Ogled – Željko Ožegović

10. February 2024.
Više od košarke
Trail Blazers Nuggets Basketball
Nikola Jokić. Foto: Beta/AP Photo/David Zalubowski

Izvor: Novi magazin

Denver Nagetsi su pre sedam meseci osvojili NBA šampionski prsten i time nezvanično postali svetski prvaci u košarci u najjačoj ligi na svetu, a svi oni koji se iole razumeju u ovu igru između dva obruča znaju koliko je to težak zadatak. U prošlogodišnjem play-offu ostvarili su impresivnih 16:4, drugi rezultat u istoriji, a ogroman doprinos uspehu dao je Nikola Jokić. Postao je prvi igrač u istoriji NBA koji je u play-offu bio najbolji u svim kategorijama: u datim poenima, skokovima i asistencijama. 

Dva puta je Jokić prethodnih godina (2021 i 2022) proglašavan MVP-jem, najboljim igračem NBA lige, i iako mu je prošle godine ta titula nepravedno oduzeta on je to nadoknadio neverovatnim igrama u play-offu gde je proglašen i MVP-jem finala Zapadne konferencije i MVP-jem finala play-off-a! Koliko je veliko je ovo dostignuće pokazuju i izjave nekih od najvećih igrača, poput Lebrona Džejmsa, Stefana Karija, Kevina Durenta, Šakila O`Nila, Čarlsa Barklija, Trjesija McGrejdija, ali i trenerskih gromada poput Grega Popovića i Stiva Kera.

Oni koji ne razumeju najbolje ovu igru i koji misle da je košarka samo najveći broj poena i sirova fizička snaga stalno osporavaju Jokićeve kvalitete. Bez obzira na tu činjenicu, uz neverovatan procenat efikasnosti, nesebičnosti i uticaja na igru koji do sada nije zabeležen, ili bar ne na ovaj način u istoriji NBA lige, Jokić će ostati zapamćen kao jedan od najvećih igrača koji su ikada igrali košarku.

Statistika koju Amerikanci tako pedantno vode pokazuju svu kompleksnost i veličinu Jokića kao igrača! Kada se kombinuju prosečan broj poena, skokova i asistencija po utakmici u jednoj sezoni play-offa ispred Jokića je jedino legendarni Wilt Chamberlain, dok mu u leđa gledaju veličine poput Karim-Abdul Jabbara i Lebron Jamesa!?! 

Po prosečnom broju postignutih poena u play offu prevazišao je Kevina Durenta i njegov ovogodišnji prosek je bio 30 poena po utakmici! Po asistencijama i dodavanjima premašio je i legendarnog Medžik Džonsona sa prosečno 9.5 po utakmici! U skokovima je nadmašio neverovatnog Tima Dankana iz San Antionio Spursa! Po efikasnosti šuta za tri poena Jokić je bio bolji i od nenadmašnog Stefa Karija! Mnogi mu zameraju igru u odbrani ali je premašio, brojke to govore, i Janisa Adetokumba. 

Možete da ga volite ili ne, ali sve ove brojke pokazuju koliko je Jokić dobar igrač! Dakle, on je kombinacija najboljih igrača u istoriji ove igre – Kevina Durenta, Medžika Džonsona, Tima Dankana, Stefana Karija i Janisa Adetokumba i ono što je postigao prošle godine je prosto neverovatno. 

Brojke su zapanjujuće, prva NBA titula u istoriji Denver Nagetsa je osvojena, Jokić i ove godine nastavlja u istom ritmu i po završetku karijere već je viđen u kući slavnih zahvaljujući velikom talentu i svojim igrama, ali ovo nije samo priča o tome!

Ovo je priča i o sjajnom treneru Majku Melounu koji je prepoznao Jokićev talenat i koji je strpljivo godinama gradio i stvarao tim oko njega. Mogla je Jokićeva karijera, kao i mnogih drugih igrača uostalom, da nije Majka Melouna, da krene i potpuno drugim tokom. Na sreću ljubitelja košarke, to se nije desilo! Setimo se samo, kada je Jokić došao u Denver, ovaj tim je imao još jednog odličnog centra iz Bosne, Jusufa Nurkića. Meloun je forsirao Jokića što je rezultiralo ubrzanim odlaskom Nurkića iz Denvera zbog čega je trener Meloun trpeo brojne kritike u javnosti. 

Sada je jasno da je trener Denvera video malo dalje i malo više od drugih. Prepoznao je ne samo Jokićev neverovatan košarkaški talenat, razumevanje košarke, njegove ljudske kvalitete ali i „ono nešto“ što ih je i dovelo do prve titule u istoriji, a to je osećanje za timsku igru. Jokić to stalno pokazuje na terenu, ali je to i sublimirao je u jednoj rečenici u nekom od datih intervjua. Na pitanje novinara otkuda to da on kao centar ima toliko asistencija, jednostavno je odgovorio: „Kada postignem koš srećan sam samo ja, a kada asistiram nekom saigraču, srećni smo nas dvojica.“

Denver je usvojio upravo tu filozofiju igre i to ih je dovelo, posle 54 godine i najdužeg čekanja u istoriji NBA lige, do prve titule šampiona! Ta filozofija i hemija osećala se neprestano na svakoj utakmici.

I zbog toga, da ponovim, ovo nije priča samo o NBA tituli, o brojkama i nesumnjivoj veličini i doprinosu Jokića. Ovo je priča o organizaciji, o procesu strpljivog komponovanja i građenja tima, o prepoznavanju talenata i kvaliteta, o procesu izgradnje timskog duha, zajedničke filozofije igre i uspehu koji nije došao preko noći. Veliki rad, međusobno poverenje i vera da su na pravom putu iz godine u godinu vodila ih je ka vrhu i ovom istorijskom rezultatu na koji su čekali više od pet decenija.

Iz ovog uspeha Nikole Jokića i tima iz Denvera svaki tim, rukovodilac, kompanija ili bilo koja organizacija može mnogo da nauči i zato mi nije bilo teško da ustajem noću i gledam sve njihove utakmice u play-off-u, jer nije ovo priča samo o košarci i o sportu. Uspeh u krajnjoj liniji nikada, ma koliko neki igrač bio dobar i neponovljiv, ne zavisi samo od pojedinca i to smo već ranije videli i na primeru najvećeg igrača u istoriji košarke – Majkla Džordana. Bez dobrog tima i jake organizacije ni on nije mogao do titule. 

 

Na pitanje novinara otkuda to da on kao centar ima toliko asistencija, Nikola Jokić je jednostavno odgovorio: „Kada postignem koš srećan sam samo ja, a kada asistiram nekom saigraču, srećni smo nas dvojica.“

 

I zato ova titula ne pripada samo Jokiću i igračima na terenu, pripada i vlasniku kluba, treneru i celom pratećem timu koji su iz senke učestvovali i doprineli tom uspehu i koji su čvrsto u njega i verovali. Možda bi iz ove mini analize i naši košarkaški klubovi, sportske ali i sve druge organizacije mogli ponešto da nauče?

 

Biografija

Željko Ožegović, diplomirani ekonomista, šef je kabineta u Ministarstvu za EU integracije. Zaljubljenik u fotografiju. Bivši košarkaš, igrao u KK „Ušće“ i KK „Crvena Zvezda“. Radio u privredi 13 godina, u dva mandata je bio predsednik opštine Novi Beograd (2000-2008), kao i predsednik SKGO-a (2005-2008), šef delegacije SCG u Savetu lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, član gradskog veća grada Beograda. U biografiji beleži predsedavanje Odborom međunarodnog sajma knjiga (2009-2014), kao i poziciju državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click