Zorica Panić – Ovo nije slučaj Mladenovac
Tekst preuzet uz dozvolu Zorice Panić majke dve žrtve, Tekst priredila: dr Slavica Plavšić
U noći 4.maja, u kasnim večernjim časovima ubijeno je petoro mladića iz ovog sela:
Marko Mitrović (18), Aleksandar Milovanovović (18), Nikola Milić (15), Lazar Milovanović (20), Nemanja Stevanović (21) a Petar Mitrović (20) je kasnije, posle 50 dana, od posledica zadobijenih povreda, preminuo u bolnici u Beogradu.
Blažić je, nakon pucnjave u Malom Orašju automobilom stigao u selo Dubona udaljenom desetak kilometara od Orašja.Tamo je ubio policajca Milana Panića(22), njegovu sestru Kristinu Panić (19) i njihovog prijatelja Dalibora Todorovića (25).
Jedna porodica je u trenu, ostala bez ćerke i sina.
O ovim mladim ljudima ne znamo gotovo ništa. Teško se mogu naći i njihova puna imena i prezimena, samo inicijali. Čak je i imena njihovih sela teško zapamtiti : Malo Orašje i Dubona. O njima se uglavnom govori kao o žrtvama masakra u okolini Smedereva i Mladenovca.
Tim povodom je na svom fejsbuk profilu, Zorica Panić, majka ubijene Kristine i Milana Panića, napisala dirljivu objavu, koju objavljemo u celosti.
“Pre pet meseci je zivot za mene stao! Ubio me jedan monstrum.
Ali pre mene ubio je i moju porodicu, moju decu, moju dušu. Ubio je devet nedužnih i divnih bića. Zavio je u crno selo u kom sam rodjena a i selo u kom sad zivim, gde sam se udala. Jedno tatino derište je dalo sebi za pravo da oduzme život naših najvoljenijih. Od tog prokletog četvrtog maja sve je stalo. Ali isto ne važi i za ubicu! Još uvek nije osudjen za ovaj teroristički napad (tako je ovaj događaj okarakterisan od strane ministra policije).
On je pritvoru, u čistoj postelji, ima tri obroka dnevno, ima šetnji i sve što mu treba. Naravno, ono što mi najviše smeta su stalne posete posete porodice. Svakog petka.
A on je nama sve to uskratio. Mi ne možemo više da vidjamo svoju decu, ne možemo da im spremamo omiljenu hranu, ne možemo da ih poljubimo. Više nemam kome da napravim ledene kocke, a on to naravno može da naruči svojoj mami i da mu ona odnese.
Pa se ovako pitam je da li je to normalno da jedan krvnik ima pravo na posete i bilo šta lepo? A pre toga je našoj deci svo to pravo oduzeo!?
Ja mislim da je to samo podstrek ostalima da mogu to isto da urade a proći će maltene nekaznjeno. Trebalo bi da mu je dosad presudjeno i da mi imamo nekakav mir, ako to može tako da se nazove.
Pitam se ko je ovde ubica?Jer njegovu kuću čuva i dan danas policija, pa se ljudi zapitajte ko plaća taj nadzor 24h? Ko su oni ? Kakve posledice oni snose što su nam oduzeli živote?
Ovo nije slucaj Mladenovac! U Mladenovcu se 4 maja nije ništa dogodilo, već u selima Malo Orašje i Dubona!
Zar je teško da se to zapamti i tako izgovori?
Totalno smo zapostavljeni što se tiče strucne pomoci! Obećano nam je da će nas obići centar za socijalni rad, ali verovatno im treba još vremena.Obišli su porodice ranjenih a nas ubijene (mislim na porodicu Todorovic i moju) su zaobisli. Zbog čega?
Ljudi osvestitite se! Mogla su biti tu i vaša deca.
Bar nam pomozite da ubica bude osudjen na doživotnu robiju zajedno sa ocem jer mu je on sve to omgućio.