Veran Matić – Povišeni pritisak usled primene zakona

Piše: Veran Matić, Bezbedni novinari

Kao predstavnik Stalne radne grupe za bezbednost novinara prisustvujem suđenjima (Nikolić je osuđen za nasilje prema OK radiju na 14 meseci zatvora).

To je moja obaveza i drugih članova SRG. To nije telo vlade Srbije, već ad hoc telo formirano sporazumom MUPa, Republičkog javnog tužilaštva i novinarskih udruženja. Sada sam i u ulozi svedoka, jer sam svedočio novim pretnjama koje je Nikolić Kantar uputio vlasnici i zaposlenoj u OK radiju Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov, za vreme suđenja na kojem je dobio 14 meseci zatvora koje upravo izdržava. Pored nemaštovitih razloga za odlaganje suđenja koji se svi svode na zdravstveno stanje po pravilu pogoršano pred samo ročište, Nikolić Kantar je počeo da sprovodi novu preteću taktiku, optužujući mene za progon.

Tako je pre tri nedelje uputio zahtev za izuzeće svih sudija u Vranju u Osnovnom sudu, uključujući i predsednicu suda. Tada smo ga videli i kroz prozor suda u dvorištu koje sud deli sa zatvorom. Nije izgledao kao neko ko ne može da prati suđenje, naročito pošto samo suđenje ne iziskuje nikakvu fizičku aktivnost, jer mu je dozvoljeno da sedi i prilikom davanja iskaza ili komentarisanja suđenja. Dodatno, pre tri nedelje je sud je tražio od institucija, onih koji upravljaju izvršenjem sankcija i zdravstvenog sistema, da mu se omogući svaka neophodna asistencija za prisutvovanje suđenju. Nije pomoglo. Nadležni su ga iz dvorišta odveli u zdravstveni centar i to se događa u kontinuitetu nekoliko meseci. U svim sudskim procesima koji se vode protiv njega više je neodržanih nego održanih ročišta. A podsetimo, izbegava suđenje zbog pretnji načelniku Policijske uprave u Vranju, zbog pretnji i nasilja prema bivšoj partnerki, kao i pretnji predstavnicima OK radija, i to za vreme suđenja za nasilničko ponašanje za koje ima pravosnažnu presudu.

Odmah da napomenem da je ta pravosnažna presuda, koju je donela u efikasnom i pravičnom suđenju sutkinja Jelena Dimitrijević, doživela i svoju potvrdu od strane Vrhovnog kasacionog suda, kojem su se žalili advokati Dejana Nikolića Kantara, Petar Punović i Predrag Tomović.  U presudi je zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao neosnovan.

Ovo je najbolji dokaz da je optužnica, izvođenje dokaza, samo odvijanje suđenja, bilo po najboljim mogućim standardima, kojima se adekvatno štite i žrtve i optuženi.

Ova presuda je ekspedovana tek pre nekoliko dana, posle opstrukcije ročišta koje je Nikolić Kantar pokušao da odloži (i na kraju uspeo), prvo tako što je tražio izuzeće svih sudija u OJT Vranje. Izgubili smo vreme dolazeći u Vranje, pa sam tražio od suda, po Zakonu o dosupnosti informacija, dokumentaciju tj. obrazloženje Zahteva za izuzeće svih u sudu.

Dobio sam dokument čije delove ću citirati. Razlog za izuzeće je „sumnja u njihovo pristrasnost“:

„Ovo sa razloga jer sam iz štampe saznao da na iste uticaj ostvaruje Veran Matić, kao i drugi članovi komisije za zaštitu novinara… Nije sporno da navedeno lice prisustvuje suđenju, pa ni da sud odluči da ga pozove kao svedoka, ali je sporno to da se ovom svedoku poznate činjenice iz spisa ovog predmeta i drugih predmeta u kojima se postupa vodi protiv mene…Ovo očigledno jer u novinskom tekstu stoji da simuliram zdravstvene probleme te da je: „Posle poslednje simulacije, sud odredio da nadležna zdrastvena ustanova izvrši veštačenje da li može da prati suđenje i utvrđeno je da bez ikakve dileme – može da prisustvuje suđenju i da ga prati“.  Ovakav podatak meni kao stranci nije poznat, a novinaru i svedoku jeste….“

„Sam pomenuti, kao autor teksta potvrđuje ne da samo prati suđenja i ne samo da ga to diskfalifikuje kao svedoka, već i da se sastaje sa lokalnim vlastima, policijom, tužiocima ali avaj, smatra i kaže: „kao da to nije obaveza člana Stalne radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara“. U drugim tekstovima naglašava da se radi o radnoj grupi koju je formirala Vlada, dakle predstavlja organ izvršne vlasti ili telo u okviru tog sistema pa je logično, nedozvoljeno uticanje ove grane vlasti na sudsku vlast“.

Posebno mi je zanimljiv stil Nikolića Kantara sa korišćenjem „ali avaj“… i beskurpulozna laž da sam bilo gde navodio da je Stalna radna grupa telo vlade, jer nije… a objasnio sam kako je osnovana: u sporazumu RJT, MUP i udruženja novinara, jasno je definisana uloga tog tela.

Spektakularna je zamerka sudu, da se pretresi zakazuju češće nego kako je dotični Nikolić Kantar navikao. To je za njega nešto nedopustivo, i to dovodi „u vezu sa pritiskom medija a posebno pomenutog Verana Matića koji u svojim napisima govori i da ću biti osuđen na 2 godine zatvora….“

Rekao sam u tekstu da za pretnje načelniku PU Vranje može dobiti i kaznu do 2 godine zatvora, a pogrešio sam – kada sam pogledao Zakon, može i više…

Nikolić Kantar doslovno tvrdi da efikasnost suđenja dovodi do „mojih promena u zdravstvenom stanju prilikom dovođenja na glavni pretres…“

Sam Kantar priznaje da mu pritisak raste od funkcionisanja pravne države, i da bi na njegovo zdravlje blagotvorno, kao neka banja, delovalo usporavanje i beskonačno odlaganje suđenja, ne samo u ponovljenoj pretnji OK radiju, već posebno za slučaj pretnji načelniku PU Vranje, a nekako u drugi plan padaju pretnje devojci sa kojom je bio u vezi. Toliko je sve strašno na svakom nivou, da bilo kakvo prozivanje pravnog sistema i sudija samo razotkriva razmaženost čoveka koji je više od šest puta osuđen za kriminalne aktivnosti a adekvatne kazne je izbegao. Čoveka koji je simbol nasilja u Vranju, koje se pretače u političke snage.

Nadam se da će uskoro biti objavljene odluke tužilaštva i suda kada je reč o drastičnim pretnjama zaposlenom u Centralnom zatvoru („daću 30.000 eura za tebe i tvoju porodicu….“). Kako je moguće da bilo ko ima ne toleraciju, već bilo kakav oblik razumevanja za čoveka koji je spreman ne samo da preti na ovakav način predstavnicima države, i to načelniku PU a potom i zaposlenom u CZ, a uz to je pravosnažno osuđen za pretnje medijama. I opet, na kraju, ostaje nasilje prema mladoj ženskoj osobi… Ubijanje žena tokom nasilja u bračnim ili drugim vezama je kao epidemija… I u ovom slučaju u prvi plan treba da stavimo sudbinu devojke zbog čijih svedočenja se sudi Nikoliću Kantaru, suđenja zbog pretnji ženama iz OK radija, pa tek posle sve ostalo…

Danas, kada vidimo pogubnost nasilja u svakom obliku, uloga pravosudnog sistema mora da bude upravo onakva kakvu je potrdio Vrhovni kasacioni sud.

A kada je reč o informacijama koje posedujem, one nisu zabranjene i nedostupne. Samo je važno tražiti te informacije po postojećim zakonima.

Podsetio bih da je Nikolić Kantar dobio licencu za organizovanje igara na sreću, tj. za svojih više od 80 kladionica, protiv zakona jer je bio osuđivana osoba, a posebno osuđena i za krvično delo organizovanja ilegalih igara na sreću. I ne samo da mu nisu zatvorene kladionice već rade punom parom… puneći džepove vlasnika, podstičući kladioničarske zavisnosti, koji samo šire nove socijalne probleme i nasilje.

Svaki oblik patologije, računajući i ovu zavisnost, proizvode nove patologije, a osuđivane za kriminal, u uspešne „biznismene“ i „humanitarce“.

Mnogo bih bio srećniji u životu da svoju energiju korisim mnogo više pomažući Ženskom solidarnom frontu u njihovim akcijama solidarnosti sa najnemoćnijim stanovnicima Vranja i Pčinjskog okruga… Što i činim, ali verujem da bismo mogli i više da uradimo da nije ovakvih štetočina i opstrukcija…

Mnogo mi je žao Srbije, šta smo dočekali, ali meni se čini da moramo svi da uradimo mnogo više od onoga što se od nas očekuje. Jer ne mogu drugačije da se menjaju društva.