Faktore kod kojih izostaje spremnost za trajno razrešenje sporova valja ponajpre tražiti u onim političkim i uopšte društvenim snagama u Srbiji kojima aktualno stanje nerešenih, otvorenih pitanja odgovara, a u Hrvatskoj je to situirano na krajnje desnu marginu političkog polja.

Za Srbe u Hrvatskoj nijedna vrsta ratovanja ne donosi dobro. Ni ona vojna u kojoj su doživeli katastrofalne, istorijske gubitke, ni ova politička koja otežava oporavak desetkovane srpske zajednice u Hrvatskoj.

Da ne bude ponovne, još jedne manipulacije delom sadržaja, ponavljam istinu čiji je deo podlo citiran i repriziran, bez ukradenog, izostavljenog, a važnog konteksta. U jednoj TV emisiji rekao sam: „... da vas malo zabavim i nasmejem… za ovdašnju i ovakvu opoziciju Vučić je De Gol“. Pre, a i posle izbora neslogom razvaljene opozicije, sada dodajem da je on za domaće vidljive političke činioce profesor političke prakse. Godinama u političkom životu gledam loše đake, koji više puta ponavljaju isti razred. Ogromna većina njih krade nam bolje, tako željene demokratske dane.

U poslednjih 10 godina siromašni u Srbiji postali su još siromašniji, bogati još bogatiji, a država je, suprotno preporukama Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, smanjila penzije i ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu, a povećala izdatke za vojsku i policiju.