не води ничему добром и од дугорочног планирања нема ништа. Као грађанин ове земље увек ћу дићи глас против глупости, неправде, јавашлука али више никада испред удружења, савеза и слично, наступаћу као грађанка и у своје име. Председнику удружења са којим сам имала добру сарадњу и који је имао јасну визију, а који због одсуства није био земљи, у наредном периоду предаћу сву документацију, печат, финансијски извештај који сам иначе и доставила члановима удружења. Моју оставку и иступање из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица обелодањујем, нека остане као писани доказ и у јавности. У Ужицу 09.08.2019. године. Свако добро, Слађана Станковић __________________________________________________________________________

Stizemo-sa-juga-3-1-1.jpg
Javni ServisAugust 10, 2019

U partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga Srbije. Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe,učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija. – Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali  preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima.Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što toCoca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji – rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija. Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje). Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku. Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače. Ovom prilikom je ipoznata kulinarska blogerka Minja Bogdanovski spremala ukusne specijalitete upravo koristeći proizvode izabranih malih proizvođača. “STIŽEMO SA JUGA” PROGRAM PODRŠKE COCA-COLA SISTEMA MALIM PROIZVOĐAČIMA HRANE _________________________________________________________________

Lokal_pres-logo-1.jpg
Javni ServisAugust 9, 2019

Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ’’Lokal pres’’ najoštrije je osudilo direktne pretnje upućene  lokalnom mediju ’’Podrinjske’’ koje su iznete javno na konferenciji za novinare u Šapcu od strane Vojislava Mijića, predsednika Plivačkog kluba ’’Šabački delfini’’. Gospodin Mijić  je u svom neprimerenom obraćanju medijima i novinarima  zapretio  da će ovaj medij biti ugašen  i oročio datum za tako nešto – april sledeće godine. Događaj u Šapcu je očigledan primer da u lokalnim sredinama postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda. Neravnopravan tretman pojedinih medija u odnosu na druge medije, sprečavanje novinara da prisustvuju događaju i otvorena pretnja gašenjem medija što sve sadrži obraćanje gospodina Mijića na konferenciji za štampu su najčešći oblici pritisaka kojim su izloženi lokalni mediji, kažu u Lokal Presu. Ovakvo ponašanje Vojislava Mijića predstavlja kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima, koji zabranjuje „neposrednu i posrednu diskriminaciju urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja“ i propisuje da se „ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija“. Shodno odredbama Zakona niko nema pravo da sprečava novinare da prisustvuju nekom događaju, a ponajmanje da se pretnjama gašenjem meša u uređivačku politiku nekog medija. – Podsećamo, da ovakav način ponašanja u lokalnim zajednicima ne predstavlja samo pretnju po lokalne medije već i ozbiljnu prepreku za kvalitetno i profesionalno informisanje građana – potenciraju u Lokal Presu. – Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ’’Lokal pres’’ zahteva od Vojislava Mijića da se  javno izvini uredniku Podrinskih i novinarima ostalih lokalnih medija koji su bili na konferenciji kao i građanima Šapca za svoje neprimereno obraćanje – navodi se u saopštenju Udruženja Lokal Pres. ____________________________________________________________________

Golija_mountain_in_Serbia_26-1280x960.jpg
Javni ServisAugust 1, 2019

Zbog nepostojanja puta, do nekih delova opštine Ivanjica preko najlepših delova planine Golije do sada se moglo prići samo iz pravca Novog Pazara ili Raške, ali od avgusta ove godine sve će biti drugačije, jer putari probijaju poslednje deonice tako da će vrh Golije biti prohodan za saobraćaj. Meštani ovog kraja dovijali su se na razne načine kako bi došli do željenog cilja. Međutim, od juče sa visova prelepe planine odzvanja zvuk mašina koje probijaju poslednje deonice puta ka njenom vrhu, do koje će uskoro stići moderna saobraćajnica, za koji kažu da će biti bolja čak i od Ibarske magistrale. Na izgradnji ove saobraćajne deonice u dužini od 16 kilometara i širine šest metara rade Putevi Novi Pazar i Putevi Ivanjica. Ibro Skrijeljm, direktor firme Putevi Novi Pazar kaže da se zemljani putevi na njihovom delu privode kraju. „Sa naše strane mi radimo nekih osam kilometara puta, uskoro bi trebalo da počnemo sa završnim radovima za gornji sloj i drenažu. Malo kasnimo sa radovima zbog lošeg vremenskog perioda koji smo imali od aprila pa skoro do jula meseca, što nas je dosta sputalo u napredovanju, ali se nadamo da ćemo završiti sve u roku„, naveo je Skrijelj. Direktor Puteva Ivanjica Stojan Rangelov istakao je da na ivanjičkoj strani najveći obim radova na delu od Golijske reke do Prekoga brda. „Na delu od Golijske reke do Prekoga brda u toku su zemljani radovi. Do sada imamo oko pet hiljada kubika iskopa i ojačanje posteljice. Asfalt bi u krajnjem slučaju trebalo da krene krajem avgusta, dok se najveće količine radova vezano za asfalt očekuju u septembru i početkom oktobra. Radovi za sada teku po planu i nadamo se da ćemo u oktobru završiti deonicu koja je i planirana da se uradi„, izjavio je Rangelov.