“Dobro što se desio januar, ali tu je i avgust”: Misija “odleđivanja odnosa” Srbije i Hrvatske će tek biti na testu

Sastanci visokih zvaničnika su pozitivan signal, ali to samo po sebi nije dovoljno da bi “led u odnosima” počeo da se topi, ocenjuju analitičari i dodaju da je potrebno rešiti otvorena pitanja i sprečiti zaoštravanje retorike.

Odnosi Srbije i Hrvatske prošle godine dodatno su se zaoštrili nakon što su podignute optužnice protiv četiri hrvatska generala, i posle zabrane predsedniku Srbije da poseti Jasenovac. Sve to izazvalo je burne reakcije i razmenu teških reči. Međutim, čini se da je nova godina donela drugačije tonove i gestove koji su ih pratili, što su mnogi ocenili kao šansu za pomak u dobrom smeru.

Prvi znaci dobre volje viđeni su na tradicionalnom božićnom prijemu Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu, kome je, osim Ivice Dačića i Tomislava Žigmanova, prisustvovao i hrvatski premijer Andrej Plenković. To su analitičari ocenili kao dobru vest zbog toga što dugo nije bilo sastanaka na visokom nivou, a i na prijemu je poručeno da su dobri odnosi dve zemlje u interesu oba naroda.

“Želim da vam kažem da su najbolji odnosi Srbije i Hrvatske prvenstveno u interesu naša dva naroda, ali i čitavog regiona. Moje prisustvo danas ovde, osim naše brige o Srbima u Hrvatskoj predstavlja i snažnu poruku o potrebi razgovora i redefinisanja trenutnih odnosa Beograda i Zagreba. Mi ne mislimo isto po mnogim pitanjima, ali moramo da razgovaramo i dogovaramo se”, rekao je Dačić.

Da je pozitivan trend nastavljen svedoči sastanak hrvatskog premijera Andreja Plenkovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na marginama foruma u Davosu.

“Vrlo korektan razgovor sa Andrejem Plenkovićem o srpsko-hrvatskim odnosima. Verujem da ćemo u periodu koji je pred nama uspeti da ostvarimo napredak, kako na planu ekonomije, tako i po pitanju političkih odnosa”, objavio je Vučić na Instagram nalogu “buducnostsrbijeav”. Plenković se nadovezao da su razgovarali uz poruku dijaloga i smirivanja tenzija, a rekao je i da je potrebno uložiti dodatne napore u rešavanju otvorenih pitanja.

Zatim je usledio i dolazak Dačićevog kolege Gorana Grlića Radmana u Suboticu, na manifestaciju “Veliko prelo”. Hrvatski ministar je tom prilikom rekao da su dogovoreni koraci koji će prethoditi njihovom bilateralnom susretu, koji bi imao za cilj da se smanje razlike u stavovima Beograda i Zagreba kako otovrena pitanja ne bi opterećivala Srbe u Hrvatskoj i Hrvate u Srbiji.

Da su upravo srpka manjina u Hrvatskoj, i hrvatska manjima u Srbiji važan element i most u odnosima dve zemlje, rečeno je i u Zagrebu na predstavljanu zbornika “Hrvatsko-srpski odnosi – rešavanje otvorenih pitanja”. A otvorenih pitanja nije malo, i za rešavanje je potreban veliki trud, ali je potrebno i da obe zemlje smanje narativ građenja nacionalnog identiteta nasuprot drugoj strani, poručuju analitičari.

Pozitivan efekat koji može da ima saradnja manjina

Postavlja se pitanje zbog čega je baš sad došlo do intenziviranja dijaloga i poseta zvaničnika Srbije i Hrvatske, a nekoliko je mogućih odgovora. Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Beogradu Dejan Jović kaže da pre svega prepoznaje da su i jedna i druga strana priznale ulogu koju imaju manjinske zajednice i pozitivan efekat koji njihova međusobna saradnja može da ima na celinu odnosa.

S druge strane, konsultant za politički marketing Paulina Janusz podseća na prepreke koje je Hrvatska imala na putu ka EU, i ukazuje da bi i Srbija mogla da se nađe u sličnoj situaciji.

“Kada je Dačić bio u poseti Hrvatskoj, on je najbolje definisao odnose dve zemlje. Rekao je – mi Srbi nismo najmiliji, ali smo komšije, pa šta ćemo sad? Moramo se nekako trpeti”, ističe ona i kaže da će Srbija održavati korektne odnose sa Hrvatskom ukoliko razmišlja o evropskom putu.

“Ali, Hrvatska će sigurno imati mnogo toga da kaže kada se ti pregovori ozbiljnije otvore. Treba da se setimo da je Hrvatska imala najviše problema od strane Slovenije kad je ulazila u EU. Onda je Slovenija posegla za nekoliko tema iz prošlosti, i Hrvatska je morala da napravi ustupke. Pretpostavljam da će Hrvatska u budućnosti to isto raditi prema Srbiji, tako da su ti odnosi prosto neophodni”, navela je ona za Euronews Srbija.

“Ali, Hrvatska će sigurno imati mnogo toga da kaže kada se ti pregovori ozbiljnije otvore. Treba da se setimo da je Hrvatska imala najviše problema od strane Slovenije kad je ulazila u EU. Onda je Slovenija posegla za nekoliko tema iz prošlosti, i Hrvatska je morala da napravi ustupke. Pretpostavljam da će Hrvatska u budućnosti to isto raditi prema Srbiji, tako da su ti odnosi prosto neophodni”, navela je ona za Euronews Srbija.

Raspudić kaže da postoje stvari koje su iz hrvatske perspektive neshvatljive, a to je pre svega sudbina nestalih, i da je zbog toga potrebno rešiti sve što je moguće iz ratnog nasleđa. “To bi bio nekakav dobar početak za poboljšanje odnosa, a ostale stvari treba prepustiti vremenu”, napomenuo je.

Matić: Potrebni zajednički timovi

Upravo kada je reč o pitanju nestalih, specijalni izaslanik predsednika za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom Veran Matić je rekao za Euronews Srbija da su mu baš na događaju u Subotici, gde su bili gosti iz Hrvatske mnogi davali podatke koje je trebalo da proveri u našim arhivima i da se on time bavio proteklih nekoliko dana.

Kako dodaje, kada mu je poverena dužnost, zajedno sa gradonačelnikom Osijeka, to je bila dopuna onoga što rade Komisije, ili “tačnije što možda ne rade”: “Da povežemo organizacije, porodice nestalih, civilne službe u jednu zajednicu, da se veći broj nestalih pronađe i ekshumira. To je trajalo dok je trajala politička volja, odnosno dok je Kolinda Grabar Kitarović imala određenu vrstu moći u Hrvatskoj. Ostao sam samo ja u toj priči i to je svedeno na moju komunikaciju sa porodicama nestalih i našim institucijama ovde u pojedinačnim slučajevima, i ja radim šta mogu”, ukazao je Matić.

On ukazuje da, nažalost, rad komisija zavisi isključivo od toga da li postoji politička volja ili ne i podseća da je onog trenutka kada je uspostavljen odnos između Kolinde Grabar Kitoarović i Aleksandra Vučića bilo ozbiljnijih pomaka, odnosno dinamičnijih sastanaka i intenzivnije razmene podataka.

“Kada su zahladneli odnosi, pre više od dve godine, nije bilo sastanaka komisije. Tek sada kada je dat signal, održana je prva sednica Komisija posle više od dve godine. Bilo je osetljive komunikacije, nije bilo ozbiljnijeg prodora, uglavnom se ponavljaju slični zahtevi i očekujem da se nešto na tom planu promeni”, istakao je Veran Matić uz ocenu da su potrebni zajednički timovi “koji bi tražili od imena do imena”.

Šta je potrebno za trajno prevazilaženje političkih nesuglasica?

Postoji neka viša sila koja je u ovom trenutku dala određenu vrstu signala da je neophodno ukloniti barijere i uspostaviti normalnije odnose između dve zemlje, napomenuo je Matić, ali je dodao i da ima utisak da hrvatski političari u poslednjih nekoliko godina stalno sa neke visine govore kada se obraćaju ovom delu Balkana, a posebno Srbiji. Ističe da je potrebno da i Srbija i Hrvatska pronađu ublaženu retoriku i da se ne proizvode konfrontacije koje nose dugoročne i šire posledice.

Dejan Jović napominje da treba nastupiti pragmatično i rešavati problem za problemom, a ne probleme koji su ostali i koji su brojni, a nisu ni stavljeni na dnevni red.

“Na primer, pitanje dogovora oko granice. Zatim pitanje energetske saradnje, pitanje železničkog povezivanja između Beograda i Zagreba. A s druge strane, potrebno je da obe zemlje smanje, a to ne očekujem i ne vidim da se ide u tom smeru, želju da se novi nacionalni identitet gradi nasuprot onom drugom. Dakle, u Hrvatskoj se identitet i dalje gradi na toj nekoj antisrpskoj retorici, koja o Srbija govori kao o okupatorima i agresorima. A u Srbiji, gde Hrvatska zapravo nije u tom smislu u fokusu, širi se narativ koji je za većinu Hrvata uvredljiv i koji ih izjednačava sa NDH i ustašama. Tako da mi se čini da identitetski deo kvari sve ono što se može postići na pragmatičnom nivou”, istakao je profesor Jović.

Takođe, napominje da je važno da ljudi što više putuju i kaže da su u tom smislu štetne izjave da ljudi ne treba da idu na more u Hrvatsku ili da ljudi iz Hrvatske ne treba da idu u Srbiju. “Mislim da i jedno i drugo šteti našim odnosima, posebno kad se radi o mladim generacijama”, naveo je.

Koji su naredni koraci?

Hrvatski ministar Goran Grlić Radman je tokom posete Srbiji naveo koji su to naredni koraci u odnosima dveju zemalja, od rada na inventaru prioritetnih pitanja o kojima će se razgovarati, do dolaska ministarke za evropske integracije Tanje Miščević u Zagreb, jer je, kako je naglasio Hrvartskoj u interesu pomoć i podrška Srbiji na evropskom putu.

Rekao je da je Dačiću predstavio plan koji podrazumeva sastanak pomoćnika dva ministarstva, “koja će imati konsultacije i dati inventar odnosa, svega o čemu će razgovrati uključujući ugovorne odnose i sve druge sadržaje od značaja za naše odnose”.

Kako je dodao, sledeća stavka biće sastanak koordinatora za otvorena pitanja na nivou državnih sekretara. Hrvatska, kako kaže, ima osobu koja će biti nadležna za odnose sa Srbijom i očekuje da Srbija imenuje svoju. Dodao je da je ta osoba u rangu zamenika ministra.

Grlić Radman je rekao da je treći korak, vezan za evropske integracije, najavila je ministarka Tanja Miščević.

“Pozvao sam je da poseti Zagreb. Hrvartskoj je u interesu pomoć i podrška Srbiji na evropskom putu. Zato moramo razgovarati i o vladavini prava, Poglavljima 23 i 24, manjinskim pravima, nestalima, procesuiranju ratnih zločina, odšteti logorašima”, rekao je Grlić Radman.

Hrvatska, kako je dodao, Srbiji može dati odgovore, ekspertizu i iskustvo. Naglasio je da je dobra vest to što će se nastaviti rad na rasvetljavanju sudbine nestalih, i dodao da Hrvatska traga za 1.816. ljudi.

Predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Jasna Vojnić rekla da se sa reči prešlo na dela. Naglasila je da očekuje da će Hrvati u Srbiji uskoro osetiti sve dobrobiti otopljavanja odnosa dve zemlje i podsetila da dugo nije bilo susreta na najvišem nivou.

I predsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj Milorad Pupovac je nedavno rekao da će zajednice nastaviti napore da bi doprinele tome da imaju tretman onakav kakav očekuju.

“Uveren sam da će i oni koji su sa razlogom imali sumnje da se stvar neće primti biti razuvereni i videti da se posao nastavlja, da se nastavljaju zvanični sastanci na najvišem nivou kada su u pitanju dve vlade, na operativnim nivoima kada je reč o dve politike, što je interes i Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji”, rekao je Pupovac.

Članak je prenet sa portala Euronews.rs.