Globalna elita: Gospodari sveta u moru siromašnih
Razgovarala: Anđelka Cvijić. Izvor: Novi magazin
Mogu li trenutno najbogatiji ljudi ovoga sveta da spasu taj svet od propasti? Pitanje je koliko retoričko toliko i naivno, pa ipak ne treba odustajati od napora i pokušaja da im se, ukazivanjem na ono što bi mogli da učine u korist sve siromašnije i ekološki ugroženije planete, predoči da novac koji su zaradili ne služi samo kao riznica Baje Patka u kojoj se obeznanjeni od sreće kupaju, već i kao šansa da doprinesu širem humanitarnom konceptu ljudskog postojanja.
Kako 21. vek odmiče, propadanje sveta sve je vidljivije i opasnije, a građanski pokreti i pobune sve su učestaliji. Stoga je i entuzijazam socijalno svesnijih intelektualaca snažniji, i njihova upozorenja finansijskoj eliti sveta sve češća, uz sugestije da bogatstvo koje je stekla može uistinu da poboljša uslove života na Zemlji i učini je snošljivijom i boljom za (su)život.
POST SCRIPTUM: Tako je stotinak njih, svetski najpoznatijih, sročilo pismo i uputilo ga na adrese elite koja svojim bogatstvom vlada svetom. Ovu, gotovo poslanicu, inicirao je i prvi potpisao Piter Filips, profesor političke sociologije na Državnom univerzitetu Sonoma u Kaliforniji, priključivši je kao Post scriptum svojoj knjizi Divovi. Globalna elita vlasti koju je, u prevodu Miroslava Budimira sa engleskog, objavio beogradski Clio. Pismo, sa puno konkretnih zahteva upućenih najbogatijima u svetu, počinje vrlo učtivo, i precizno je adresovano:
„Poštovana globalna elito vlasti,
U ovoj knjizi naveli smo imenom i prezimenom vas 389. Trebalo bi da budete počastvovani i ponosni zbog svog položaja u globalnoj strukturi vlasti. To što ste navedeni u ovoj knjizi znači da ste ključni deo upravljanja, podrške i zaštite glavnog dela svetskog bogatstva. Vi ste lično bogati, ili ste sigurno dobrostojeći, visokoobrazovani i imate uticaj u mnogim krugovima koji imaju pristup ogromnim finansijskim sredstvima i sistemima vlasti. Vaša pozicija u odboru direktora jedne od sedamnaest kompanija koje upravljaju sa više od trilion dolara imovine, i/ili vaše članstvo u takvim vladinim transnacionalnim grupama za planiranje politika kao što su Grupa 30, Trilateralna komisija i Atlantski savet, čini vas aktivnim i uticajnim učesnikom u služenju interesima bogatog jednog procenta transnacionalne kapitalističke klase.
Postoji mnogo hiljada verovatno bogatijih i individualno još moćnijih ljudi u svetu. Mislimo da vas 389 kolektivno činite finansijsko i političko jezgro globalnog kapitalizma i da imate moć da, korišćenjem svojih poslovnih veza, spasite svet od smrtonosne nejednakosti i očekivanog ekonomskog i ekološkog haosa“.
Piter Filips i potpisnici pisma kažu da oni nemaju recept za promenu sveta, ali da apsolutno veruju da neprestana koncentracija kapitala i neoliberalna politika stvaraju bedu za ogromnu većinu u svetu – desetine hiljada ljudi umire svakoga dana od neuhranjenosti ili lako izlečivih bolesti. Ratovi, tajne operacije, spolja podstaknute promene režima, medijska propaganda i tehnološki nadzor, sve u ime zaštite slobode poslovanja, povređuju čovečanstvo; bogata svetska elita je ta koja može, i mora da u ime budućnosti novih generacija prekine sebično korišćenje svetskih kapitalnih resursa.
Ovom Post scriptumu u knjizi Divovi. Globalna elita vlasti prethode poglavlja, ukupno sedam, u kojima je sve što je u pismu navedeno detaljno obrazloženo. Od sedmodecenijske istorije elite vlasti transnacionalne kapitalističke klase koja je stvorila organizacije za zaštitu investicija njenog kapitala u celom svetu, preko – na osnovu brižljivo prikupljenih dokumenata i relevantnih podataka – navođenja imena i prezimena 389 ljudi iz centralnog jezgra globalnog kapitalizma, menadžerstva, centra za planiranje politika elite vlasti transnacionalne kapitalističke klase, do zaštitnika i ideologa medijske propagande. I, najzad, upozorenja na ogromnu silu demokratskih pokreta i otpora, što čitaocu uliva nešto optimizma.
TRANSNACIONALNA KAPITALISTIČKA KLASA: Globalizacijom transnacionalnog kapitala ukinute su nacionalne kapitalističke elite, i kapitalizam se više ne može posmatrati na nacionalnom nivou. Čovečanstvo je sada suočeno sa transnacionalnom kapitalističkom klasom koja ima zajedničke interese širom sveta i kao globalna elita vlasti koristi međunarodne institucije kojima upravljaju, navodi Filips, vlasti država u kojima elita živi. To su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, NATO, Svetska trgovinska organizacija, G7, G20, i mnoge druge… koje Filips proziva, otkrivajući zastrašujuću mrežu u kojoj se zbog širenja ličnog kapitala ne preza od rušenja režima u drugim državama, finansijskog preuzimanja resursa do grla prezaduženih siromašnih zemalja, i pokretanja ratova od kojih ta elita ima samo profit. Mehanizmi kojima se zaštićeno bogatstvo koncentriše, i proces kojim globalna, transnacionalna kapitalistička klasa gospodari svetom, a koje razotkriva knjiga Divovi, poprima uznemirujuću, šokantnu dimenziju jer globalnu elitu vlasti čini jedan procenat bogatih „u ogromnom moru siromašnih“, a od tog jednog procenta zavisi budućnost ljudske civilizacije.
A ko su, uistinu, gospodari sveta? To su milioneri i milijarderi, nekoliko stotina hiljada njih, na samom čelu svetskog bogatstva. Kao najbogatiji, oni „žare i pale“ ovom planetom, pa ipak ni oni nisu sam vrh transnacionalne kapitalističke klase. Njega čini tzv. superklasa koju (Filips citira knjigu Superklasa: Globalna elita vlasti i svet koji oni stvaraju Dejvida Rotkopfa) predstavlja šest do sedam hiljada ljudi ili „0,0001 odsto svetskog stanovništva“. To su megakorporativni članovi svetske elite „koji dolaze u Davos, lete Galfstrim privatnim avionima i kreiraju politike – ljudi na samom vrhu piramide globalne elite“ koji čvrsto veruju da su njihov način života i stalni rast njihovog kapitala najbolji za čovečanstvo, piše Filips.
U ovoj „pomahnitaloj trci za profitima od kapitala“ autor Divova prvo identifikuje 17 vrhovnih svetskih kompanija koje kolektivno upravljaju koncentracijom do 41,1 trilion dolara u novcu i, kao centralne institucije finansijskog kapitala, posluju u skoro svakoj zemlji sveta. To su, između ostalih, Blekrok, Vangard grupa, Džej Pi Morgan Čejsi, Goldman Saks grupa, Kredi Svis. U odborima direktora tih 17 divova za upravljanje imovinom nalazi se 199 ljudi čija imena, uz kratke biografije i zarade, Filips navodi, uz imena glavnih „operatera“ u planiranju politike elite vlasti transnacionalne kapitalističke klase – centralno jezgro čine pripadnici Grupe 30 i Trilateralne komisije.
SVET MOŽE BITI BOLJI: Posebnu pažnju našeg čitaoca privlači ime Jovana Kovačića iz Srbije koji se, u vreme kada je knjiga Divovi objavljena 2018, nalazi među članovima Izvršnog odbora Trilateralne komisije. Kovačić je bio predsednik Ist-vest bridža, glavni direktor kompanije Global komunikejšns asosijets, viši partner agencije za poslovni i medijski konsalting Kovačić & Spaić, glavni izvršni direktor kompanije za privatno obezbeđenje Henderson Asset Protection d.o.o, Beograd; prethodno je bio međunarodni izveštač i ratni dopisnik CNN-a, ABC-a, NPR-a i BBC-a, savetnik Vlade Republike Srbije. Uz Izvršni odbor Trilateralne komisije, član je i Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, politički savetnik Stratedžik partneršips grupe, savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika… Inače, sa ovog podneblja tu su i Franjo Luković (Hrvatska, Unikredit banka…), i Marko Voljč (Slovenija, generalni direktor za korporativnu promenu i podršku KBC grupe…)
Filips poimence navodi članove Bilderberške grupe, a zatim iznosi zapanjujuće podatke o tome kako globalna elita vlasti koristi NATO i imperiju Vojske SAD ne samo za svoju bezbednost u celom svetu, već i za službu transnacionalnoj kapitalističkoj klasi za zaštitu međunarodnog kapitala svuda u svetu. Toj klasi služe i transnacionalni mediji koji rade za nju tako što oblikuju privid poželjne stvarnosti i, kako je Noam Čomski formulisao, informacijskim manipulacijama sprovode inženjering mnjenja.
Mogu li demokratski pokreti i otpor ugroziti status divova kapitalizma? – pitanje je koje Piter Filips ostavlja za kraj. Njegov stav intelektualca koji veruje u demokratiju, solidarnost i jednakost ne sme proći bez podrške. Uz Opštu deklaraciju o ljudskim pravima koju donosi u knjizi Divovi, Filips pruža dokaz za moralnu osnovu tvrdnje da svet može biti bolji jer „čovečanstvo ne zaslužuje ništa manje od toga“. Još kad bi transnacionalna kapitalistička klasa ponekad bar bacila oko na ono što Deklaracija afirmiše.
Osam prema pola sveta
Svega osam ljudi poseduje bogatstvo kao pola sveta, objavio je 16. januara 2017. Oksfam internešnel, izdvojivši šestoricu najbogatijih milijardera (u dolarima). Prvi je Bil Gejts (SAD, 88,8 milijardi), Amansio Ortega (Španija, 84,6 milijardi), Džef Bezos (SAD, 82,2 milijarde), Voren Bafet (SAD, 76,2 milijarde), Mark Zakerberg (SAD, 56 milijardi) i Karlos Slim Helu (Meksiko, 54, 6 milijardi). Oksfam internešnel je prognozirao i da se bogatstvo koncentriše tolikom brzinom da je moguće da će jedan čovek uskoro posedovati više bogatstva nego polovina svetskog stanovništva. Za to vreme, prema podacima iz iste, 2017, jedan od devetoro ljudi svake noći ide na spavanje gladan, dvadeset pet hiljada ljudi dnevno, više od 9 miliona godišnje, umre od gladi i neuhranjenosti.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.