Na mom radaru Anja Ilić

Izvor: Novi magazin

ZVECKANJE NOVIM IMPERIJALISTIČKIM RATOM

Održani su predsednički izbori u SAD, na kojima je očekivanu pobedu odneo Donald Tramp. Povratak republikanaca na vlast prvenstvena je zasluga ne Trampa već demokrata, čiji je predsednik Džozef Bajden odlučio da se upiše u istoriju kao čovek koji je osigurao preko godinu dana izraelskog genocida u Gazi, kao i skoro tri godine rata u Ukrajini kome se ne nazire kraj. Štaviše, jedna od Bajdenovih oproštajnih odluka bila je da dozvoli Ukrajini upotrebu američkih raketa dugog dometa za napade unutar Rusije. Rusija je potom lansirala interkontinentalne balističke rakete u Ukrajinu. To je prva upotreba ovog sistema oružja – koji može da lansira i nuklearne bojeve glave – u nekom ratu.

Treću godinu slušamo da su pregovori o miru nemogući i da je ulaganje u proksi rat NATO-a i Rusije put ka miru. Sada skandinavske zemlje izdaju brošure kako da se ljudi ponašaju u slučaju rata, Nemačka priprema planove ratnih operacija – a polovinu ukrajinskog stanovništva koje želi hitne mirovne pregovore niko ništa ne pita, sem Galupovih anketara. Mrtva usta više od 12.000 ubijenih civila ne govore – ali će stotine miliona nas širom Evrope morati da progovori i rukama i nogama protiv treće svetske klanice u koju imperijalističke sile hoće da nas pošalju.

UPLAŠEN REŽIM I NEUSTRAŠIVI LJUDI

Režim nije bio ovako uplašen još od prošlog juna, kada je 60.000 ljudi na ulicama Beograda tražilo njegov pad. Studenti, aktivisti i radni ljudi već nedeljama blokiraju institucije i ulice dok svi zahtevi u vezi sa zločinom u Novom Sadu ne budu ispunjeni – ne samo simbolične ostavke i hapšenja. Grupe ljudi neumorno brane Stari savski most od rušenja, sukobljavajući se s jakim policijskim snagama. Štrajkuju radnici Pro Tenta u Kostolcu i prosvetari širom Srbije.

Ovog novembra smo pokazali da tuga i bol ne moraju da nas odvedu u očaj i nemoć, već naprotiv – u zaoštrenu borbu za pravdu. Režim u defanzivi treba pritisnuti još jače, ali ne treba stati samo na njemu.

SAMO SOCIJALIZAM SVET SPASAVA

Zadnjih mesec-dva na smenu čitam Trockijevu Izdanu revoluciju, Orvelovu Čast Katalonije i Ridovih Deset dana koji su potresli svet. Povezuje ih jedan motiv: revolucionarna borba za drugačiji i bolji svet; otpor kontrarevolucionarnim snagama kako bi se izgradilo društvo spram potreba ljudi – socijalističko društvo.

Branioci kapitalizma nas optužuju da su revolucije nasilne, rušilačke i zato loše. Niko od njih ne pominje koliko je nasilan, rušilački i do srži loš društveni sistem čiji kraj želimo da vidimo za svog života. Sada, kada se kapitalne investicije doslovno obrušavaju na živote nevinih, nuklearni projektili prete da zbrišu čovečanstvo, a klimatska kataklizma hara planetom, nema nikakve sumnje – ili ćemo preživeti mi, ili će preživeti kapitalizam i sahraniti sve nas.

Samo jedna, ujedno i najveća klasa u svetu može da sruši kapitalizam, a to smo mi – radnice i radnici. A samo ako se organizujemo u svesnu i masovnu političku snagu, u socijalističke radničke partije, možemo da se izborimo protiv svojih neprijatelja i preoblikujemo društvo iz temelja. Taj zadatak je velik i težak, ali je neminovan za najveći ulog koji imamo pred sobom: svoju sadašnjicu i spas moguće budućnosti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.