Dimitrije Boarov: Konverzija kao konfuzija

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Po svemu sudeći, zakonski predlog da se faktički ukine naknada za konverziju „prava korišćenja“ građevinskog zemljišta u državnoj svojini u pravo svojine onih koji su privatizovali nekadašnja „društvena preduzeća“ ili došli do celine ili dela njihovog kapitala kao poverioci ili kupci u postupku stečaja – postaće u narednim danima nova-stara „velika tema“ u sukobu vlasti i (dela) opozicije u Srbiji. Naime, Vlada Srbije je prošle sedmice, usred dva velika i tragična masakra dece i ljudi, našla vremena da utvrdi predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se ukida obaveza konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta („po tržišnim cenama“), koja je, navodno, gušila naše građevinarstvo i planove investitora i onemogućavala „ubrzanje procedure izdavanja građevinskih dozvola“, sprečavala njihovu „transparentnost“, itd.

Ova odluka naišla je žestoko osporavanje nekih opozicionih političkih stranaka (SSP-a, na primer), kao i pojedinih stručnjaka (ekonomista Ljubodrag Savić, na primer), a njoj se suprotstavio i Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije – koji, najkraće rečeno, iznose stav da je takvo ukidanje naknade za konverziju nepravedno i ekonomski štetno za državu koju stalno muče budžetski deficiti, te da je besplatno ustupanje državnog građevinskog zemljišta „biznismenima“ već u Ustavnom sudu Srbije ocenjeno kao protivustavno.

Konfuzija oko spomenute konverzije zapravo je počela da se zida još u vreme donošenja zakona o privatizaciji 2001. godine, kada je postalo jasno da pojedini investitori kupuju (jeftino) kapital određenih fabrika i preduzeća (naročito u Beogradu), računajući da će ugasiti njihove dotadašnje poslove i na njihovim placevima graditi stambene i poslovne objekte – koji će im nakon prodaje doneti mnogo veći profit. Tadašnji radikali i opozicionari, pa i deo onih koji su došli na vlast u Beogradu kao pripadnici „demokratske vlasti“, kritikovali su ovakav način otuđivanja građevinskog zemljišta, koje su smatrali „javnim dobrom“ i „narodnom imovinom“, pa je doneto bizarno rešenje da se državno zemljište može davati samo sa „pravom korišćenja“.

Kada su kritičari spomenutog rešenja došli na vlast (SNS i njihovi partneri) usvojena je nova zakonska formula, po kojoj privatizovana preduzeća mogu postati vlasnici državnog zemljišta ako plate konverziju svojih dvorišta po tržišnim cenama ili ako od te naknade budu izuzeti po složenim uslovima i proceduri. Međutim, i takvo rešenje navodno je vezalo ruke vlastima, naročito kada je to građevinsko zemljište počelo naglo da poskupljuje, pa je počela priča da naknadu za konverziju valja ukinuti (naročito kada su to već učinile Slovenija, Hrvatska i BiH). Tome se suprotstavio, još 2013. godine, Ustavni sud Srbije.

U borbi da se ukine naknada za konverziju najviše istakao Goran Vesić, koji je, još dok je bio zamenik gradonačelnika Beograda, zvanično pokrenuo inicijativu da se naknada za konverziju ukine. Taj zahtev podržao je i NALED, koji je dosta dugo vodila današnja premijerka Ana Brnabić. Koji su argumenti za taj politički smer iznošeni? Ovde ćemo skraćeno izneti argumente Gorana Vesića, koje je on izneo na Kopaonik biznis forumu, sada već kao ministar građevinarstva u Vladi Srbije. Po njemu, ukidanje naknade za konverziju pospešiće građevinarstvo u Srbiji čija aktivnost je (u vreme kovida) pala za 10 odsto. Pri tome, on je rekao da je za 13 godina važenja naknade za konverziju ona državnom budžetu donela samo 31 milion evra prihoda, a izgubljene su velike investicije na oko 5.000 lokacija (a tome je dodao i da je 90 odsto realizovanih ulaganja izvedeno bez plaćanja konverzije). Prethodno je i NALED izneo podatak da je anketirao 13 kompanija, koje su trebalo da plate 3,2 miliona evra za konverziju, pa su, navodno zbog toga, odustale od investicija vrednih 67 miliona evra.

Sada se u spomenutu polemiku uključio i Savet za borbu protiv korupcije, koji je 8. maja saopštio da Vladinu odluku treba poništiti, jer je „protivna javnom interesu i Ustavu Republike Srbije“. Ranije je funkcionerka SSP Ana Gođevac izjavila da će, ukoliko se dozvoli besplatna konverzija, „to biti najveća pljačka, ne u istoriji Srbije, nego Evrope“. Ona je pri tome, rekla da spomenutih 5.000 lokacija (koje u Beogradu dostižu po 10 miliona evra svaka) vrede oko 50 milijardi evra i da bi se taj novac slio u privatne džepove, a ne u korist građana Srbije. Zasad nisu krenule glasine za koga se gura spomenuti zakon o ukidanju konverzije – da li Beogradu na vodi, kupcima Luke Beograd, BIGZ-a ili Geneksove kule, a možda i kompleksu oko Budućeg stadiona u Surčinu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.