Ubistvo inspektora Kecmana planirano na Adi Ciganliji
Piše: Miroslava Derikonjić, Politika
Prve informacije da je inspektor Kecman meta, pojavile su 2006, sedam godina nakon Ćuruvijinog ubistva. Pripadnici Devetog odeljenja MUP-a Srbije, koji su bili zaduženi za tehniku, snimanje, prisluškivanje i tajno praćenje zabeležili su tada reči Miroslava Kuraka, pripadnika rezervnog sastava RDB i jednog od optuženih za ubistvo novinara: „Kecmana treba o’laditi.”
U dokumentima policijskih službenika navedeno je i da je Kurak ovo izgovorio dok je u jednom od kafića na Adi Ciganliji sedeo sa Brankom Crnim, nekadašnjim zamenikom načelnika Resora državne bezbednosti i Slavišom Arsićem, koji je ispitivan u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom.
Prema rečima Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara, informacije o ugroženosti bezbednosti inspektora Kecmana, koji je po sili zakona u septembru ove godine otišao u penziju, ponovo su se pojavile 2016. i 2021. godine, kada je optuženi Kurak izbegao hapšenje.
– Pretnje Kecmanu nisu procesuirane, a čini mi se, ni ozbiljno shvaćene. Obaveštajci su u julu 2016. napisali izveštaj o pretnji Kecmanu i predali ga analitici MUP-a. Kada su u martu 2017. rađene provere, taj izveštaj nije prikazan. Kecman je originalni dokument predao generalu Slobodanu Mališiću, nekadašnjem načelniku novosadske policije, protiv koga Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu zbog sumnje da je počinio krivično delo trgovine uticajem. Tada smo se Kecman i ja dogovorili i pozvali na razgovor osobu koja se pominjala kao organizator mogućeg napada. Upozorili smo ga na saznanja koja imamo i na to da su nadležni obavešteni. Naravno, on je sve demantovao – kaže Matić za naš list.
Cilj je, prema njegovim rečima, bio da se toj osobi stavi do znanja da postoje ovakve informacije i da će, u slučaju da u tome ima bilo kakve istine i ako se bilo šta dogodi Kecmanu, biti prvi osumnjičeni.
Matić navodi i da su on i Kecman, kao članovi Komisije za istraživanje ubistva novinara, tokom 2020. i 2021. obavili razgovor sa tadašnjim direktorom policije Vladimirom Rebićem i pripadnicima odeljenja za tehniku, snimanje, prisluškivanje i tajno praćenje, na temu hapšenja Miroslava Kuraka. Dodaje i da su stekli utisak da se ne radi dovoljno po ovom pitanju.
– Na jednom od sastanaka dogovorena je konkretna aktivnost. U međuvremenu, u septembru 2021. godine, pouzdani kontakt preneo je Kecmanu razgovor koji je imao sa B. C. visokim funkcionerom DB-a u vreme ubistva Ćuruvije i da mu je on kazao da ga je zvao drug iz Južne Afrike, ne navodeći o kome je reč, da policija intenzivno radi na njegovom pronalasku i da to „gura” Kecman. Drug mu je napomenuo i da taj problem reši kako zna i ume – otkriva predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara.
Prema njegovim rečima, Miroslav Kurak je dva puta izbegao hapšenje zbog dojava koje je dobijao iz Srbije. Mediji su svojevremeno došli do saznanja da se on u Africi bavi organizacijom safarija i lovom.
Dokazi koje je Matić javno izneo neće moći da budu korišćeni u postupku pred Apelacionim sudom koji, kao drugostepeni, treba da odluči da li će otvarati pretres i na njemu izvoditi nove dokaze ili će doneti konačnu presudu u odnosu na okrivljene.
Apelacioni sud je, podsetimo, pre nepunih deset dana, okončao javni deo sednice na kojoj su razmatrane žalbe na drugu prvostepenu presudu kojom su okrivljeni oglašeni krivim za ubistvo Ćuruvije i osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Nekadašnji šef DB Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora. Ista kazna izrečena je i nekadašnjem šefu beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak, osuđeni na po 20 godina.
Tekst je prenet sa portala Politika.
