Protiv struje – Zašto bi trebalo da joj se konačno usprotivimo?

Piše: Milan M. Ćirković, Naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu

To je ušlo i u svakodnevni govor kao idiom: veslati/plivati/ići protiv struje. Nekima je to hobi, ali ogromna većina je jako uplašena.

Najteže deluje boriti se protiv električne struje. Pre svega, ona se kreće veoma brzo. Kreće se, zapravo, najvećom mogućom brzinom koju dozvoljavaju zakoni prirode: brzinom svetlosti koja u vakuumu iznosi 299.792.458 metara u sekundi. Još je neprijatnija činjenica da ona često ima veliku snagu. (To nije nužno ono što Elektroprivreda Srbije angažuje i što vidite na računima za struju; na to ću se još vratiti). Velika snaga nije merilo kvaliteta – pogledajte samo vladajuće stranke u Srbiji – ali je protiv nje teško boriti se.

Ali, zašto bi se neko uopšte borio protiv struje? Evo nekoliko mogućih razloga:

Zato što je struja opasna! Više od 10 hiljada ljudi godišnje izgubi život kao posledica nesreća vezanih za električnu struju. Broj ne-fatalnih nesreća i incidenata je nekoliko desetina puta veći.

Zato što je posebno opasna za Našu Decu! Procenjuje se da su u oko 20% nesreća vezanih za električnu struju žrtve deca (za ovo i druge korisne informacije o podmuklim opasnostima koje vrebaju od struje videti odličnu knjigu. Posebno otežavajuća okolnost jeste da se najvećim delom radi o vrlo maloj deci koja stradaju kao posledica neispravnih instalacija ili nepažnje roditelja.

Zato što iza nje stoje moćne kompanije koje Vode Računa Samo O Profitu. Energetika – velikim delom u savremenom svetu električna energetika – predstavlja visokoprofitabilnu privrednu granu gde se obrću bukvalno bilioni godišnje. Primera radi, samo jedna od četiri velike nemačke elektromrežne firme, 50Hertz Transmission GmbH, ima godišnje prihode od oko 10 milijardi evra. Bez obzira na vlasničku strukturu, električne kompanije su generalno veoma uspešna preduzeća koja ostvaruju ogromne profite bilo za državni budžet ili za privatne akcionare. Pri čemu vrlo slabo odgovaraju građanima za svoje, često krajnje bezobzirne, poslovne politike. Gde ćemo naći bolji primer od Elektroprivrede Srbije, o čemu sam već pisao: Nevidljiva cena zagađenja Srbije – kada bi Frederik Bastija posetio EPS.

Zato što je razorna po prirodnu sredinu. Elektrifikacija predstavlja zastrašujuću katastrofu za brojne ekosisteme: zemlja, šume i livade bivaju potopljene akumulacionim jezerima hidroelektrana; sulfati, teški metali, radon i gasovi staklene bašte predstavljaju standardne otrove koje termoelektrane emituju svake sekunde svakog dana svake godine; o nuklearnom otpadu ne vredi trošiti reči. Čak i vetroturbine su poznate po ubijanju velikog broja ptica! A i dalekovodi kvare idilične ruralne pejzaže.

Zato što je skupa. Svako ko plaća račun za struju zna da tu ima mnogo komplikovanih stavki – legendarna angažovana snaga među njima, mada se moguli iz EPS-a nikad nisu potrudili da objasne šta je to tačno! – ali krajnji ishod nikada nije jeftin. A šta za to dobijamo? Šta je falilo našim precima u doba Nemanjića, a nisu morali da plaćaju račune svakog meseca? Ovome valja dodati ogromne medicinske, ali i pogrebne troškove vezane za stavku 1 gore.

Zato što se lako može zloupotrebiti. Poznato je da se električna stolica dugo koristila kao način izvršenja smrtne kazne u pojedinim američkim saveznim državama. Gestapo, NKVD, Štazi, grčka tajna policija iz doba vojne hunte i brojne slične zločinačke organizacije redovno su koristile struju za mučenje i iznuđivanje priznanja od političkih zatvorenika. Broj i spektar mogućih zloupotreba je sa razvojem savremene civilizacije neprekidno rastao, obzirom na pojavu sve više sekundarnih tehnologija koje su na ovaj ili onaj način zavisne od električne struje. Čak se i mobilni telefoni na kojima se igra Pokémon GO ili se blebeće o nevažnim stvarima tokom vožnje automobila (što smanjuje bezbednost u saobraćaju), ultimativno napajaju iz električne mreže.

Zato što struja može izazvati neplodnost! Doduše, za ovo nema ama baš nikakvih dokaza, za razliku od prethodnih stavki – ali kome je to još ikada smetalo? Nećemo valjda biti sitničavi!

Pošto smo mi ovde, u ovoj zemlji, na ovom portalu i uopšte u ušuškanosti vaskolike ovdašnjosti, za Život, Duhovnost, Lepotu, Divotu i Mir U Svetu, onda je prirodno da se ukratko osvrnemo i na onu šaku jada zavedenih izdajnika i stranih plaćenika koji, mozgova ispranih Oficijelnom Propagandom, smatraju da je struja veliki i koristan izum nekih od najvećih umova čovečanstva. Ti nesrećnici tvrde da je korišćenje struje omogućilo duži i kvalitetniji ljudski život, efikasniju proizvodnju, transport, obrazovanje, nauku, kulturu i mnogo šta drugo. Kao da nisu svesni koliko je bolje čitati uz lojanicu nego uz sijalicu ili grejati se sečenjem i paljenjem drveća nego termoakumulacionom peći. Sama činjenica da ti ljudi pričaju o električnom kolu, iako svi znamo da je kolo naša tradicija i da ga je, prema istaknutoj profesorki elektrotehnike Ivani Žigon, izmislio naš Nikola Tesla u našem Kolorado Springsu upravo zato što je bio svestan našeg kola. Koje je, naravno, najlepše kad se igra oko naših novokomponovanih spomenika.

Dakle, protiv struje!

P.S. Vakcinišite se, bre.