Poreska kontrolisala Južne vesti, ali ne i televizije povezane sa Gašićem

14. March 2021.
Dok su Južne vesti u proteklih pet godina bile često na udaru poreskih inspektora, u niškim televizijama koje se povezuju sa sinom Bratislava Gašića, Vladanom, ovakvih kontrola do 2018. nije bilo. Dokumentacija Poreske uprave koju su dobile Južne vesti, a koju je CINS analizirao, ukazuje da je načinom na koji je poreska inspekcija proveravala ovaj medij – vršen pritisak.
490x370_Juzne
Foto: Južne vesti

Piše: Vladimir Kostić

Kada je poreski inspektor došao u Južne vesti u novembru 2017. godine, izgledalo je da će to biti samo još jedna kontrola poslovanja ovog nezavisnog niškog medija. Od 2013. godine do tada poreski inspektori su u tri navrata posećivali Južne vesti proveravajući njihovu poslovnu dokumentaciju i da li su im na računarima instalirani legalni programi. Posete su se uvek završavale istim ishodom – nije bilo utvrđenih nepravilnosti.

Ipak, kontrole koje su usledile bile su umnogome drugačije. Provera započeta 2017. nikada nije dobila zvanični epilog, a početkom februara 2018. inspekcija je započela novu kontrolu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa.

„Inspektor je tražio da se izvuku svi ugovori koje imamo sa međunarodnim organizacijama, poput OEBS-a, Evropske unije i slično i onda je sa tim dokumentima obilazio neke partnere i mahao im predstavljajući nas kao špijune i strane plaćenike“, prepričao je Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, susrete sa inspekcijom.

CINS je objavio pravnu analizu organizacije Transparentnost Srbija koja se zasniva na nalazima ovog istraživanja. Pročitajte više OVDE.

Prema njegovim rečima, poslovni partneri se nisu povukli, iako su neki od njih bili uplašeni.

Aleksandar Stankov, zamenik glavnog urednika Južnih vesti, rekao je da su tokom provera svi u redakciji bili na oprezu.

„Mi smo mlada redakcija i svima nam je prvi put da se susrećemo sa tako nečim ozbiljnim. Iako tebi kao novinaru niko ništa nije rekao, osećaš neki pritisak“, ispričao je Stankov.

Usledile su reakcije novinarskih organizacija, a onda i premijerke Ane Brnabić, koja je izjavila da „ukoliko ne postoje indicije da poresku kontrolu treba dodatno proširiti, ona treba da bude okončana u najkraćem roku“.

U to vreme, inspektori su proveravali devet godina poslovanja Južnih vesti, tačnije njihov rad od osnivanja. Taj period nije obuhvaćen ni u jednom drugom niškom mediju. Šta više, poreska inspekcija je najduže proveravala Nišku televiziju pred privatizaciju, kada su ispitivali poslovanje medija tokom četiri godine.

Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti; foto: CINS

Nedugo nakon reakcije premijerke, krajem aprila 2018, Poreska uprava je završila sa kontrolom. Južnim vestima je naloženo da plate milion dinara navodnog duga, jer nekadašnji urednik, Predrag Blagojević, nije bio u stalnom radnom odnosu. Kao osnov za naplatu inspektori su se pozvali na Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, ali je ostalo nejasno kako taj dokument može da se primeni na privatni medij.

Ministarstvo finansija je na leto 2018. godine izdalo opomenu pred prinudnu naplatu, ali novac do danas nije skinut sa računa Južnih vesti.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je provera devet godina poslovanja osnivača Južnih vesti dobra ilustracija neopravdanog otežavanja rada medija. To dodatno potvrđuje činjenica da nisu utvrđene nepravilnosti, izuzev u jednom slučaju, gde je zakon očigledno pogrešno protumačen, smatra Nenadić.

Selektivne poreske kontrole

Iako su predstavnici vlasti negirali da je na ovaj medij vršen pritisak i čitavu kontrolu predstavili kao uobičajenu, zapisnici o izvršenim poreskim kontrolama medija, koje je CINS analizirao, pokazuju suprotno.

U Nišavskom okrugu, koji obuhvata grad Niš i još šest opština, u periodu od januara 2012. do februara 2018. godine, pored Južnih vesti nadzor je rađen u televizijama Belle Amie, K::CN, Niškoj televiziji, nekadašnjoj RTV Zoni i Narodnim novinamaJužne vesti i televizija K::CN su kontrolisane po četiri puta, Belle Amie tri, a Narodne novine su jednom prošle poresku kontrolu.

RTV Zonu je do 2013. godine, kada je prestala da postoji, inspekcija posetila jednom. Njeno mesto je 2014. zauzela televizija Zona plus, u vlasništvu Vladana Gašića, sina Bratislava Gašića, direktora Bezbednosno informativne agencije. Od osnivanja do početka 2018. Zona plus nijednom nije kontrolisana od strane poreskih inspektora.

Slično se desilo i sa Niškom televizijom koja je pre privatizacije dva puta bila predmet kontrole. U privatizaciji je 2015. kupio konzorcijum na čelu sa Slađanom Ostojić, direktorkom i glavnom urednicom Gašićeve Zone plus. Od tog trenutka pa do početka 2018. godine poreski inspektori nisu kontrolisali ni ovu televiziju.

„Svaka situacija u kojoj je primetno da su preduzeća koja se bave istom delatnošću i koja rade na istom području kontrolisana u različitom obimu i u različitoj učestalosti opravdano pobuđuje sumnju da država ne postupa prema svima jednako”, objašnjava Nenadić.

Novinarka Tamara Skrozza smatra da je svako neravnopravno postupanje u stvari pritisak na medije. U slučaju Južnih vesti, zakoni se primenjuju selektivno, a strogoća trenira samo na onima koji nisu po volji aktuelnoj vlasti.

Dodaje da se ne radi samo o upornim višemesečnim inspekcijama, već i otvorenim pretnjama poslovnim partnerima medija.

„Baš kao i u slučaju Vranjskih, paralelno s inspekcijama, vrši se istovremeni pritisak s raznih strana, čime se ljudi iscrpljuju, finansijski, mentalno i zdravstveno iscrpljuju – sve dok ne odustanu”, objašnjava Skrozza.

Iz Poreske uprave nisu odgovorili na pitanja novinara CINS-a.

Nejasni kriterijumi kontrole

Kada se uporedi broj kontrola sa prihodima koji su imali ti mediji, dolazi se do zaključka da su Južne vesti za četiri godine, od 2014. do 2018, uz RTV Zona, imale najmanje prihode od svih, ali su u vrhu po broju provera.

Poreski službenici su podjednako, odnosno po četiri puta, bili u Južnim vestima i televiziji K::CN. Međutim, prihodi ova dva medija nisu uporedivi. U četvorogodišnjem periodu ukupni prihodi Južnih vesti, odnosno njihovog vlasnika – firme Simplicity, iznosili su 114,7 miliona dinara. Za to vreme, Kopernikus cable network, koja emituje K::CN, je prihodovao više od 1,9 milijardi dinara, odnosno 16 puta više.

U tom periodu su sprovedene skoro sve kontrole. Pre toga, 2012. godine, inspektori su posetili Belle Amie, a 2013. nekadašnju RTV Zonu.

Vlasnik televizije K::CN je Zvezdan Milovanović, poverenik Srpske napredne stranke za Niš, inače brat Srđana Milovanovića, koji je krajem 2018. kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – O2 Prvu.

Nenadić kaže da je važno da Poreska uprava obavesti javnost na osnovu kojih objektivnih kriterijuma je vršila kontrolu u pojedinim niškim medijima, kako bi se sumnje otklonile.

„Šesnaest puta veći promet Kopernikusa od osnivača Južnih vesti ne znači da je Poreska uprava trebalo da poseti osnivača K::CN 16 puta češće. Mogli su i jedni i drugi biti podvrgnuti istom broju kontrola. Međutim, u tom slučaju bi razumno bilo očekivati da su u istom obimu kontrolama bili obuhvaćeni i drugi mediji, koji su po finansijskoj snazi negde između ova dva”, mišljenja je Nenadić.

Zabrinutost da se poreske kontrole koriste kako bi se vršio pritisak na „neposlušne“ medije je preneta i u dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom Unijom.

Pritisci su ugasili Vranjske

„Mislim da je trebalo da budemo pokazna vežba. Dakle ako su mogli nama da izmisle kaznu, šta će da radi neki manji medij ako mu obračunaju milionski dug? On to nema odakle da plati i on će da se ugasi“, ukazao je Vitomir Ognjanović.

Netransparentan rad poreske inspekcije

Poreska uprava je u nekoliko slučajeva pokazala da nije rada da daje podatke o kontroli medija. Dokumentaciju koju je CINS analizirao novinar Južnih vesti dobio je tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja. Novinar CINS-a je po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja i sam tražio zapisnike o poreskim kontrolama najznačajnijih nacionalnih medija, ali je Poreska taj zahtev odbila. Poverenik još uvek odlučuje po žalbi na tu odluku.

Zbog nedostavljanja dokumentacije i odbijanja Poreske da odgovori na pitanja, nije moguće utvrditi da li se slična praksa pojavljuje i kod medija koji imaju najveći uticaj na građane.

Organizacija Transparentnost Srbija je krajem 2018. objavila rezultate istraživanja o inspekcijskim kontrolama medija. Kao i novinari CINS-a i Južnih vesti i Transparentnost se suočila sa odbijanjem Poreske uprave da dostavi informacije.

Sa ovim se slaže i Vukašin Obradović, nekadašnji vlasnik nedeljnika Vranjske.

„Institucionalni pritisak na lokalne medije je mnogo efikasniji nego kad su u pitanju veliki mediji, jer i te kazne koje uslovno rečeno izgledaju male, predstavljaju omču oko vrata“, rekao je Obradović za CINS.

Nedeljnik iz Vranja je takođe trpeo pritisak dok u septembru 2017, posle više inspekcijskih kontrola, nije ugašen. Obradović kaže da su problemi počeli nakon predsedničkih izbora te godine, jer su javna preduzeća prestala da se oglašavaju, većina lokalnih funkcionera je prestala da daje izjave za taj list, a sredstva sa medijskog konkursa su se značajno smanjila u odnosu na ranije godine. Kao vrhunac pritiska, u periodu od avgusta do septembra 2017, Vranjske su proveravali prvo iz Inspektorata za rad, a potom i poreska policija. Iako je, prema njegovim rečima, cilj bio da se utvrde mahinacije, našli su im samo propuste u knjigovodstvu.

„Nama je stiglo rešenje gde smo mi sve skupa po raznim osnovama kažnjeni sa 450 hiljada dinara. Tu nije bilo utaje poreza nego su pronašli neke nepravilnosti na primer nepravilno popunjene putne naloge i plaćanja sa zakašnjenjem”, objašnjava Obradović.

Odluku da ugasi nedeljnik Vukašin je doneo jer nije video izlaz iz situacije u kojoj se našao. Kaže da je mogao da otpusti većinu zaposlenih, smanji broj strana i da umesto da budu prave novine budu dekor. To nije želeo.

„Mi smo za vreme Miloševića i u godinama posle 5. oktobra imali nadu da će se situacija u medijskom prostoru promeniti i da će biti bolja. Međutim kako je vreme prolazilo, pokazalo se da nisam u pravu. Taj nedostatak nade da u nekom bližem periodu može doći do promena na medijskoj sceni Srbije je i jedan od glavnih razloga gašenja Vranjskih.“

 


Tekst je nastao u okviru projekta ‘Sloboda izražavanja i javno informisanje’ koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Rad CINS-a od novembra 2018. do septembra 2019. podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

 

Tekst je prenet sa portala CINS-a.

Click