Iako se rodila u Novom Sadu, i to u prvoj polovini prošlog veka, za sebe voli da kaže da je dvadesetčetverokaratna Sremica. Tu, u srcu Fruške gore, rodila se kao glumica, u dvorištu kuće u Beočin selu, iza ćebadi okačene o žice na kojima se sušio veš... Tu je bila svoj na svome – i dramaturškinja, i rediteljka, a imala je i glavnu ulogu. Nije ni čudo onda da je tako samosvesna, po dolasku u Jovinu gimnaziju, odmah postala deo dramske trupe Dimitrija Zekavice, čuvenog profesora srpskog jezika, kroz čiju je dramsku sekciju u toj školi prošlo više od 50 odsto današnjih zrelih glumaca. Kod njega je odmah postala Nina iz "Galeba", ali je prave pozorišne korake napravila tek u Subotici, u tamošnjem Dečjem pozorištu. Oni koji je pamte iz tog doba kažu da je bila fatalno lepa žena, famoznog glasa – ubijala je tim svojim harizmatičnim altom. Sa subotičkim teatrom je aprila 1986. godine bila u Varšavi, na gostovanju, kad su po povratku kući uleteli u gusti beličasti zid magle. Nisu tada znali da će ta černobiljska magla biti kobna za mnoge od njih koji su tog trena ostali bez glasa...