Navijačima za nerede u Beton hali niže kazne nego učesnicima julskih protesta

14. Jun 2021.
Navijači koji su u maju tokom proslave titule Crvene Zvezde demolirali restorane u Beton hali osuđeni su na niže kazne nego učesnici prošlogodišnjih julskih protesta, pokazuje istraživanje CINS-a.
Hapsenje-nakon-nereda-u-Beton-hali
Hapšenje nakon nereda u Beton hali; foto: N1 / Aleksandar Cvrkotić / CINS

Piše: Teodora Ćurčić, Jovana Tomić, CINS

Presude Prekršajnog suda koje smo analizirali pokazuju da je učesnicima nereda suđeno kao pojedincima iako se u nekim slučajevima navodi da su zatečeni u grupi, pa su na taj način potencijalno izbegli i zatvorske kazne. Advokat Ivan Ninić smatra da je reč o dvostrukim aršinima, direktnoj posledici neujednačene sudske prakse i loše kaznene politike koja ne važi isto za sve građane koji se nađu na sudskoj klupi.
Nakon što je fudbalski klub Crvena zvezda postala prvak države, 22. maja je organizovano slavlje njenih navijača na Savi ispod Brankovog mosta. Proslava je započela navijačkim pesmama, bakljadom i vatrometom, ali se pretvorila u tuču i napade navijača na pojedine restorane. Pored Lafajeta, demolirani su i lokali Sakura i Temperament, a policija je te noći privela 129 osoba.

Pred Prekršajnim sudom u Beogradu zbog ovog događaja je sutradan osuđeno njih 38, a sedmoro je oslobođeno.

Pored njih, 10 osoba se zbog nereda našlo pred tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Tužilaštvo je 10. juna protiv njih podnelo optužni predlog zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su kazne koje su sudije tom prilikom izricale niže od dosuđenih zbog protesta u julu prošle godine, kao i da su u nekim slučajevima aršini bili drugačiji. Podsetimo, proteste početkom jula u Beogradu obeležile su scene nasilja, velike količine suzavaca i brojna hapšenja, o čemu je CINS pisao.

Tako je prilikom nereda u Beton hali, u restoranu Lafajet, jedan muškarac vikao i vređao policajca rečima „p**ke pandurske, kerovi“, zbog čega ga je sudija Goran Milutinović osudio na kaznu od 55.000 dinara. U presudi je obrazložio da je reč o prekršajima sa umišljajem, a kao olakšavajuću okolnost je uzeo to što se okrivljeni korektno ponašao nakon prekršaja i tokom postupka.

Međutim, isti sudija je nakon protesta, za istu rečenicu upućenu policajcima – „pi**e pandurske“ – izrekao kaznu od 30 dana zatvora, kako smo ranije pisali. U oba slučaja okrivljeni su priznali da su to rekli, ali je Milutinović ocenio da su te reči tokom protesta prouzrokovale teže posledice. Koje su to teže posledice ne piše u presudi.

Milutinović je zbog vređanja službenih lica tokom protesta od osam osuđujućih presuda izrekao šest kazni zatvora. Samo u dve presude je naložio novčanu kaznu.

CINS je od Prekršajnog suda u Beogradu tražio izjavu sudije Milutinovića, između ostalog i na pitanja zbog čega je u jednom slučaju okrivljeni osuđen na novčanu kaznu, a u drugom na 30 dana zatvora, kao i kako je moguće da za istu uvredu bude tolika razlika u kazni. Međutim, predsednica tog suda Olivera Ristanović odgovorila je da ju je sudija Milutinović obavestio da nije u mogućnosti da daje izjave u vezi sa presudama jer se nalazi na godišnjem odmoru i dodao da je, prema njegovom saznanju, presuda koju je izrekao učesniku nereda u Beton hali u Prekršajnom apelacionom sudu jer je uložena žalba, dok je predmet koji se odnosi na učesnika julskih protesta arhiviran.

U drugom slučaju je jedna osoba zbog nereda u Beton hali osuđena za narušavanje javnog reda i mira, iako se u presudi konstatuje da je vređao policajca raznim pogrdnim rečima, dok su u prijavi za prekršaj navedene tačne uvrede – „kerovi“ i „p**ke pandurske“. Policija ga jednostavno nije zbog toga procesuirala niti mu je sud zbog toga sudio.

Advokat Ivan Ninić smatra da je reč o dvostrukim aršinima i direktnoj posledici neujednačene sudske prakse i loše kaznene politike koja ne važi isto za sve građane koji se nađu na sudskoj klupi.

„Policija će prebacivati odgovornost na sudije, a sudije će reći da mogu da sude i da su isključivo vezani preciznom sadržinom zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a ne policijskim izveštajima ili beleškama, sa citatima uvreda, koje se prilažu kao dokaz“, dodaje.

„Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“

Svi koji su u nedelju, 23. maja, osuđeni pred Prekršajnim sudom zbog incidenata u Beton hali prekršili su Zakon o javnom redu i miru. Većina je gonjena za nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje (član 8, stav 1), a novčane kazne su se kretale od 5.000 do 31.000 dinara.

U skoro trećini osuđujućih presuda kazna je bila ispod zakonskog minimuma.

Po takvim kaznama se istakla sudija Sofija Čvorović. U 12 od 13 slučajeva dosudila je kaznu od 5.000 dinara smatrajući da će i tako ublažena kazna ostvariti svrhu i cilj kažnjavanja i da okrivljeni ubuduće neće činiti ovaj i slične prekršaje.

Kao razlog da ublaži kazne Čvorović je u većini presuda isticala to što su se okrivljeni našli na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme“ što ne treba negativno da utiče na njihov budući život. Za okrivljenog studenta završne godine Pravnog fakulteta navela je da to ne treba negativno da utiče na njegovu karijeru budućeg akademskog građanina.

Sa druge strane, za isti prekršaj je posle protesta i sukoba sa policijom 2020. kažnjeno sedam osoba, ali nijedna kazna nije bila ispod minimuma. Kazne za kršenje samo ovog člana zakona, koji se odnosi na nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje, bile su veće u odnosu na one izricane navijačima – kretale su se od 10.000 do 80.000 dinara.

Inače, navijači su pred sudom davali različita objašnjenja kako su se našli na mestu nereda.

Tako je jedan koji je osuđen za demoliranje lokala Lafajet i Sakura, naveo da je sa društvom išao ka Mostarskoj petlji da sačeka autobus te da su, kada su stigli do kafića, videli da je sve demolirano. Ispričao je da su kordoni policije zatvorili šetalište iza i ispred njih.

„Probali su da prođu, ali ih policija nije pustila, pa su seli u jedan kafić gde su bile pobacane stolice i stolovi i pitali da li mogu da popiju piće“, stoji u presudi. Nakon što su poručili piće policija ih je privela.

Drugi, koji je oslobođen optužbi da je demolirao kafiće, kazao je sudiji da je hitno morao do toaleta pa je ušao u jedan od tih kafića ali da ga je policija zaustavila pri izlasku, dok je išao ka svojoj devojci.

Jedan 30-godišnjak je pak zamolio sud da prilikom razmatranja kazne, između ostalog, uzme u obzir da jedva sklapa kraj sa krajem kao i da je dete razvedenih roditelja. Osuđen je da plati 21.000 dinara.

Kazne koje su im izricane, ali i slučajevi gde su okrivljeni oslobođeni jer policajci nisu bili u stanju da naknadno na sudu prepoznaju okrivljenog kao učesnika događaja zbog koga je procesuiran, prema rečima Ivana Ninića, pospešuju huliganizam.

„To je kapitulacija države pred jednom neformalnom strukturom koja u bitnome utiče na društvene i političke procese“, ocenjuje on.

Prekršaji pojedinaca, a demolirali sa grupom navijača

Iz presuda koje je analizirao CINS vidi se da su sudije u svim slučajevima nereda u Beton hali prekršaje kvalifikovale kao postupke pojedinaca, iako je u više njih jasno navođeno da je policija okrivljene uočila da sa grupom navijača demoliraju lokale.

Naime, Zakon o javnom redu i miru kaže da ko nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem kao pojedinac narušava javni red i mir, ugrožava imovinu ili vređa moral građana može da se kazni samo novčanom kaznom ili radom u javnom interesu. Ali ukoliko to radi u grupi od tri i više lica, kazne su strože pa je pored javnog rada predviđena i zatvorska kazna do 60 dana.

Tako je u jednom slučaju policija u izveštaju navela da je osoba to radila i u grupi, međutim u presudi toga nema i ona je osuđena na 6.000 dinara.

U drugom slučaju u presudi stoji da je okrivljeni, koji je kažnjen sa 5.000 dinara, bio u „većoj grupi navijača FK Crvena zvezda koja je demolirala bašte i ugostiteljske objekte i lomila inventar u istim“.

U razgovoru za CINS advokat Nebojša Bogdanović kaže da je teže dokazati da su u Beton hali navijači delovali u grupi:

„To bi trebalo da znači da njih trojica-četvorica kažu ’jeste, mi smo zajedno došli sa namerom da to i to radimo’, ali oni to nikada neće reći“.

Bogdanović pretpostavlja da je i sudu i policiji lakše da to reše kaznama za individualni prekršaj.

„Individualno je svako nešto radio, a grupa bi značila da bi morali da dokazuju da su oni unapred smislili da to rade, što oni verovatno i jesu, ali kako ćete dokazati to“, ističe za CINS.

Ninić: Tanka linija između prekršaja i krivičnog dela

U jednom postupku u koji je CINS imao uvid, vidi se da je policija konsultovala i dežurnog zamenika tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva Slavicu Janković Jokić da je pita da li bi trebalo podneti krivičnu prijavu, ali je ona rekla da nema elemenata krivičnog dela.

Advokat Ivan Ninić kaže da je granica između prekršaja i krivičnog dela u slučaju nereda u Beton hali tanka.

„Objektivno to zavisi od ponašanja samih vinovnika, odnosno okolnosti događaja, a pre svega od štetnih posledica koje su tom prilikom nastupile po imovinu ili život, odnosno po javni poredak što je, razume se, dosta kompleksnije za dokazivanje u krivičnom postupku“.S druge strane, dodaje, tretman i sudbina okrivljenih zavisi od ponašanja dežurnog javnog tužioca i same policije. Zato godinama unazad u istovetnim situacijama, pa čak i povodom istih događaja u sudskoj praksi imamo različit tretman huligana tako što nadležni prilikom pravne kvalifikacije i procesuiranja neka lica i grupe štiti i njihove postupke relativizuje, a neke najstrože goni, smatra Ninić.

„I zato se često u praksi, povodom učešća u istom događaju, protiv nekih podnose krivične prijave, čak i za banalne stvari, a protiv nekih samo prekršajne. Dakle, ne govorimo o percepciji javnosti nego o činjenicama koje su dostupne kroz konkretne sudske predmete.“

Tekst je prenet sa portala CINS.

Share