FRAGMENTI IZ DNEVNIKA – LÁSZLÓ VÉGEL: Srpska balada
Autor: László Végel, Izvor: Lupiga.Com
Utorak, 21. oktobar 2025.
Evropski parlament je doneo neuobičajeno oštru rezoluciju o Srbiji. Odluka ne obavezuje Evropsku komisiju, ne sledi nikakve sankcije kao devedesetih godina, ali je izvesno da predstavlja prekretnicu u oceni Srbije. Nakon toga usledila je oštra reakcija. Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da poslanici Evropskog parlamenta u sledeću rezoluciju treba da uvrste i „ubilačke pčele koje napadaju samo studente koji drže blokadu”. Predsednik Aleksandar Vučić je pak govorio o „patološkim lažovima“.
Nedelja, 26. oktobar 2025.
Tek sada jasno vidim koliko je Émil Cioran bio u pravu kada se usudio da napiše da bi onaj ko voli svoju otadžbinu najradije posekao polovinu svojih sunarodnika.
Sreda, 29. oktobar 2025.
Svedok sam danas u celom svetu protivrečnih procesa koje je veoma teško sagledati. Možda zato što se događaji ubrzavaju. U poslednjih desetak-dvadesetak godina odvija se snažan zaokret udesno, koji je ponajviše primetan u zemljama srednje i istočne Evrope. Verovatno zato što je moja pažnja ponajpre bila usmerena na te zemlje.
Zaokret udesno pratio je rast krajnje desnice, prema kojoj se desni centar pokazao prilično nemoćnim. Levica je gotovo nestala sa scene. U tim zemljama koliko su brzo planule liberalne iluzije, toliko su brzo i uvenule. Građani su se razočarali u liberalnu demokratiju. Ne smatraju je pravednom. Sve se to odigralo u veoma kratkom roku. Povratak socijalističkom sistemu nema nikakvih šansi. Ostao je populizam i autokratski sistem; građani su počeli da veruju u vođu čvrste ruke koji će doneti pravdu u razuzdanom kapitalističkom sistemu.
Već sam se pomirio s tim da će ovo razdoblje potrajati nekoliko decenija, ali odjednom su se pojavili novi pokreti. Primetio sam da se na Zapadu, naprotiv, pojačava okretanje od kapitalizma. Zanimljivo je da u Americi upravo za vreme Donalda Trumpa jačaju ti pokreti. Pod nazivom „No Kings“ održavaju se masovni protesti širom zemlje, usmereni prvenstveno protiv Trumpa. Organizatori navode da je održano oko 2.600 „No Kings“ demonstracija, na kojima je oko sedam miliona ljudi izašlo na ulice zahtevajući obnovu vladavine prava. Slične akcije odvijaju se i u Zapadnoj Evropi. U njima naročito učestvuju mladi. Možda će i oni kratko trajati, ali i takvi imaju značajnu simboliku. Jedan proces još se nije ni završio, a već niče drugi.
Petak, 31. oktobar 2025.
Studenti i građani u velikom broju kreću ka Novom Sadu da se sete žrtava zločina na železničkoj stanici. U gradovima i selima građani pozdravljaju kolone. Negde ih čak dočekuju vatrometi. Srpska napredna stranka koristi bumerang-komunikaciju. U Inđiji, na primer, očekuju dolazak oko 5.000 studenata i građana. Međutim, gradonačelnik je zabranio da se oni smeste u školske učionice ili sale, pa su građani udruženo prihvatili 2.500 studenata u svoje domove. Zatim su na gradskom trgu postavljeni dušeci i ćebad; 2.500 studenata prespavaće pod otvorenim nebom.
Stranka bi se mogla prikazati u boljem svetlu da je gradonačelnik izašao i najavio da, iako se u ničemu ne slaže sa studentima, velikodušno dozvoljava da spavaju u fiskulturnim salama. Time bi pridobio kolebljive, ali ovako je samo izgubio. U kasno popodne i sȃm sam se u to uverio. Vraćajući se od lekara, seo sam na klupu da se odmorim, gde su razgovarala dvojica sredovečnih muškaraca. Ispostavilo se da su obojica pristalice Srpske napredne stranke. Međutim, inđijski gradonačelnik je poljuljao njihovu veru. „Pravi Srbin sebi tako nešto ne sme da dozvoli”, rekao je jedan. Drugi je klimnuo. „Što je mnogo – mnogo je. Cenim Vučića, ali ovog puta glasaću za studentsku listu. Zbog gradonačelnika Inđije, a i sin me nagovara da glasam za mlade”, dodao je drugi. „Ima tu neke istine”, potvrdio je prvi.
Kada sam došao kući, pročitao sam da je delegacija Evropske unije u Srbiji na svom sajtu objavila najdublje saučešće porodicama stradalih u prošlogodišnjem urušavanju novosadske stanice i upozorila Vučića da je „poštovanje osnovnih prava i vrednosti, uključujući slobodu mirnog okupljanja i slobodu medija, temeljna vrednost EU koju svi moraju braniti i održavati“ pa pozivaju sve „da pokažu uzdržanost, smanje tenzije i izbegnu nasilje”. Saopštenje nije potpisala jedino Mađarska.
U 17 i 15 predsednik Vučić se obratio građanima. Vidno nervozan i iznenađujuće kratak. Upozorio je da Srbiju čekaju teški dani i da je zato potrebno jedinstvo. Istovremeno se izvinio što je studente grubo vređao. „I ja mogu da pogrešim”, opravdao se. Pet minuta ranije i Pink televizija je koristila najteže uvrede. Bili su studenti nacisti, ustaše, teroristi i tako dalje.
Uveče stižu kolone; kod podnožja Mosta slobode u euforičnoj atmosferi čeka ih ogroman skup. Od mosta pa sve do supermarketa „Mercator” prostor je bio krcat. Poljoprivrednici kuvaju gulaš za mlade, koji po dolasku pešače dalje do stanice, gde polažu cveće. Odahnuo sam. Dan je prošao bez prizora policijskih šlemova. Možda će tako biti i sutra.
Subota, 1. novembar 2025.
Stigao je dan koji je Novi Sad napeto iščekivao. Iz cele Srbije dolaze studenti i građani. Još rano prepodne ulice su pune, posebno Bulevar Oslobođenja. Železnički saobraćaj prema Novom Sadu je obustavljen – navodno postoji teroristička pretnja. U nekim delovima grada nakratko je obustavljeno i vodosnabdevanje.
Vladini mediji najavljuju brutalno nasilje. Ne verujem da studenti imaju interes da primenjuju nasilje, jer su više puta jasno istakli da se radi o komemoraciji. Tačno pre godinu dana urušio se donji plafon zgrade novosadske železničke stanice, pri čemu je poginulo 16 ljudi. Deo studenata i građana naziva događaj ubistvom; smatraju da se radi o zločinu čiji krivci još nisu utvrđeni. Sa svog prozora jasno sam video kolone, ali sam ipak i sȃm izašao da osetim atmosferu. Nikada ovde nije bilo ovoliko ljudi. Mnoštvo se slivalo ka stanici.
Vladala je neobično prijateljska atmosfera. Ljutiti ljudi ponašali su se mirno. Ponovo je nastalo čudesnih 15 minuta tišine. Zatim je gomila opet zažuborila. Čujem ljude kako razgovaraju o Vučićevom izvinjenju. Neki mu ne veruju, drugi pak smatraju da je iskreno, ali da je zakasnio – celu godinu dana.
Do večeri je komemoracija završena. U sumrak su se iznad Dunava podigli beli svetleći baloni. Talasi su se igrali sa belim vencima od ruža. Hvala Bogu, nije bilo nikakvog incidenta. Niti je razbijen jedan prozor, niti išta slično. Studenti su na zidine Petrovaradinske tvrđave postavili transparent na kojem piše da će istrajati dok pravda ne pobedi. U ovom baladnom prizoru učinilo mi se da je jedna generacija položila zakletvu.
Nedelja, 2. novembar 2025.
Nadao sam se da ću konačno imati mirnu nedelju. Jučerašnja mirna komemoracija je možda dala vremena za razmišljanje, a predsednik Vučić će delima potvrditi svoje izvinjenje i raspisati prevremene izbore. Možda bi to ublažilo sve veću napetost koja traje već godinu dana. Izbori nisu čudesni lek, ali bi barem uneli tenzije u okvir izborne kampanje. Rat brojki, naravno, i dalje traje. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, na novosadskoj komemoraciji je bilo 39.000 učesnika, Arhiv javnih okupljanja navodi broj od 110.000, a strane agencije procenjuju oko 100.000 prisutnih.
Ponedeljak, 3. novembar 2025.
Tokom dana Dijana Hrka, majka jedne od žrtava pada nadstrešnice, započela je štrajk glađu ispred Skupštine Srbije, zahtevajući da se posle godinu dana konačno privedu pravdi krivci za smrt njenog sina i ostalih žrtava, kao i da se puste na slobodu zatvoreni studenti i raspišu prevremeni izbori. U međuvremenu se građani okupljaju oko Hrke. Ja sam video samo večernje scene na televiziji. Iz pravca „Ćacilanda” bacane su flaše napunjene vodom prema demonstrantima. Okupljeni su ih vraćali prema „Ćacilandu”. Policija za razbijanje demonstracija zaštitila je „Ćaciland” i raspršila masu, pri čemu je došlo do incidenata između demonstranata i policije. Istovremeno, u Čačku i u Novom Sadu građani su protestovali na ulicama. Predvečerje se utišalo uz poruku da se protesti nastavljaju sutra.
Sreda, 5. novembar 2025.
U suštini, Donald Trump, Vladimir Putin i Xi Jinping se slažu u najvažnijem pitanju – sva trojica se smatraju neumoljivim braniteljima kapitalizma. Ukoliko bi kapitalizam došao u opasnost, zagrlili bi se kao najbliži saveznici.
Nedelja, 16. novembar 2025.
Odjednom odjekuje vest da Vlada održava vanrednu sednicu uz prisustvo predsednika Vučića, jer je Naftna industrija Srbije (NIS) pred kobnim udarom koji bi srpsku privredu gurnuo na ivicu kolapsa, a građane u očajan položaj. Vest nije bila neočekivana, jer je tema već mesecima na dnevnom redu, ali je predsednik ubeđivao građane da ne paniče. Ovoga puta građani su se prisetili devedesetih, kada su gorivo kupovali iz flaša pored puta. Možda će početi „turizam goriva” prema Mađarskoj.
Ironija sudbine je da nastavak Miloševićeve politike devedesetih u 2025. godini ponovo priziva devedesete. Prošlost se vratila. Slučaj NIS-a jasno osvetljava korene studentskih protesta. Trenutni većinski vlasnik NIS-a je Gazprom Neft (44,9%), Gazprom (11,3%) i srpska država (29,9%). Ostatak je u rukama malih akcionara. SAD su uvele sankcije NIS-u. Najpre su dale tromesečni rok da se nađe novi većinski vlasnik ili da država nacionalizuje NIS.
Srpska vlada je čekala čudo ili Trumpovu milost, razmatrala razne iluzorne mogućnosti, kao na primer da Srbija privremeno otkupi ruski udeo i „kada to geopolitika dozvoli” vrati ga Rusima. Gazprom na to nije pristao, već je ponudio da MOL kupi 11,3 procenata, čime bi prestao da bude većinski vlasnik. Više je poverenja imao u MOL nego u Srbiju. Međutim, Amerikanci nisu prihvatili kompromis.
NIS je sada u veoma kritičnom stanju: bez promene vlasništva, rad se obustavlja, što praktično znači da život u Srbiji staje. Na vanrednoj sednici vlade donesena je odluka da se čeka čudo. „Nema drugog rešenja, moramo slediti interese Srbije”, tvrdili su pojedini ministri. Predsednik Vučić se usprotivio nacionalizaciji NIS-a jer bi time trajno pogoršao odnose sa Putinom. Članovi vlade dali su sebi rok od sedam dana. U čuda se veruje.
Tekst je prenet sa portala Lupiga.Com.
