Na mom radaru: Vesna Perunović

Izvor: Novi magazin

O INSPIRACIJI

Moj rad crpi inspiraciju iz mojih vlastitih iskustava, mog detinjstva, intimnih odnosa, porodičnog života, iskustva dijaspore, mojih putovanja i susreta sa različitim kulturama. Verujem u konstantni angažman i posvećenost radu, koji se ostvaruje na više paralelnih planova koji nisu vezani za konkretnu produkciju. Umetnička inspiracija nije nešto što iščekujem i na šta računam da se pojavi da bih mogla da stvaram. Kad nisam u procesu produkcije bavim se stvarima koje su u mojoj umetničkoj praksi vrlo važne i koje zahtevaju da im se posveti vreme, kao što su istraživanje novih mogućnosti načina rada, planiranje radova koji će tek doći, korespodencija, komunikacija, pisanje, osmišljavanje novih projekata, organizovanje materijala… Između svakodnevnih obaveza koje imam u domaćinstvu i umetničkog delovanja skoro da nema dokolice, umesto toga postoji konstantna smena aktivnosti, i taj konstantni stimulans je u stvari moja inspiracija, preplitanje umetnosti i života, način na koji se oni povezuju i kako utiču jedan na drugi. 

MERI POPINS

Moja praksa je moja igraonica. Ona je takođe moj unikatni način komunikacije sa svetom; nastojim da stvorim rad koji navodi na razmišljanje i izaziva emocije a takođe komunicira i na univerzalnom nivou. Jedan od najranijih važnih uticaja na moju praksu datira iz mog detinjstva. To je utisak koji je na mene ostavio film „Meri Popins“ i posebno scena u kojoj glavna junakinja, dadilja, preuređuje sobu svojih štićenika tako što iz relativno malog kofera, izvlači do u nedogled, neuporedivo veće dekorativne objekte, delove nameštaja, stolice, lampe, ogledala. Ta sekvenca u filmu je za mene bio ‘eureka’ momenat koji je podsvesno u velikoj meri uticao na strategije koje danas koristim u svom radu. Taj magični momenat želim da rekreiram u svojoj umetničkoj praksi. Volela bih imam moć da svoju publiku transportujem u drugu dimenziju magijom svih radova, da dotaknem posmatrača koristeći minimalnu količinu materijala ili gotovo ništa, a da postignem trajni, maksimalni efekat i ostavim trag u njihovoj svesti.

NAŠ ISTORIJSKI TRENUTAK

Svaki period u istoriji čovečanstva ima svoje enormne izazove i probleme i svaka generacija može da kaže da je njihovo vreme istovremeno i najbolje i najgore. U trenutku kada prolazimo kroz masovne globalne krize, kao što su migracija, ratovi, uzdizanje radikalne desnice, eskalacija socijalnih razlika, rodnih i rasnih nejednakosti, prirodnih katastrofa, prolazimo istovremeno kroz inspirativno vreme ubrzanog napretka tehnologije. To što ovo vreme čini unikatnim i što definiše ovaj istorijski momenat je i demokratizacija autorskog izraza ili lične ekspresije. Danas svako ko se bavi nekom delatnošću i ima talenat može to da podeli to sa svetom putem tehnologije. Prolazimo kroz adolescenciju tehnološkog napretka i još uvek učimo kako da se nosimo sa njom; pitamo se da li je ona pozitivan ili negativan uticaj u našim životima? Ono što je očigledan boljitak koji tehnologija donosi ovom vremenu je mogućnost povezivanja i delovanja na globalnom nivou: mogućnost globalnog aktivizma, promene opresivnih sistema, rušenja režima… Ljudi mogu da se povezuju kao nikada do sada i da deluju na globalnom nivou. Tehnologija nam daje šansu da bolje upoznamo i sagledamo sebe u odnosu na druge, i čini ovaj naš istorijski trenutak beskrajno uzbudljivim i inspirativnim.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.