Ogled – Radina Vučetić

Izvor: Novi magazin

Ilon Mask po mnogo čemu spada u najpoznatije, ali i najkontroverznije ličnosti 21. veka. Kao preduzetnik i vizionar, poznat je po svojim kompanijama Tesla motors (pionir u proizvodnji električnih automobila), Spejs Iks (prva privatna kompanija koja je poslala svemirski brod na Međunarodnu svemirsku stanicu), OpenAI (bavi se razvojem veštačke inteligencije), SolarSiti (bavi se solarnom energijom), Neuralink (bavi se razvojem tehnologije za direktnu interakciju kompjutera sa ljudskim mozgom, i krajem januara 2024. je prvom pacijentu ugradila implantat sa moždanim čipom). Sve ovo zvuči više nego impresivno, i stvara sliku vizionara koji svojim projektima želi da menja svet nabolje. 

Ono što međutim može da ima dugoročne efekte po celu planetu nisu samo njegovi izumi, nego i njegovo delovanje na društvenim mrežama. Još dok je bio samo uticajni tviteraš, Mask je izazivao kontroverze, i već tada su ga povezivali sa američkom desnicom. Tome su doprineli njegovi stavovi o ograničavanju kretanja za vreme korone, kao i podrška kontroverznim ličnostima sa desnog političkog spektra. Situacija se drastično promenila kada je Mask postao vlasnik Tvitera, i nastavio da se sa tih pozicija oglašava na najrazličitije teme, među kojima od početka ove godine, mimo postova o njegovim kompanijama, dominiraju političke teme na kojima i Donald Tramp gradi svoju kampanju. Gledajući Maskov nalog i kako „skače“ s lansiranja Falkona 9 na pitanje migranata i američkih izbora, čovek bi mogao da se zapita da li je pod Maskom mreža X postala kanal za trasiranje puta za Trampovu pobedu.

Kada je u oktobru 2022. godine Mask kupio Tviter, napisao je „ptica je oslobođena“, ali to nije bilo dovoljno, te je u julu 2023. tirkizna ptičica „ubijena“, kada ju je zamenio crni logo X. Ta vizuelna promena označila je novo doba na ovoj društvenoj mreži. Po analizama Vašington posta, od kada je Tviter postao X, na ovoj platformi je mnogo više ekstremističkog sadržaja, propagiranja desničarskih uverenja i antiwoke histerije. 

Jedan od prelomnih trenutaka u životu Maskove platforme X, svakako je bio povratak Donalda Trampa na mrežu koja mu je služila kao megafon dok je bio predsednik, sve do 8. januara 2021. kada je mu je posle napada na Kapitol ugašen nalog. Stvari su, međutim, počele da se menjaju kada je 15. novembra 2022. Tramp objavio svoju treću predsedničku kandidaturu, da bi Mask već 19. novembra, u želji da čuje „glas naroda“, upitao korisnike da li Trampa treba vratiti na ovu društvenu mrežu. Tom prilikom, od oko 15 miliona ljudi, 52% je bilo za Trampov povratak. Za to se čekao povoljan trenutak, koji je došao 25. avgusta 2023, kada se Tramp oglasio na X-u, objavljujući svoju policijsku fotografiju, uz link ka njegovoj kampanji za izbore 2024. Policijska fotografija jednog američkog predsednika, sa pogledom punim besa i prkosa, definitivno je označila početak njegove predsedničke kampanje. Trampov post podržao je vlasnik mreže X Mask rečima „next-level“, čime je intenzivirana kampanja. 

Ako se pogledaju Maskove objave od početka 2024, vidi se da su mnoge od „trampovskih“ tema tu – pitanje (krađe) izbora, zabrinutost zbog migranata, pitanje jednakosti i prava manjinskih grupa, antivakserski stavovi. Najglasniji je bio kada je u pitanju Bajdenova granična politika, gde je otvoreno kritikovao ilegalan ulazak migranata u Ameriku, videći u tome pretnju po nacionalnu bezbednost SAD. Mask je u postovima otvoreno optužio Bajdena za strategiju dovođenja što većeg broja migranata u Ameriku, da bi sebi obezbedio glasove za izbore. 

Za Trampovu kampanju radi i širenje lažnih vesti o američkom izbornom sistemu, još jedna od čestih Maskovih tema na mreži X. Na tragu Trampovih optužbi da je pokraden na izborima 2020, Mask navodi da je ludilo („this is insane“) što se u Americi može glasati bez ličnog dokumenta, i što se može glasati i poštom, a ne isključivo listićima koji se ubacuju u glasačku kutiju. Onaj ko iole poznaje način izbora predsednika u Americi, zna da je rano glasanje i glasanje poštom uvedeno još za vreme Građanskog rata, da bi i vojnici mogli da glasaju, kao i da je na izborima 2016. godine, kada je Tramp pobedio, svaki četvrti glas stigao poštom. 

Svakako je jedno od ubojitijih oružja u Maskovom i Trampovom predizbornom arsenalu na platformi X nalog Takera Karlsona. Ovaj kontroverzni novinar, desničar, teoretičar zavera i svojevrsni portparol Donalda Trampa, posle otkaza na Foksu našao je svoju sigurnu luku na platformi X, na kojoj trenutno ima 12,2 miliona pratilaca. Ne krije da navija za Trampa, a u medijima se spekuliše da bi Karlson mogao da bude i potpredsednik. Politiko Karlsona naziva Trampovim diplomatom u senci, što je njegov poslednji propagandistički poduhvat – intervju s Vladimirom Putinom i potvrdio. Kako je objasnio na X-u, intervjuisao je Putina da bi američka javnost čula istinu o ratu u Ukrajini, jer ona, po njemu, nema pojma o tome. 

U prvih sat vremena, na X-u je ovaj intervju videlo 10 miliona ljudi, a u prva tri dana oko 190 miliona ljudi. U njemu je nasmejani Putin imao više od dva sata za lekcije o istoriji i za negiranje suvereniteta Ukrajine, za pravdanje Hitlerovog napada na Poljsku, za kritiku Amerike, ali i za pohvalu Donalda Trampa i Ilona Maska. Zahvaljujući Karlsonu i Masku, Putin je dobio pozornicu za nastup kakav nije imao od početka rata. 

Celokupno delovanje Maska i njegove X mreže otvara pitanje uticaja društvenih mreža na rezultate izbora. Od izbora Baraka Obame uticaj društvenih mreža je jedan od najvažnijih u opredeljivanju glasača. Platforma X trenutno ima oko 556 miliona korisnika, od kojih oko 95 miliona iz SAD. Najpraćeniji na X mreži je upravo Ilon Mask sa 172,2 miliona pratilaca. Poređenja radi, drugi po broju pratilaca na ovoj mreži, Barak Obama, ima 132 miliona pratilaca, Džastin Biber i Kristijano Ronaldo oko 111 miliona, Tejlor Svift 95 miliona, Donald Tramp 87 miliona, dok zvanični nalog predsednika SAD Džozefa Bajdena ima 34 miliona. U tom smislu, verovatno je pitanje dana kada će se Tramp ponovo aktivirati na X-u. Ali, i bez toga, njegova kampanja je vrlo intenzivna – na nalogu Ilona Maska, i u skretanju udesno platforme X.

Biografija


Radina Vučetić je redovna profesorka i upravnica Centra za američke studije Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. U fokusu njenih istraživanja su istorija 20. veka, američke studije, Hladni rat, srpsko/jugoslovensko-američki odnosi, istorija Jugoslavije, kulturna i društvena istorija, kulturna diplomatija i meka moć.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.