Kako se planiraju i izvode javna ulaganja

Piše: Natalija Jovanović

Vladina Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u periodu od 2014. do januara 2020. godine imala je na raspolaganju 21,2 milijarde dinara (oko 180 miliona evra) za obnovu 510 objekata – bolnica, škola, puteva, mostova i drugih javnih objekata – pokazuju podaci do kojih je došao BIRN.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima osnovana je 2015. godine kao naslednica Kancelarije za obnovu i razvoj, koja je bila zadužena za sanaciju štete nastale nakon velikih poplava, koje su zadesile Srbiju 2014. godine.

Vlada Srbije je proširila ovlašćenja nove kancelarije, tako da se ona bavi i obnovom dotrajalih javnih objekata – uglavnom škola, bolnica i ustanova socijalne zaštite.

Početkom godine BIRN je od ove kancelarije po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja dobio podatke o do tada završenim projektima. Svih 510 završenih projekata tokom poslednjih 6 godina, izvođače koji su na njima radili, vrednost radova i rokove za završetak posla možete pretražiti u BIRNovoj bazi podatka.

Analiza podataka pokazuje da su izgradnju pojedinih bolnica, škola, mostova ili puteva pratile česte izmene ugovora – rokovi za završetak posla produženi su i po nekoliko puta, a vrednost radova uvećana kroz dodatne i nepredviđene radove. Najunosnije poslove javne obnove vodilo je deset  velikih firmi, koje su radile na projektima vrednim gotovo polovinu ukupno dodeljenog novca za obnovu preko ove kancelarije.

O tome zašto projekti kasne, zašto poskupljuju i koje firme vode izgradnju čitajte u povezanim pričama BIRNa.

„Ono što mene interesuje jeste da li je na kraju objekat urađen kako treba”, kaže za BIRN Marko Blagojević, direktor Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Objašnjavajući zbog čega je dolazilo do čestih izmena ugovora, Blagojević kaže da projekti na osnovu kojih se izvode radovi „često nisu idealni u delu koji se odnosi na predviđeni rok za izvođenje radova i vrednost svih radova, koji treba da budu izvedeni.“

Da je upravo to posao kancelarije objasnio je sam Blagojević rekavši da kancelarija “pomaže da projekat budu što bolji”, odgovarajući na pitanje BIRN-a čime se tačno kancelarija bavi u radu sa lokalnim samoupravama.

“Kancelarija pomaže prilikom pisanja konkursne dokumentacije, daje saglasnost na izveštaj o stručnoj oceni ponude. Pomažemo da bismo izbegli u onoj meri u kojoj je to moguće produženje rokova, dodatne nepredviđene radove”, kaže Blagojević.

Na pitanje BIRNa kako objašnjava to što je deset velikih građevinskih firmi vodilo poslove vredne gotovo polovinu utrošenog novca za obnovu u celoj zemlji Blagojević kaže da „velike poslove mogu da dobiju samo velike firme, a da broj takvih firmi u Srbiji nije značajan“.

Ceo razgovor sa direktorkom Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Markom Blagojevićem koji je BIRN vodio početkom oktobra 2020. godine možete pogledati ovde.

Probijanje rokova

Na 110 projekata, što je skoro četvrtina svih završenih projekata, broj dana za izvođenje radova uvećan je zbog dodatnih, nepredviđenih okolnosti, pokazuje analiza BIRN-a.

Najveće probijanje rokova pratilo je radove na zdravstvenim objektima, pa su pojedini trajali i do godinu i po duže nego što to stoji u prvim verzijama sklopljenih ugovora. Među projektima sa najvećim kašnjenjem nalaze se rekonstrukcije Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije (dodatni 191 dan), Dom zdravlja u Senti (dodanih 190), KBC Dr Dragiša Mišović (dodatni 171 dan), KBC Zemun (dodatnih 169 dana).

Najsporije se radilo na najvažnijim objektima. Tako je prvobitni rok za završetak radova na Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova sa početnih 180 pomeren na 635 dana zbog čega su ugovori izmenjeni čak 11 puta.

Radovi na sanaciji i adaptaciji pedijatrijskih i hirurških ambulanti, kao i rekonstrukciji amfiteatra u ovoj bolnici produženi su za 455 dana, što znači da je broj dana za obavljanje posla uvećan 2,5 puta od početne procene.

Blagojević priznaje da su radove na bolnici u Tiršovoj pratili brojni zastoji navodeći da je „svakodnevno moralo da se vrši usaglašavanje izvođenja radova sa radom samog objekta“. On kaže da je projekat izvođenja radova dostavila dečja klinika i da on polazi od pretpostavke da se rekonstrukcija vrši u praznom objektu, a ne dok on prima pacijente.

„Rok za izvođenje radova utvrđuje projektant na osnovu nekih objektivnih okolnosti. To je vreme potrebno za izvođenje radova koji su obuhvaćeni projektom na način na koji su projektom raspisani u situaciji kada je projekat prazan. Što u konkretnom slučaju Tiršove nije bio slučaj“, objašnjava Blagojević u razgovoru za BIRN.

Na pitanje zašto Kancelarija iznova bira izvođače za koje se pokaže da kasne pri izvođenju radova, Blagojević kaže da je dobijanje negativne reference za firme „kompleksan postupak sa vrlo neizvesnim ishodom“.

„Čak i kada bi firma dobila negativnu referencu to bi se odnosilo samo na teritoriju te opštine, ne važi čak ni za prvu opštinu pored, a kamoli za čitavu zemlju“, objašnjava Blagojević.

Podaci o rokovima dostupni su tek za oko dve trećine ukupnog broja projekta – 317 od 510. Za ostale projekte nije bilo moguće utvrditi rokove na osnovu javno dostupne dokumentacije sa portala javnih nabavki.

Povećanje cene

Osim produžetka rokova, često je dolazilo i do povećanja vrednosti radova.

Ukupna vrednost svih radova koje je Kancelarija za javna ulaganja završila tokom poslednjih 6 godina iznosila je 20.4 milijardi dinara (oko 173 miliona evra). Međutim, kroz dodatne i nepredviđene radove troškovi obnove javnih objekata popeli su se na 21.2 milijarde dinara (oko 180 miliona evra).

To znači da su ukupni troškovi uvećani za 804 miliona dinara, odnosno gotovo sedam miliona evra, mahom kroz dodatne građevinske radove koji nisu bili predviđeni osnovnim ugovorom i ucrtani u projekte za izvođenje.

Uvećanja po projektu kreću se u rasponu od 500 do 500.000 evra, a najčešće se odnosi na projekte obnove škola i bolnica.

Blagojević za BIRN kaže da se radi o radovima koji su neophodni da bi se projekat priveo kraju i da ovakvi radovi prolaze kroz nekoliko instanci upravo da bi se sprečile zloupotrebe.

„Evropska praksa je da vrednost radova može biti uvećana i do 50 posto što omogućava veću fleksibilnost i što je uvedeno našim Zakonom o javnim nabavkama“, objašnjava Blagojević.

Najveći deo uvećanja početne cene kroz dodatne radove, dve trećine ukupne sume, odnosi se na 20 projekata od 510 završenih.

Na projektima rekonstrukcije velikih beogradskih bolnica – KBC Dragiša Mišović i KBC Zemun – zabeležena je razlika od po skoro 60 miliona dinara, odnosno oko pola miliona evra.

Na projektu rekonstrukcije mašinsko-elektrotehničke škole i Osnovne škole Desanka Maksimović u Priboju vrednosti radova iz osnovnog i poslednje izmene Ugovora razlikuje se za blizu 450 hiljada evra.

Isti izvođači radova

Radove na preko 500 projekata izvodilo je više od 200 različitih firmi nosioca posla i još toliko firmi članova grupe izvođača ili podizvođača koji su se pored građevinskih radova bavili popravkom liftova, stolarijom, zamenom kotlova i drugim specifičnim poslovima.

Međutim, podaci pokazuju da je 10 firmi angažovano na najvećim i najunosnijim projektima dobilo polovinu dodeljenih sredstva za obnovu.

Tako je samo pet posto firmi koje su bile glavne za izvođenje radova podelilo polovinu ukupno dodeljenog novca, dok je ostalih 95 posto firmi podelilo ostatak novca.

Blagojević ovakvo stanje vidi kao posledicu velike ekonomske krize iz 2009. godine nakon koje je devastirana građevinska industrija i dodaje da „velike poslove mogu da dobiju samo velike firme, a da broj takvih firmi u Srbiji nije značajan“.

„Ako država nastavi sa ulaganjima, siguran sam da će građevinska industrija jačati i da će rasti broj firmi koje će ispunjavati kriterijume za veće i kompleksnije poslove“, objašnjava Blagojević za BIRN.

Među firmama koje su angažovane na najskupljim projektima izdvaja se beogradski W.D. Concord West kao nosilac posla sa 20 posto udela u ukupno potrošenoj sumi. Poslovi na kojima je W.D. Concord West angažovan vredeli su preko 4,1 milijardu dinara, odnosno blizu 36 miliona evra.

Nešto više od dve milijarde dinara (preko 17 miliona evra), dodeljeno je za projekte čiji su nosioci posla Tončev gradnja iz Surdulice i Jugogradnja iz Beograda. Firma iz Surdulice najčešće radi na jugu, dok se Jugogradnja bavila obnovom škola i bolnica širom zemlje.

Neravnomerna raspodela

Najviše obnovljenih objekata bilo je u Mačvi, okolini Loznice, Ljubovije, Koceljeve i Krupnja, mestima koja su bila pogođena poplavama poslednjih godina. Preko pedeset projekata završeno je u Šumadiji – Kragujevcu, Kniću i TopolI, zatim u okolini Zlatibora i gradovima na Kolubari.

„Gde ima više realizovanih projekata, to znači samo jedno – da je lokalna samouprava spremila više projekata za realizaciju i bila spremnija da ih realizuje“, objašnjava Blagojević zbog čega u pojedinim okruzima ima više realizovanih projekta nego u drugim.

Međutim, iako ovi okruzi prednjače po broju projekata, više od četvrtine ukupno izdvojenog novca za obnovu uloženo je u Beograd, zatim Kolubarski okrug sa desetim delom ukupno izdvojenih sredstava, dok je u ostale okruge uložen jednocifren postotak ukupnih ulaganja.

“Beograd treba isključiti iz ove priče, zato što u Beogradu postoje veliki i skupi projekti u sektoru zdravstva, a to su republičke ustanove od značaja za celu državu”, kaže Blagojević i dodaje da “kada se posmatra cela zemlja imamo šarenu situaciju”.

“Ulaganja ne zavise od Kancelarije, već isključivo od inicijative lokalne samouprave”, zaključio je Blagojević. “Kancelarija pomaže prilikom pisanja konkursne dokumentacije, daje saglasnost na izveštaj o stručnoj oceni ponude. Pomažemo da bismo izbegli u onoj meri u kojoj je to moguće produženje rokova, dodatne nepredviđene radove”, kaže Blagojević.

Najviše novca iz budžeta

Najveći deo utrošenih sredstava u periodu 2014 – 2018 obezbeđen je iz budžeta Republike Srbije (42%), iz donacija stranih zemalja (22%) i inostrana zaduživanja (19%). Oko 16 posto dobrovoljno su uplatili građani i firme iz zemlje.

Direktor Kancelarija za javna ulaganja Marko Blagojević objašnjava da se u međuvremenu situacija promenila i da “danas najveći udeo u ukupnim sredstvima Kancelarije potiče iz zajmova, zatim budžetska sredstva i na kraju donacije”.

Tokom prve dve godine rad kancelarije gotovo u potpunosti je finansiran donacijama iz inostranstva i uplatama domaćih firmi i građana. Godinu dana nakon velikih poplava, skoro da nije bilo budžetskih davanja za ovu kancelariju.

Već naredne 2016. godine, kancelarija je iz budžeta dobila skoro duplo više novca nego tokom poplava 2014. godine. Kulminacija budžetskih davanja bila je 2017. godina, kada je izdvojeno skoro 5.3 milijardi dinara ili blizu 45 miliona evra.

Zanimljivo je da se skok budžetskih davanja poklapa sa vanrednim parlamentarnim izborima iz 2016. i predsedničkim 2017. godine. Upravo u ovom periodu obnovljen je najveći broj gerontoloških centara, vrtića i drugih objekata javne namene, pokazuju podaci.

Na pitanje BIRN-a da li se rad Kancelarije zapravo svodi na jednu vrstu permanentnog marketinga partije na vlasti, direktor ove kancelarije Marko Blagojević kaže da „je svako ulaganje u zdravstvo, školstvo i socijalnu zaštitu neophodnost u jednom društvu i državi“ koja bitno unapređuje život na lokalu.

Na pitanje BIRN-a da li je neophodnost i da zvaničnici poput premijerke i predsednika često obilaze gradilišta, Blagojević kaže da je to „ustaljena praksa svuda u svetu, pa i kod nas“.

Tekst je prenet sa portala BIRN Srbija.