Veran Matić – Kontraproduktivne izmene zakona

Piše: Veran Matić

Akcioni plan za primenu Medijske strategije po svemu sudeći nije mogao ni da predvidi aktivnosti koje ovih dana zaokupljaju predstavnike vlasti i nevladinog sektora. Već sam pisao o problemima vezanim za izradu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Odsustvo predstavnika dela javnosti koji ima najveće potrebe za primenom ovog zakona premošćen je mogućnošću da novinarska i medijska zajednica svoje primedbe i komentare uputi preko Radne grupe za primenu Akcionog plana Medijske strategije. To očito nije uspelo da poboljša atmosferu koja u javnosti prati izmenu ovog zakonskog teksta u „dugom i netransparentnom postupku“.

Vrhunac je usledio kada je utvrđeno da u Nacrtu zakona koji je predočen javnosti nijedna od preporuka pomenute Radne grupe za praćenje sprovođenja Akcionog plana nije našla svoje mesto! Članica ove grupe Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a sa pravom se pita „kako smo došli u situaciju da jedno ministarstvo (Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) ne prihvata preporuke drugog ministarstva (Ministarstvo kulture i informisanja), odnosno Radne grupe koja radi pod pokroviteljstvom Vlade i MKI?“ Pogotovo ako se zna da je višegodišnji član Radne grupe za izradu Medijske strategije bio pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zbog čega se postavlja pitanje svrsishodnosti ovakvog koncepta izrade i realizacije strateških dokumenata.

Konstruktivni pristup poverenika Marinovića koji pokušava da istakne dobre strane promena potisnut je argumentacijom koja u ozbiljnoj meri dovodi u pitanje svrsishiodnost izmena.

Nesporni autoritet bivšeg poverenika Šabića u ovoj oblasti utiče da postajemo zabrinuti kada čujemo njegovu konstataciju da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „slabo prikriveni pokušaj ozbiljnog ograničavanja Ustavom zajamčenih prava građana i javnosti“.

Na ovo se nadovezuje stav organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. Oni ukazuju da su pojedina rešenja iz Nacrta neprihvatljiva jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama, dok sa druge strane Nacrt „ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava“.

Nisam optimista ali želim da verujem da će do 16. juna, do kada traje javna rasprava o ovom Nacrtu, biti pronađen modalitet koji će tekst upodobiti sa očekivanjima stručne javnosti. U isto vreme, dok smo se bavili kritikom ovog zakona, pojavio se ozbiljan problem u vezi sa izmenama Zakona o parničnom postupku. Ispostavilo se da su Nacrtom promena predviđena rešenja koja mogu ozbiljno ugroziti položaj tuženih medija, između ostalog i prilikom takozvanih SLAPP tužbi sa kojim se do sada „proslavio“ Millenijum tim blizak vlastima. Na ove i na brojne druge posledice opravdano ukazuju novinarska i medijska udruženja, kao i predstavnici nevladinog sektora.

Ovo su dobre pokazne vežbe i svojevrsna priprema za izmenu tri postojeća medijska zakona u ingerencijama Ministarstva kulture i informisanja. Ako se bude ponovio ovakav scenario i prilikom njihove izmene, bolje je da se ništa ne menja. Uostalom, dovoljno je primeniti ih u ovakvom obliku. Biće to sasvim dovoljno za vidljivo poboljšanje na ovdašnjoj medijskoj sceni.