Srbija je među zemljama sa najmanje transplatacija organa u svetu, a Hrvatska u samom vrhu (VIDEO)

Autor: Veran Matić

Kako je to moguće? Dve države, koje su donedavno bile sastavni deo Jugoslavije, razvijaju se u tako različitim smerovima kada je reč o doniranju organa i transplantacijama. Hrvatska je evropski i svetski uzor, a Srbija na začelju po izveštaju koji obuhvata 92 zemlje, a priprema ga EDQM i Savet Evrope. 

U Hrvatskoj je došlo do sinergije između zakonodavstva, odgovornosti institucija, stalnog osposobljavanja i unapređenja kadrova sa vrlo snažnim, uticajnim, edukativnim kampanjama koje permanentno traju. 

Ta sinergija stvara poverenje kod svih, međutim to poverenje mora se negovati, održavati i unapređivati, kod svakog slučaja opravdavati. I to je, ukratko, formula uspeha. Ima divna knjiga „Isceliti žive” francuske autorke De Krangal, koja do detalja govori kako uspešno funkcioniše sistem transplantiranja organa, kako bi se maksimalno iskoristile mogućnosti koje spašavaju živote, omogućavaju kvalitetniji život obolelima i kako se na ovoj bolnoj temi stvara i realizuje empatija. 

U Srbiji imamo samo kampanju „Najvažniji poziv u životu” koja se sprovodi ve’ devet godina, ali sa vrlo malim pomacima jer sama kampanja ne može puno da uradi. Sa organizacijom Zajedno za novi život, Donorstvo je herojstvo, Pan transplant i Fondom B92, Hemofarm Fondacija uporno radi na prosvećivanju i edukovanju, animiranju građana, predstavnika vlasti, stvarajući pozitivnu klimu za unapređenje donorstva.

Podignuta je svest, naglašen značaj doniranja, ali bez zakona i efikasnog i posvećenog zdravstvenog sistema nisu mogući veći pomaci, koji bi nas učinili delom humanog sveta u okviru kojeg se stalno radi na unapređivanju saradnje i solidarnosti i kada je reč o upotrebi doniranih organa iz različitih zemalja za spašavanje pacijenata. 

U 2025. godini je, prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu, obavljeno više transplantacija nego ranije, ali smo imali samo 20 donora. Obavljene su 63 kadaverične transplantacije organa, kao i 39 transplantacija rožnjača. Saglasnost da se organi preminulog člana doniraju odbilo je 19 porodica. Broj transplantiranih pacijenata je 102. 

Sa ovakvim rezultatima smo daleko od članstva u Eurotransplatu, koje bi nam donelo bitno smanjenje liste čekanja na organe. Poređenja radi, Hrvatska godišnje uradi oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donatora na milion stanovnika i procentom saglasnosti porodica od 80 odsto.

Pre pet godina, Ustavni sud Srbije osporio je jedan član Zakona o presađivanju ljudskih organa i on još uvek nije izmenjen. To je očigledan pokazatelj nedostatka političke volje da se uspostave zdravi zakonski temelji za izgradnju efikasnog i blagorodnog sistema transplantacije. Udruženja pacijenata su dostavila i predlog Zakona Ministarstvu zdravlja kojim se predviđa proširenje mogućnosti za žive donore i uvođenje prava građana da se izjasne o svojoj volji da budu donori ili ne budu donori. Ministarstvo nije prihvatilo niti dostavilo obrazloženje o razlozima odbijanja, zbog čega su pacijenti koji imaju živog donora često prinuđeni da sakupljaju sredstva i transplantaciju obavljaju u inostranstvu. 

Dok se ne donesu izmene i dopune zakona o presađivanju ljudskih organa, koji se čekaju pet godina, neće biti pomaka za oko 1800 pacijenata koji u Srbiji čekaju organ. U 2024. godini, preminula su čak 63 pacijenta koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova imena. Delimična rešenja problema, kao što je bio sporazum sa Italijom, propadaju upravo zbog toga što je neophodno podići broj davalaca, kako bi funkcionisao reciprocitet sa zemljom kao što je bila Italija u kojoj su se obavljale transplantacije. Sada je aktuelan samo sporazum sa Belorusijom o lečenju u toj zemlji. 

Udruženje „Donorstvo je herojstvo” izvestilo je o zaključku sa Godišnje skupštine Evropske federacije bubrežnih bolesnika׃ „Nažalost, i ove godine morali smo da potvrdimo da u Srbiji i dalje nema novih lekova za bubrežne pacijente, ni onih koji bi mogli da odlože dijalizu, ni savremenih terapija za one koji su već na njoj. Pacijenti su i dalje suočeni sa ograničenom slobodom kretanja, dok je četrdesetoro dece na hroničnom programu dijaliza – najviše do sada. Transplantacije i dalje protiču bez jasne strategije i podrške sistema”.

Pored ovoga, važno je istaći i da se ne ulaže u edukaciju lekara na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivo; lekari koji obavljaju transplantacije nemaju stimulaciju za dodatni angažman; ne uvodi se psiholog u ceo proces, posebno deo kada se porodici saopštava da je pacijent preminuo i traži saglasnost za donaciju organa.

Ne samo da je nehumana, već je i neodgovorna vlast koja nije učinila nijedan pomak da se ovakav odnos prema pacijentima promeni, naročito kada znamo da je moguće, i to iz primera iz najbližeg okruženja, i da samo od nas zavisi. 

U svom saopštenju, udruženje „Donorstvo je herojstvo” iznosi zahteve državi׃

1. Da se hitno usvoji novi Zakon o presađivanju organa, otklone postojeće neustavne odredbe i u zakon ugradi obaveza formiranja nacionalnog registra izjašnjavanja građana o doniranju organa;
2. Prošire mogućnosti za žive donore, u skladu sa evropskom praksom, kako bi transplantacija bila dostupna i osobama koje imaju srodnika izvan trećeg stepena rodbinstva;
3. Omogući slobodno kretanje i adekvatna podrška pacijentima na dijalizi i nakon transplantacije, bez administrativnih i finansijskih prepreka;
4. Obezbedi stabilna podrška donor bolnicama i transplantacionim centrima kroz jasne protokole, standarde i sistem odgovornosti; 
5. Uvede savremene lekove i terapije za pacijente sa hroničnom bubrežnom bolešću u svim fazama lečenja – predijalizi, dijalizi i transplantaciji; 
6. Uključi pacijente i njihove organizacije u proces odlučivanja i izradu zdravstvenih politika, u skladu sa evropskim principima participativnog upravljanja u zdravstvu. 

„Budimo bolji ljudi. Postani donor” slogan je kampanje sa 37 regionalnih i nacionalnih nagrada, koju ove godine realizuje Hemofarm fondacija. Neki dobri, bolji ljudi su obavili svoj deo posla. 

Odgovornost je sada isključivo na Ministarstvu zdravlja, Vladi Repulike Srbije, Skupštini republike Srbije i Predsedniku Srbije. U njihovim rukama je sudbina ne samo 1800 pacijenata koji čekaju na transplantacije, već i brojnih drugih pacijenata kojima će biti neophodna u budućnosti. 

Budite bolji ljudi i odgovorniji političari. Omogućite uslove da empatija i humanost dobiju svoju šansu.