I seljaci pod nadzorom: BIA ubacivala špijunski softver u telefone poljoprivrednika

Autor: Aleksa Tešić, Izvor: BIRN

Kad su ga ujutru 1. oktobra 2024. trojica nepoznatih ljudi ubacili u crni kombi, Slobodan Vidojević, poljoprivrednik iz Bresnice i predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, je prvo pomislio na ćerku. „Ljudi, dete mi je ostalo u školi, mora neko da dođe po njega, javite porodici, bude li nešto falilo detetu, odgovaraćete za to”. Nisu se predstavili. Gurali su ga, udarali po glavi i vikali da ćuti. Telefon su mu uzeli čim je ušao u vozilo. Nekoliko sati kasnije, Vidojević će izaći iz zgrade policije u Čačku kao slobodan čovek. Ali njegov telefon više neće biti samo njegov.

Mesecima nakon tog hapšenja, nešto nije bilo u redu. Baterija mu se praznila neobjašnjivo brzo. Signal je često nestajao. Čuo je neobičan šum u slušalici dok razgovara sa porodicom. Ispostaviće se da je njegov telefon više od godinu dana slao podatke direktno na server Bezbednosno-informativne agencije BIA.

Slobodan Vidojević nije jedini.

Novo istraživanje BIRN-a pokazuje da su telefoni četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista iz različitih krajeva Srbije zaraženi špijunskim softverom NoviSpy tokom njihovog boravka u prostorijama BIA i policije.

Ovi slučajevi dokumentovani su uz pomoć digitalne forenzike i alata Mobile Verification Toolkit (MVT), koji je razvila organizacija Amnesty International. Alat je koristila SHARE Fondacija, zajedno sa novinarima BIRN-a, kako bi proverila telefone poljoprivrednika i aktivista. Analiza je pokazala niz indikatora karakterističnih za NoviSpy, uključujući pristup mikrofonu, kameri, porukama, lokaciji i intenzivan saobraćaj podataka ka serveru BIA.

Iskustva Slobodana Vidojevića, Zlatka Kokanovića, Vladimira Višića i Jovana Topalovića još jednom osvetljavaju širi obrazac digitalnog nadzora i pritisaka u Srbiji.

Svi su, zbog svog aktivizma u poljoprivredi ili ekološkim pokretima, bili pozivani na razgovore ili privođeni u prostorije BIA i policije u periodu između jula i oktobra prošle godine, kada se u Srbiji masovno protestovalo protiv Rio Tinta i za ispunjenje zahteva poljoprivrednika. Tom prilikom su im privremeno oduzeti telefoni, a Android spajver NoviSpy koji je proizvela BIA ugrađen je bez njihovog znanja.

Pravni stručnjaci objasnili su za BIRN da upotreba spajvera nije pravno regulisan, te da je njegovu upotrebu teško opravdati zbog visokog stepena zadiranja u lične podatke.

“Ovo ima negativan uticaj na privatnost, slobodu izražavanja, slobodu udruživanja, i to ne samo targetiranih osoba već i šireg aktivističkog kruga pojedinaca i organizacija. Pogubne su posledice po demokratiju i demokratske procese u zemlji jer se stiče utisak da ne postoji nikakva kontrola nad radom BIA”, kaže za BIRN Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije Partneri Srbija.

Šta znamo do sada? 

BIRN je krajem prošle godine pisao o slučajevima aktivista Nikole Ristića, Ivana Bjelića, Bukija Milosavljevića i članice organizacije Krokodil, kod kojih je dokazano da im telefoni bili meta digitalne forenzike i tajnog nadzora. U pojedinim slučajevima podaci su sa uređaja izvučeni pomoću alata kompanije Cellebrite, dok je drugima, nakon što su im telefoni otključani, dodatno instaliran i špijunski softver NoviSpy. Prema nalazima istraživača međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesty International, NoviSpy direktno komunicira sa serverom u BIA.

Zbog dokaza o zloupotrebama, kompanija Cellebrite je u februaru povukla licence za određene korisnike u Srbiji. Ipak, kako piše Radio Slobodna Evropa, licence za MUP obnovljene su već u aprilu, svega dva meseca nakon ukidanja. U međuvremenu je podneta i krivična prijava protiv N. N. lica u bezbednosnim strukturama, ali su pomaci u ovom slučaju zasad minimalni.

Novootkriveni slučajevi zaražavanja o kojima pišemo u ovom tekstu potiču iz 2024. godine. BIRN i istraživači SHARE Fondacije zasad nisu zabeležili slučajeve u kojima su telefoni zaraženi spajverom NoviSpy tokom 2025.

Filmsko hapšenje poljoprivrednika iz Bresnice: „Nisam državni neprijatelj, samo seljak”  

Poljoprivrednik iz Bresnice Slobodan Vidojević se 1. oktobra 2024. probudio ranije nego obično. Njegovo Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja zakazalo je protest za taj dan popodne. Traktori su trebalo da izađu na put, a zahtevi poljoprivrednika već su mesecima stajali bez odgovora. Sve je bilo najavljeno, javno, bez skrivanja.

Oko osam ujutru, još pre nego što su se traktori pokrenuli, u njegovom dvorištu pojavila su se dva službenika BIA.

„Nikakav papir nisu imali kod sebe. Mlađi službenik je iz Čačka, za starijeg ne znam. Došli su kod mene kući, sedeli, popili kafu, bili su skoro dva sata. Ubeđivali su me sve vreme da ne izađemo na protest jer nema razloga, govorili su da će sve biti rešeno, da će pozvati ministra poljoprivrede, ako treba i predsednika države. Da pravimo samo sebi gore i svom narodu. Taj stariji mi je onda rekao: ‘Moj vam je savet da krenete sa mnom, jer vam šaljemo ekipu iz Beograda’. Ja kažem: ‘Ljudi, pa nisam ja državni neprijatelj broj jedan, ja sam samo seljak’“, kaže Vidojević i dodaje da su njegova porodica i komšije prisustvovali celom razgovoru sa BIA.

On je službenicima dao reč da će se kroz neki sat pojaviti na razgovoru po završetku protesta.

„Od 10 do 12 smo bili u centru sela, gde sam u jednom momentu ostao sam čekajući dete iz škole. Negde u 12 i neki minut tu sam stajao dok nije naišao crni ‘mercedes’ kombi, izletela su tri službena lica, spakovali su me. Nisam hteo da uđem, ali udarali su me pošteno, kao: ‘Ulazi, ulazi, šta kukaš’. Kasnije sam saznao da je po selu tog dana bilo dosta policije, što u civilu, što ovako, da je tu blizu škole bio jedan službenik BIA koji je posmatrao i on je dirigovao ovima kada da krenu, kada sam ostao sam. Nisam se nadao tom filmskom hapšenju“, prepričava Vidojević.

“Držali su me za ruke, a telefon su mi oduzeli po ulasku u kombi. Vozili su preko sela Tavnik, napravili krug i odveli me u policijsku stanicu u Čačku, na sprat, u kancelariju BIA”.

„Kreće ispitivanje, zašto, kako… Ja sam rekao da tražim samo ono da se ispoštuje što je potpisano sporazumom maja 2023. Razgovor je tekao slično kao i kad su bili kod mene kući. Trajalo je negde možda dva sata. Tu je bio i zapisnik koji sam potpisao, a nikad ga nisam dobio na uvid. Rekao sam im: ‘Ljudi, svakom našem sastanku možete da prisustvujete, ne krijemo ništa, imamo te i te probleme, koji uništavaju selo decenijama’“, priča Vidojević. 

Njegove komšije i poljoprivrednici su za to vreme blokirali put u Bresnici, tražeći da BIA vrati Vidojevića, što su ovi i uradili.

Mesecima nakon privođenja, Vidojević je na telefonu čuo krčanje, sistem je zastajkivao, a signal se gubio. Takođe je primetio da se baterija i internet troše brže nego ranije. I bio je u pravu – NoviSpy softver za praćenje je na njegovom telefonu bio aktivan preko godinu dana, prateći sve šta se dešavanja u njegovom telefonu.

Filip Milošević iz SHARE Fondacije kaže da NoviSpy ostaje u telefonu dok god ga korisnik ili određeni antivirus ne primeti i ne obriše. “Vraćanje telefona na fabrička podešavanja bi svakako obrisalo ovaj špijunski softver”.

„Meni je to smešno, jednog seljaka, koji živi od poljoprivrede, da tako hvataju i prisluškuju – smešno, jadno i bedno. Malo je neprijatno što mogu da vide poruke od supruge i dece. Treba da nas ostave na miru jer nas je malo mladih koji su ostali na selu da sačuvaju tradiciju i bolje sutra deci koja ostaju na selu“, smatra Vidojević.

Dodaje da je i ranije trpeo pritiske, anonimne pozive i ubačene elemente u svom poljoprivrednom udruženju.

Ugradnja spajvera preča od rešavanja problema poljoprivrednika

Zlatko Kokanović, aktivista Udruženja „Ne damo Jadar“ i meštanin Gornjih Nedeljica 18. jula ujutru prošle godine spremao se za put u Beograd. Trebalo je da prisustvuje sastanku u Vladi Srbije sa predstavnicima vlasti i Ministarstva poljoprivrede – Anom Brnabić, Milošem Vučevićem i Aleksandrom Martinovićem – zakazanom za 13:30. Međutim, pre nego što je uopšte stigao da krene na sastanak, zazvonio mu je telefon.

„Ujutru oko 8:15 pozvali su me iz BIA na 15-minutni razgovor”, kaže Kokanović.

Ipak, razgovor u prostorijama BIA u okviru policijske stanice u Loznici odužio se na oko četiri sata. Zadržavanje u BIA trajalo je dovoljno dugo da Kokanović ne stigne ni na sastanak u Vladi Srbije, a on smatra da je upravo to bio cilj.

“Nema potrebe da ideš na sastanak, vlast danas poentira, sve će vam biti ispunjeno. Možete da protestujete, ali ne možete da blokirate puteve…”, bile su, prema njegovom svedočenju, neke od stvari koje su mu rekli pripadnici BIA.

Pre ulaska u prostorije službe, Kokanović je ostavio telefon u predsoblju, u jednom ormariću. „Prvih 30 – 45 minuta telefon je bio kod njih, a posle su mi ga vratili kako bih se javio.“ Ipak, i to kratko vreme bilo je dovoljno službenicima da na njegov telefon, tačno u 9 sati i 38 minuta, instaliraju NoviSpy, nadgledajući svaku njegovu narednu aktivnost.

Filip Milošević, istraživač u SHARE Fondaciji, kaže da NoviSpy može da dobije adiministratorske dozvole na uređaju i da se preruši kao aplikacija koja pomaže osobama sa invaliditetom da koriste telefon. “Onda može da skuplja liste poziva, kontakte, SMS poruke i može da snima zvuk sa mikrofona i ono što je najvažnije – uzima skrinšotove sa uređaja, lokaciju i uključi kameru. Aplikacija onda, kada je to najpogodnije, često kada je telefon zakačen za Wi-fi mrežu ili je na punjaču može da pošalje podatke direktno na server BIA”, kaže Filip Milošević.

Zlatko Kokanović kaže da je ovako “zaražen” telefon “koristio jedno mesec dana i onda su počeli izlaziti u tabloidima tekstovi na osnovu telefonskih razgovora”, te da je posle tih mesec dana uzeo novi uređaj, a onaj “zaraženi” ostavio na stranu.

“Mi se često šalimo da ljude u našem okruženju dovodimo u neprijatne situacije. Za mene ovo nije ništa novo. Ja se osećam sasvim normalno, oni su jadni i bedni da moraju da rade to. Desi se da se posvađam sa ženom, pa neka slušaju. Imali smo možda u telefonu neke stvari za našu borbu koje smo čuvali. Šta ja tu mogu. Dobro je (da slušaju) jer oni tačno znaju da nismo strani plaćenici i kako živimo. Da natežemo kao pijan gaće. Da ne zarađujemo neke velike pare, ali i te pare više ne vrede, jer porodica je zahtevna, dva studenta, dva srednjoškolca, eto…”, zaključuje Kokanović.

Saobraćajac oduzeo telefon, instaliran BIA-in špijunski softver

Vladimir Višić, poljoprivrednik iz Stare Pazove i jedan od osnivača Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije godinama se bori za bolje uslove života na selu. Uoči protesta protiv Rio Tinta koji se odigravao u Beogradu 11. avgusta 2024. godine, Višić kreće traktorom za Beograd. Na ulazu u grad, u ulici Cara Dušana u Zemunu, zaustavlja ga saobraćajna policija i odvodi u policijsku stanicu nedaleko od Gardoš kule.

Kaže da mu je saobraćajac oduzeo telefon, nakon čega su ga uveli u prostoriju sa tri inspektora u civilu, od kojih mu se jedan predstavio kao inspektor MUP-a. Kaže da je razgovor trajao između tri i četiri sata, te da je pušten iza 11 sati uveče.

Mesecima kasnije, kada smo zajedno sa stručnjacima iz SHARE Fondacije uradili proveru telefona Vladimira Višića, potvrđeno je: njegov telefon je u policijskoj stanici zaražen špijunskim softverom NoviSpy.

“Neverovatno. Ja sam sumnjao da jeste ali sada sam ono… mislim… kada je povrđeno. Malo mi je smešno. Mislim, ako je njima prepreka jedan poljoprivrednik iz Stare Pazove onda to nije smešno, to je žalosno. Šta ja tu mogu? Neka oni rade svoj posao, koji im je stvarno posao a ne ovo. Nije mi jasno što se represija vrši nada mnom”.

Kaže da mu je saobraćajac uzeo telefon. “Sad kad analiziram, više ih je zanimao telefon nego ja. Vratili su mi uključen, sa uključenim avionskim režimom i tri propuštena poziva”, zamišljeno kaže Višić.

Ovaj slučaj saradnje (saobraćajne) policije i BIA viđen je i u slučaju privođenja i ubacivanja spajvera u telefon kod novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova, koga je saobraćajna policija privela u stanicu, da bi ga onda službenici BIA uveli u njihovu kancelariju.

Izveštaji Evropske Komisije za Srbiju već godinama kritikuju nejasnu liniju u nadležnostima BIA i MUP-a Srbije i preterana ovlašćenja BIA.

Kako radi NoviSpy?

NoviSpy nije došao spolja. Kako su ranije utvrdili istraživači Amnesty International-a, reč je o špijunskom softveru koji je razvijen unutar BIA, a koji od 2018. godine komunicira sa serverom registrovanim na operativca te službe.

NoviSpy radi tako što u potpunoj tišini pravi snimke ekrana telefona i šalje ih na server u BIA: hvata poruke u trenutku dok se tipkaju, prepisku u aplikacijama, fotografije, kontakte, pa čak i prozore bankarskih i drugih aplikacija. U slučaju bivšeg policijskog generala Slobodana Malešića, o kojem je BIRN ranije pisao, isti tip softvera je danima pravio na stotine snimaka ekrana dnevno, beležeći sve – od muzike koju sluša, preko razgovora u porukama, do beleški i privatnih fotografija koje nikada nisu bile namenjene tuđim očima.

Put špijunaže užičkog aktiviste vodi do Jelove gore

Jovan Topalović je poljoprivrednik i predsednik Udruženja građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“, koje se bori protiv neekološke regionalne deponije Duboko nadomak Užica, koju neretko zahvataju požari, a sve vreme ugrožava vodu i zemljište okolnog gradskog i seoskog tkiva.

Nakon što je deponija u maju 2024. gorela 20 dana, ispuštajući u vazduh otrovne čestice, grupa ljudi koje je okupio 33-godišnji Jovan Topalović pojačala je svoj aktivizam. U avgustu te godine grupa počinje sa blokadama prilaznih puteva i kamiona koji otpad sa drugih deponija dovoze u Duboko, težeći time da prošire deponiju.

Početkom septembra prošle godine, Topalovića je BIA pozvala na razgovor u zgradu užičkog MUP-a. Na putu ka zgradi sreo je lokalnog advokata koji ga je savetovao da mu ostavi telefon, kako mu sa uređaja ne bi izvukli podatke, što je Topalović i učinio. „Bili su ljuti što sam ja tom advokatu dao telefon. Kao on je odbornik opozicije, istaknut kritičar. ‘Jao vi ćete to objaviti. Ja kažem nećemo. Oni kažu: ‘Dobro, sledeći put nećemo ovde, imamo kancelariju na drugom mestu’.“

Tih dana udruženje je izdalo tzv. „Dosije Duboko“, gde su objavili sve ilegalnosti u okviru JKP Duboko Užice.

Nekoliko dana po objavi ovog dokumenta, 10. septembra, Jovan je ponovo pozvan na razgovor u BIA, ovog puta ne u policijsku stanicu. Kaže da je po njega došao službenik BIA u automobilu i da su se odvezli do Jelove gore kod Užica, gde BIA ima svoj objekat.

„Ostavili smo telefone u automobilu, ali je to bio njihov automobil. Rekao je da ostavim kako ne bih uneo unutra, da ne bih snimao ja njih, ni oni mene. U kancelariji su ispitivali unakrsno, dvojica su bila. Pa me pitaju odakle poznaješ ovog, onog…“, kaže Topalović i napominje da su u to vreme aktuelni bili protesti protiv Rio Tinta, pa se ispitivanje svelo na njegova poznanstva sa ostalim eko-aktivistima.

„Razgovor je trajao možda jedan sat. Kad se završio, telefon je bio tamo gde sam ga ostavio, pored menjača u kolima.“

Ispostaviće se da je Topalovićev telefon tog dana zaražen.

„Ja sam to znao samo nisam imao dokaze. Zato smo imali dogovor od prvog dana da sve radimo javno, jer uvek postoji mogućnost da nekoga od nas prate. Da su nešto mogli privatno da iščačkaju, oni bi to objavili“, kaže Topalović.

„Ja sam ceo dan sa traktorom, ne mogu da gledam u telefon i da radim sa traktorom. Posao mi ne dozvoljava. Samo uveče mogu ovako da prelistam i to. A živim u centru sela, dosta ljudi svraća, i najčešće pričam sa ljudima oči u oči”, kaže Topalović.

Prema njegovim rečima kontakt sa BIA-om nije prestao tog dana na Jelovoj gori.

“Taj inspektor koji me je tada vozio (do Jelove gore) par puta me je kasnije zvao na kafu da porazgovaramo o tome šta se dešava i dokle smo stigli. Prvi put u januaru ili februaru ove godine, a zatim u maju. Tada smo se videli u kafiću. Pitao je hoćemo li se buniti ako deponija dobije dozvolu da se širi. Pokušavali su i da nas kupe, pa je pitao: gde ti radi žena, brat; kada sam imao udes – treba li mi nešto oko noge; kada sam dobio dete – zove da čestita i pita treba li šta, i tako”, kaže Topalović.

Saradnica na istraživanju: Mila Tomić, novinarka Ozon pressa 

Tekst je prenet sa portala BIRN.